Narodna skupština

99 САСТАНАК — 19 МАРТА

СТРАНА 1221

лнко толико, допрннети да се разбистри појам, каква вајда а каква штета може од овога да буде. Господо, задатак је Народне Банке, која нма врло ве лнкн капитал н којој су од стране државне дате велпке ирнвилегпје, које би могла да пма н сама држава, да на основу те тако велике прнвилегпје, које бн могла да нма п сама држава, да на осиову тако велике нрпвнлегије два н но иута више иоваца (новчавпца) пздаје него што у самој стварп има, задатак јој је, да иа основу тога двојако дејствује, да обара ннтерес у земљн и да нотиомаже развнјање трговнне. И Народна Банка заисга је у томе иогледу нешто учннила, ио кредитујуНи новчане заводе, она је и нехотице внше утицала п иотпомагала увозну трговнну, а у том је мало погрешпла. Док сам био члан управе Народие Банке, Ја сам тражио, да се пе кредитира само увозна трговина, него да се креднтира I' извозна трговнна, иа је иа иосле '1ку у томе правцу последњих годнна нешто н учињено. Тнме је, дакле, Народна Банка донста учннила корнсг нашој земљн. Другп је међутпм ноглавнтн задагак Народне Банке а. п дужност кад има ту прнвилегнју: да иовчани саобраћај у земљн буде правилап те да однос нзмеђу нравога новца п тако званог иолуновца не буде такав, да буде велнка ажпја, што бн бпло штетно за целу земљу. Јер госнодо, сребро је, као шго знате, новац само земаљски, новац, који не може да нде ван граинца земаљскпх иа нп у земљн са којима Србнја нма саобраћаја. Као што рекох, сребро је земаљски иовац н кад бн даиас држава српска нсковала иа 30 милиоиа сребрнога новца, онда бп било штете, за целу земљу, јер би ажнја била врло велика. У овом другом иогледу Народна Банка ннје одроворила своме познву. Она није припомогла, да се регулпше новчани саобраћај, него је учиинла то, да је ажнја нос.тала још већа. Да вам иапоменем нешто, о чему је лаие бнло говора кдд смо хтелп да искујемо 6,000.000 дпн. сребрног новца. Цена сребра била је тада јевтнна усљед шпекулације у Амсрнцн, н ми смо моглн врло лако да извршнмо комање сребрног новца н не би се нншта у земљи нроменило у иогледу ажнје. Но да је држава то учинила сад, понгго је ажија висока, та висока ажнја нрпииспвала би се ковању сребрног новца, на срећу ми нисмо нрисгунили нзвршењу ковања сробрног иовца. Међутим ми вндимо да ажпја тера 6— 7 °/ 0 . Та велнка ажнја јесте чисто .штета, коју подносн цела земља цела држава. Та велика ажнја Јесте нродукт велнке цнркулације сребрног новца; то је факт, којн иеће снорнтн нико, на нн самн члановц уираве Нар. Банке ; онн знају то врло добро. Ннтање је сад, како да се номнрн то двоје, да се капитал Ванке н даље множн, а с друге стране да не буде штете од ажије, да се због ње не нотнсне она корист, коју Банка може да учиии земљи смањивањем интереса. Да бп објаснио, како ја гледам на ту ствар да наведем један нример. Кад бн, рецнмо, држава нсковала 30 мплијона дин. сребриог новца, она би тиме учпнила једну ногрешку нрема народу. Исти:а то бн била корист за државну касу. Држава би ту добнла око 30 мнлијона днн. алп та корнст, коју бн држава и земља. добила, платпла би се скуно ажнјом. Као што вам рекох, од 30 милијона дннара искованог сребрног новца држава бп имала велике корисчн, што бн гај новац остао у земљп, што бн се држава номогла да купн впше здатног новца, алп, иоследица би била та, што бп ажнја бпла врло велика. Ажнја бн била велнка за то, што наш сребрии новац не може да нде на страну, што ннје светскн новац, што ннје стварнп једнни новац, јер је то само злато, а мн би морали куиовати злато с велнком ажнјом. То је са свпм аналого са овнм што данас Народна Банка ради. Она истина то радн на основу нрава, које је добила. Кад је било нитање о нздавању банкнота, ја сам заједно с другим члановнма управе бно противан нздавању сребрних десетица, а томе је бнла н иротивна унрава, н то нз ових разлога. Ми смо нредвндели да ће дупло важење новчаница н сребрнпх и златих дејствоватн на ажнју, н за то смо као члановн унраве била ироти-

