Narodna skupština

99 САСТАНАК

прппомогло ? Припомогло је то што је наш трговечкн сталож могао да добнје новац са јевтпнијим ннтересом н сељаи није иорао на зелен да продије своје иронзводе. Дакле ја мислпм ако Нар. Банка нпје дала корпсгп непосредно иропзвођачу, она му је дала посредно корнсти. Та је корнст V томе што је народна банка, давајућн новаца мањим новчанпм заводима ио унутрашњости са јефтиннм пнтересом, учинила то да су и капиталпсти земаљски моглн да нлаћају скупље храну, свнн>е н др., могли су даљс да за готов новац куиују ге производе а у томе је велнка корист с тим нропзвођачима. Ја држпм да бн било много рђавих носледнца да ннје бпо омогућен тако мали пнтерес. — То је што се тиче заслуга Народне Банке. Сад да ироговорим коју о оној бојазин, коју је изнео Риста Иоповић, а н сам министар фпнансија, која занста пма донекле онравдања, а то је односно ажије, односно издавања илп илн нуштања великог броја новчаннца сребрних. Господо, запста настала је велика скупоћа злата код иас н то не може нпко снорнти. Сматрајући дакле ову ствар као озбиљау, ја ћу да иосмотрпм II с друге стране ову сгвар, да кажем какве штете има народ од тога, шго Народна Банка куиује злата Заиста нма штете, а та је у томе што је ажнја злату скупа. Али то нпје само код нас пего свуд. Тако на пр : Влашкаје имала ире 4 година 18 — 20°/, ажије, она је нре 2 године скинула сву ту ажиЈу алн је лањске годнне била ажија 1°/ 0 . Свакојако значи да Је у целом свету злато добило већу вредност. Ис1 о је такав случај п са сребром, да је од 4 године на овамо иочело добијати већу вредност, тако да је данас 10% скупље. Шта је узрок томе? Нпшта друго него већа тражња иојединпх држава; нека држава тражп више сребра или злата п онда се повншава ажија ; то ннје ништа иеобично. Тако н мн смо пре давали 2 до 3 гроша на наиолеон, алн даиас дајемо дупло — 6 1роша. Та разлика долази огуда, што је свуд злато у околинн скочило. Зансга мн — сриска држава — не бп требали да дозволнмо тако велики курс злата. Алп кад бн бпла једна друга иренрека било бн за свпм оправдано прнмнтн ово одборско мишљење, алн пма једна друга ствар. Ако узмемо у обзир да ми све што нмамо да платимо у земљи, сем нореза, троба да нлатнмо у злату —■ да се илаћа у злату ђумрук, да држава илатн у злату анунтет н др., кад све то узмомо на ум госнодо, да н то доирпносп те је ажпја скочила. Шта ће бнтп у том случају ако Народна Банка, која нма данас око 7 мнлиона у денозпту изда за 20 милиона новчаница у сребру ? Зна се да бапкпоге у злату немају вредносгн на странпм иијацам* — пмају алн малу вредност. Г. Јоца је лено довео у сравнењс француске банкноте ноказујућн како су оне цењене н сигурне, вели да их ипак за то неће ппко кад нас да прима ; тако нсто н сељак францускн неће наше нлн аустрнске да прима њему греба новац његове државе и онда шта би иастуннло у том случају ? Треба злато за аиунтет, греба за со, ђумрук иа одкуд да сс набави ? Наравно да се мора купити н онда ажнја постаје већа. Банка нма права да пусти 20 иилиона динара у новчаиицама, а има готовине 7,000.000 у злату, свакојако кад би се ноказала нотреба у злагу, онда бг соисгвеиицн иовча? ница дошли код Банке н тражпли : дај мн Банко нсилатн мн ово у злату, доћн ће јсдан другн, трећи п шта ће оида бпгп кад Банка за све новчанице своје нема злата ? — настунитп банкроство Нар. Банке! Иа смемо ли мн дозволнти то ? С овом банком стоје у везн већином новчаннх завода но унутраишости. Та да би настала једна несрећа; један страх, од чега да нас Бог сачува. Иолазећи с те стране, ја мнслнм да је нужно да се озбиљно претресе ова ствар п ја бих молпо миннстра привреде да повуче овај предлог натраг а да одреди ј».диу стручну комиснју од трговаца, земљорадннка п управе Народне Банке, те да се доведе у склад потребе народне с нотребом трговачког кредпта н Народне Банке. Ја мислим да је то једини нут да не дођемо у грешку н да нс доведемо ссбе у непрнлику. Известилад М. Јосимовић — Г. Вића Радовановић, као нрви говорннк у овој начелној дебати, нретерао Је мало

