Narodna skupština

НАРОДНА СКУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ИДЛА311 СПАКИ ДАП ЗА ВРЕМК ОКУ11ШТИНСКОГ РАДА —•НРКТИЛАТЈ' ПРИМА КРАЉКВСКО-СРПСКА ДРЖАППА ШТАМИАРИЈА

ЦВИА ЈР. .ШСТУ : ЈА СРВИЈУ 6 ДИ11, 11ВСКЧМО ОД ЈКДПОГА ВРОЈА 0*10 ДИН. ;)А ОТРА11В ЗКМЉК НОП1ТАПОКОГ САПКИА 15 ДИ11. мксппо

УРЕЂУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ Р анко П етровић, Д оврослав Р ужиђ, Љ ув . П. Ћ ирић.

Број 147

ПОНЕДЕЈБАК 6 МАЈА 1891

Година I

106 САСТАНАК 26 мпрта 185)1 год. у Бсограду

ПРЕДСБДАПАО ПРИДСЕДНИК Димитрије Кати^ СККРЕТАР Ранко Петрови^ (НАСТАНАК) (Закон о ш-гашш : Цзвестнлац) Кад смо дали месеи дана рока оитуженоме, онда свакн којп је оптужен може казагн, нмам право месец дана :)а подиашаље доказа, али ако је туженн рад да се та ствар што ире свршн неће тражпги месец дана, иего лање. Даље, ио сгаром нројекгу ова је нродедура бнла краћа с тога што се н нрегрес нн у коме случају ипје могао одложпти, на чак н ако ннсу доимп сведоци на које се туженп позива. Ми смо све го избрпсали и нродужили смо тај рок од 5 дана, на два месеца п казали смо да нретрес може да буде одложен. Кад све то узмете у рачун, кад је тај рок сведен од 6 месецп на 3, онда значи да ннкад неће ни доћи до иресуде, јер узмите овиј случај месец дана даје се за тражење и подиашање доказа п тужилац има рок од месец дана, 10 је 2 мессца, за тпм иретрес се може одредпти после 10даиа, то је свега 2 месеца и 10 дана. Алн узмнте да тужени нма права да поднесе жалбу касацпји н апелацији док тамо оде, док се сврши нроћп ће п више од 3 месеца н онда ако бн ово овако осгавнлн, оида бн овај закон изнгралн н учнипли би то, да ипко не може за штамнарске крнвнце да буде осуђен. Даиле леии се чнин да цељ закопа није та, да оно што смо дали са 52 члана, одузмсмо само са овпм једним чланом, нлп треба те кривнце казипги 11,1 и не казпптп, а овако само Кемо иоједпне нзлагатн трошковпма којп мнслећн да ће се сгнар њихова свпшити зл 3 месеца нлаћају таксе н адвокаге, а никада иеће доћи до иресуде, а међугнм, иоред увреде нли клевете, која им је нанега, мораће да плаге 50—60 — а често п 100 дии. глобе. Ирема томе мн смо мнслнли да оставимо овај рок од 3 кесеца н да се засгарелост сматра н рачуна но крпвичном закоиику, а то је тамо тачно одређено. Радисав Митровић — Ја виднм да одбор ннје нншта урадио односио одредбе рока застарелостп код овога члаиа, којп је за го враћен у одбор. Одбор каже: да за застарелос! остане онако како је ио кривичиом знкону. Госнодо, ироцсдура нслеђења џо нрив. постунку са свнм је друкчнја п много дужа, док јс овим закопом за пслеђење по крпвицама штампарскнм одређена брза ироцедура н ја бих нолио ' Скуиштнну

да овде одредимо н рок засгарелостн и да нзречио кажено колпкп је рок застарслостн. Ако је овај рок малн од 3 месеца, оида нека буде 6 месецн, како је г. Милан Мостнћ предложмо на нрошлом са' стаику, алн да со застарелост не прекпда. Ја бпх молно Скуиштииу, да усвојн ово мншљење које је изнео г. Мосгпћ. Министар унутрашњих дела Јован Ђаја — Као што је п пзвестнлац лено разложпо, кад бн остала засгарелост за трн месеца а да не може бнти прекида, онда бн тбралн цео закон, а мнслим да тако пе може остатн. Сад је пнтање како ћс то да се избегне, да лн да се нродужн рок нли да узмемо да застарелост траје 3 »'есеца са одредбаиа крнв. законика. И ако ннсам иравиик инак држим, да су одредбе о застарелостн, иачелне н опште одредбе. У колнко је менн иознаго, нема тога закона где се начелне одредбе застарелости примењују у једном законнку на један начнн а у другоме на другн начип. Начелне одредбе о застарелости оне се угврђују у крнв. законику. С тога ја држим да не бн било умесно ни нотребно, да мн те одредбе мењамо у иарочнтом закону. Исто је овако и у француском закону о штампн да застарелосг насгуиа за три месеца нрема одредбн крнв. законпка на за то држим да би гребало и овде тако усвојнти. То је подеснпје и боље са ирекидом како јеио §§. 87, 88 п 89. крпв. зак. Живојии Величковић — Госиодо, носле леиих разлога г. мнннсгра унутрашњпх дела н г. нзвестпоца прогнву чл. 55. којн говорп о засгарелостн не бн нмао готово шга да кажем, него само да наведем још један прпмер, ко.ји у ирилог њнховом мишљењу иде : но чл. 33. зак. о штамип онај, који је тужен за клевету, нма нрава да доказује да дело нзнето стоји као год шта нма права, — за случај да се нзнешено дело казнн ио зваи. дужпостн — н државна власт, да наредн нстрагу. Та нстрага нзнешеног дела пе може битп свршеиа тако брзо а дотле се по нстом члаиу одлаже нресуда и суђење за клсвету. Зампслпте, на нр. да е неко оитужен за дело клевеге; тужени има нраво н хоће да доказује оно што је казао; или ако власт иочне званично да истражује дело, којеје изазвато, онда се пресуда за клевету не може нзрећп дотле, докле се она крпвица нс нзвнди — дотле дакле туженп не можс за клевету да стојн нод судом. Као што је 1 >озиато, време од једне годнне врло је обнчио за које сс суђење једис такве кривице свршп код суда и онда налазнм да бн рђаво и без пракгпчке вредносгн нраво тужиочево бпло, кад би овај рок био без прекнда, јер би клеветник, чија се крцвпца пресуђује, тек послс једне годиие, већ ио самом осиову за старелосгн избегао казну. С тога у овом ногледу треба усвојитн нрекнд ио пачелпма кривичног законнка. Ја сам за то да се прими мишљењ) г. нзвеегиоца н г. мннпстра унуграшњих дела. Председник — Претрес је свршен. Ко је за то, да се чл. 53 са доиуном ирпми нека седи, ко је иротив нек устане ?