внн томе. Мн смо сматрали да Банка и ако нсма 24 °/ 0 давиденде, треба да се задовољп са 10 0 / о само да ажија не б\'де велнка. Али вн зиаге ондашња влада посгупила је противно томе решењу унраве; она је унраво натурила унрави средње десетнце, п акоје управнн одбор био томе протнван. Ја се п даиас нс кајем за моје гледннгге у гоме нитању и данас делим то мншљење, да бн мпого боље бнло да је Банка нздала златне десетнце него сребрне. Ево какав се процес може да вршн на основу тога што Банка пма право на издавање сребрних десетпца. Рецимо, Банка иовуче 2,000.000 дпн. сребрног новца, на основу тога новученог сребра Банка нма права да изда 2 х / г пута внше иовчаннца, дакле па основу новучених 2 милијона днн.у сребру може да нзда 5,000.000 днн. сребрпнх банкнога. Сад за ■гнх 5,000.000 сребрних баикнота, Банка кунује злаго, и то је оно, на што ја не могу да се сложпм. Ту сам нротнван гледншту г. Јоце Ж. Јовановнћа, што он каже : на боље је што Банка нма внше злата, јер кад он дође, оио ће да му нлаћа у злагу. Алн, јест господо, Банка то не мпнн, а — с опроштењем — није ни лудо то да чини. Она неће с тим златом да плаћа сребрне бапкноге, него ако јој треба да нлатп, она ће код сарафа да нро.менн злато у сребро, н да платн у сребру, а не у злату. Ето, то је у суштинн оно, што Банка ради, то ја сматрам да је ннегно, што Банка, на основу нрава нодавања сребрннх банкнота шпекулише н усљед тога се ажпја повишава. Ја сам вам сам наговестио ово моје гледишге, како Нар. Банка, на основу ирава нздавања сребрннх новчаннца кунује злато, н још да вам напоменем да она кунује наполеоне кад су јевтнне, а иушта их у саобраћај кад су скуни, н тнме оиет дејствује на повећање ажиЈе. Ја смаграм да се тиме чини грешка према држнви, али да узмемо на другом месту, ади главно је да се чинп грешка према прнвреди народној. А ја држпм, госчодо, да ннтереси акцнонара не смеду битн никад већи од ннтересе земље, за то ја н велнм, и ако би дивиденда Банке од 24 стала на 12, а ажпја стала на 3, ја бнх с тпме задовољан. Допустиге мп да вам напоменем ово . Пре две три годнне ја знам, кад смо куновали злаго, могли смо га добиги са ижијом 1 1/, г °/о, а онда је био нзвоз много мањн иего шго је даиас. А узмите прошле године, како је била илодна година, како је био извоз јак у храни и у сгоци, н у осталпм нроизводнма нашим тада је дошло доста злата у земљу са страие, па и ири свем том тада је ажија била 6 од сто! Ја рачунам да дизања ажије од 1 1 | 4 до 6 од сто не би било, да иије овога узрока — да није бнло ове шиекулацнје од стране Нар. Банке. Ш го се тиче нредлога г. Јоце Ж. Јовановнћа, ја се погнуно са његовнм захтевима слажем, да ово пнтање захтева озбиљно проучавање и да се небн показалн према Банци једностранн, ја се слажем стиме, да треба одредитн од стране Скупштине иеколико иослаиика, којн се разуму у овом послу, иа да онн у договору са иадлежним мннистром и Нар. Банком утврде сиоразум но коме би се на ндућој Скунштини донела одлука регулнсатн то нитање. те да нико ннтересе акцнонара не нретностави ннтересима народне нрпвреде. Риста Поповић — Оба говорника и г. Јоца Ж. Јоианонић н г. Вића Радовановић, који су говорили против извештаја одборског, мени се чини да у неколико нису потиуно схватили извештај, и г. В. Радоиановић говорио је у опште о Банци, критиковао је саму установу Нар. Банке; својим говором хгео је да докаже, да она није учинила онолике користи земљи, колико се од ње очекивало, Он је панодио и неке разлоге, које сте ви чули. Но ти разлози по мом мишљењу нису основани, и у колико сам схватио његов говор, он се своди на то, да Санка, према ономе што је учинила, не заслужује да јој се даду још неке неће концесије; а овим пројектом то се чиии. Кад је то казао ја не знам да ли је он озбиљно прочитао иредлог министров, а нарочито извештај одборски. Ри, који сте прочнтали извештај одборски, а и предлог миниетров, могли сте видети да се битне измене у нројекту састоје у овоме. Народна Банка има обвезу да у току од год. дана подигне Филијал у Нишу.