Narodna skupština

НАРОДНА СНУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСНЕ НАРОДНЕ СНУПШТИНЕ

иллази сва.ки дан за време скупштинског рада претплату приид краљевско-српска државна штампарија

ЦЕНА ЈЕ ЛИСТТ: 3 А С РВИЈУ 6 ДИП. МЕСР.ЧМО ОД ЈЕДНОГА ВРОЈА 0*40 ДИИ. ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ ПОШТАНСКОГ САВЕЗА 15 ДИН. МЕСЕЧНО

УРЕЂУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ I Ранко П етровиђ, Добросдав Ргжии, Љуб, П, Иириђ.

Број 142

СРЕДА 1 МАЈА 1391

Година I

103 САСТАНАК 23 марта 1891 год. у Веограду иУЕДСЕДАВАО ПРЕДСЕДШ1К Димитрије Кати^ секретар Љуб. Јоксимови!

(наставак) (Одговор на интерпедацвју: М. Вујић) 31 Децембра 1889 год. кога се дана завршује 1889 год. бмло је државног дуга код народне банке 2,873.850 дин. н то иа 1,291.100 дин. са 6 од сто ннтсреса; 1,582.750 са 4 од сто ннтереса. Средњи ннтерес 5 од сто. Према овоме радикална влада у току 1889 год. отпла■гила је од наслеђеног дуга 1,050.150 днн. н свела је нитерес на овај остатак од 6 од сто на 5 од сто у средњу руку. Оно шго г. Машић спомнње солски, жељезнички н т. д. дуг, то су дуговн који ннсу иривременп; то није задужење радикалне владе, то је сгалми старп дуг, Ја ћу да поменем г. Машнћу н ово. Ја сам бпо у управн народне банке, кад је пре бугарског рата народна банка решила, да један део свога капнтала уложи у своје обвезе и мп смо куиовали ренту француске државе и онда би Машић могао ио тој логици да каже да је се франпуска држава задужила код наше банке са милнјои динара и да је то скрила (Живо кретање и смех). 31 Децембра 1890 год, као дана када се ова год. завршује, бнло је државпога дуга код Народне Банке 1,530.700 днн. н то све у сребру, и то, на 1,043.200 са 4«/ 2 °1 0 интереса и 487,500 са 4 0 / о ннтереса. Средњн инторес 4*/ 4 °/ 0 . Дакле у току 1890 год. отнлагнла је радикална влада од иаслеђеног дуга 1,343.150 дин. и свела остатак дуговања на сребро и интерес по 4 Ј / 4 7 0 Данас, кад се одговара на интерпелацију дуговање државно код Народне Банке, стоја овако: 1,043.200 (бонови 750.000 а остало обвезнпце на управу фондова) са 4>| 2 °ј 0 интересд н 448.500 са 4°| 0 интереса (лозовм). Нема дакле задужења нп динара внше. Према томе дакле отилаћеио је п у иочетку ове год. од наслеђеног дуга 39.000 дпн. То су факта која потврђују књиге управе државинх дугова п књнге Народне Банке. Оно што помпње г. Авакумовић, огиада сасвпм. Дал>е иа оно што помпње г. Машнћ за дЈван, ја ћу да одговорим ово. Ви зпате да унрава монопола дувана мора да куни целу жетву у јсдавпут, и онда мора да иоложн готов новац за онај дуван који узме. За то уирава мононола узпма од Народне Банке новац на залогу дувана н то пде из године у годину. То је но буџету и није никакво дуговање.

Према овоме мнслим да ће Машпћ и сам после овога битп задовољан оа овим одговором. Димитрије Машић — Г. министар је казао и овом прнлпком, као што је казао н нрнликом претресања буџета, да држава дугује Народној Банци 75.0000 дин. (Чује се : у боновима). Овом приликом признаје да дугује 1.450.000 дин. Дакле кад се узме како миинстар каже, онда стоји го да Народиој Банци дугује српска држава впше него 75.0000 дин. (Чује се: то је впц). Да ли ће то бити виц нли не, не знам, пемам навнку да иравпм впцзве, али ја држпм да је ту учињена једна омашка, намерна или ненамерна, јер је ономад мннпстар казао да држава не дугује више иего 750.000 днн. даиас каже у боаовима 750'000 дин. а осгало у обвезницама. Ја мислим да ми расправљајућп те фннанске ствари, имамо у г. Вујићу човека којп хоће фннанспске стварп да расмравља са доскочицама, а ја држим да код рачуна не иреде §§-и, пего математика. Предеедник — Претрес је свршен. Пои1то нпко ннје предложпо мотпвпсан ирелаз на дпевнп ред, то председништво иредлаже ирост прелаз на дневни ред. Ко је за то да се иреко ове интерпелацпје иређе на прост дневнн ред, тај нека седи, а ко је протпван тај нека устане? (Свн седе). Објављујем да је Скупштина усвојнла прост прелаз на дневнн ред. На реду је извештај одбора финанспјског о решенпм накнадиим кредитпма. Изволите чути известноца. Известидац Милош Марковић ирочита иредлог мипистра народие нрпвреде којим тражи да се на огрев и канларнјске иотребе миппстарства нар. привреде за 1890 годпну одобри 10.000 динара утрошенчх впше него што је буџетом за ту годпну бнло одређено. За тнм ирочита извештај одбора о том иредлогу. Алимпије Васиљевић — Мн виднмо да сваког дана иадају иредлозн за пакнадне кредпте као виша. Гледајући на множину тих предлога п на крупне цнфре, рекао бн човек, да у буџетима до сада није бпло нпкакве суме на ванредне н иепредвпђене трошкове. Међутпм мн знамо, да су и иа те иотребе биле у буџету велике суме. Но прн свем том ја нпсам нротпван, да Скуиштина одобри те креднте. Напротив, ја мнслнм да Скуиштина мора да одобрп те кредите, јер бн нначе довела у непрплику владу, која је најмање крнва за то. А.ш ако Скуиштина одобрава те кредите, не мора да одобри II начнн газдовања, п зато може да каже, да одобрава кредите, алп да не одобрава такав начин газдовања. Иначе ако Свупштнна ћутећки одобри то, онда чиви мн се да неће да одговори своме задатку. Дакле ја бих желео да Скупштнва одобри овај кредиг, алн да каже, да не одобрава начин газдовања. Тривун Милојевић — Ово је згодна нрилика била што је казао г. Алимпије В |снљевпћ. Бар ћу имати до године