— 19 МАРТА СТРАНА 1223

кад је казао да од Нар. Банке нема никакве корисгн за трговину н радипост, п да иије видео велпке вајде од њенога рлда. Налазим да је такав нрекор нретеран Ја разумек да је главна корисг од банчиног рада у томе, што она на новац, који има у касн, може да изда већу колину банкнога, те банкиоге држава прнма на својнм касама, те на тај начпн унраво даје Народној Банци много већ I кредиг но што она има у касн новаца, кредитпрл је управо са 2 — 3 пуг толгком сумом; корисгећп се овим кредитом Банка је у стању да каинтал иаје по јевтип пнгерес трговцпма и иублици у оишге н на тај начин она указује иомоћ радиносгн п трговинн. То је лако примером доказаги. Јер кад Банка за 100 динара својег новца може да нзда за 250 дин. банкиота она је оида у стању да дајс капнтал иа послугу по јефтнн ннгерес; у сгању је да да новац уместо но 12 ио 8°/ 0 иа при том да илатн рецимо 10°/ о свој IX трошкова, својнм акционарпма да исилагн узакоњеи интерес од 6°/ 0 н преко свсга да нм даде још 4°/о дивиденде. На тај начин дакле, оиа одиста кориснп трговини креднтом н због тога што има кор.^стн огуда, обпчпо се овим Банкама и дају неке веће повласгице, ио што нх нмају други новчанн заводн, којн не могу да нчдају банкноге. Међутим не треба ту корнст, коју може да има трговина на и цела земља од Баике, да нлагимо можда скуио и усљед гога што бп Банка у раду своме нашпла на погрешан иут. Кад узмемо закон па видимо шга јс дозвољено Народ иој Баици да радн, оида впдимо да је од оних 7 првобптин тачака обратнла главиу иажњу на две тачке и то: на онтачку која каже да може куноватн злато н сребро, н на онпо којој има права да издаје банкноте. Има дакле у неколнк° ( осиов ирекорнма г. Впће Радоваиовпћа кад каже, да Ј Банка могла више да урадн иа унаиређењу наше радпности. Тако у закоиу стојило је нрвобнтно н то, да Баика може давати зајам на земаљске нропзводе н еспаие којн ннсу брзом квару нодложии и да у тај циљ има да подигне и магацин за гакве производе. Ову је тачку Банка нзбрпсала нз закона већ онпм нзмеиама 1885 годпне. На нсти начпн она је иренначнла н многе друге одредбе које нису њој ишле у прилог и које нису чисто служиле на то, да она својим акцнонарнма само што већу добит даде. Односно нздавања иовчаница сгвар овако стоји. По ирвобитном закону Банка је могла да нздаје само златне новчанице н разуме се да је само злато н могло да служп за нодлогу. Но те иовчанпце злагне иису остале у течају, питање је зашто? Ја мнслим да су томе дпа узрока. Један је узрок што су те новчанпце бнле одвише круиие, тако, да у иашем уиутрашњем саобраћају нису могле да се задрже. То је нриродно, јер где је рад огравпчеи, гдс трговнна н радиност нису развнјени, ту је п новчаии обрт слаб те круиан новац не може да се задржи. А друго — баш нротпвио ономе што каже г. Вића Радовановић, да је Банка учн ■ ннла, те су њеие новчанице прпмалн на страни, — то она није учиннла. На против да би уштедила нешто трошкова својнх, она је коресиодеитима на страни дозво.шла, да прнмају њене златпе новчаинце но нижем курсу. А да је оиа у ночетиу и једном за свагда гу штегу сама иоднела, онда би она могла своје новчанице ио иуној вредностн протуритн и оне бн се у великој мерп задржале у саобраћају. Када је Банка впдела, да њене златне новчанице не могу да иролазе, те дакле да неће моћи свој иосао да нрошнри, на да н кредиту земаљском нослужп н сама нзвесну добнг својпм акцнонарнма осигура; она је онда тражнла помоћн у томе, што је но законском овлаћењу од 85. год. предузела иаштање у обрт новчанпца од мање вредиостн (10 днн.) и то гласеће на сребро. Но када је законом Г>аици дозвољеио да пздаје сребрие вовчанице, оида се то не може замислати, да јој је то даго нод другнм условом, но гнм да подлога за њпх може битн само сребро. Колико ја знам где год се дозвољава да можс бнтн двојаких банкиота, то бнва н може да буде само тако, да златпима служи као подлога злато а сребринма сребро. Шта вшне ,ја мислим да, се, и у пзменама у закоиу о Народпој Баицн од 85 год., оиа реч „одиосно" тако