Narodna skupština

СТРАНА 1352

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

зићи, а разуме се да пико неће рећи да је крив онај ко се спрема н дрсши коња и да му нико неће рећи да је крив ако се око спремо задржао. Дакле узето је, 1-ад збор тече мирно, да могу остати после збора, али кад је збор распуштен због нереда, онда да морају да се разиђу, да нема каквих рђавих иоследица, те тиме да се и државној власти у таким случајима помогне. Ми смо до сада држали зборове, али нисмо имали таквих случаја, и баш ако дође каква бекрија на збор, као што р^че брат Ранко, и почне мир на збору реметити, онда председпиштво има права и власт позвати да таква лица уклони са збора. Сем чога кад наступи тако стање на збору да ни преседнишгво односно сазивачи па ни представник власги не могу да утишају, тек да збор распусти, и да г.е они морају одмах уклонити. С тога дакле ја мислим да ову редакцију, како је одбор предложио и на првом читаљу примл>ена, треба усвојити. Алекса Ратарац — Ја ћу бити врло кратак и хоћу неколнко речи да кажем код овога члана. У некодико морам да нриспам да имају право, којн говоре прогиву. а у неколпко и они који говоре за ову редакцију. Из практнке зна се, да не може онај случај да буде, који је Ранко Тајсић навео. По себн се разуме, да сваки своје ствари мора да тражи, и нема те силе, која би га приморала да одмах иде са тога места без својих стиари. И да би се измприло и једно и друго, ја мислим да би требало овако усвојити: „чим се збор распусти према чл. 11. овога закона, сви присутни дужни су да се разиђу, а они који остану на месту да продуже неред да буду кажњени. Ирема овомеда онај који остане да руча или да што пије, без да прави неред, да он пеће бити кажњен. Ја бих молио 10 посланика да ме потпомогну (Номажу га). Известилац — Као што сам поменуо код свију чланова па и код овога, треба да га што тачније прецизирамо. Пошто се јс овде поводом ове редакције појавило неколико разнпх мишљења, онда бих ја тражпо да се и овај члан врати у одбор и да се редигује што тачније и јасније. Председник — Предлог г Ал Ратарца је потпомогнут, ; а.ш пошто известилац тражи да се овај чл. врати одбору, то се чл. 1 5. враћа одбору. Известилац прочита чл. 16. Председник — Стављам на гласање. Ко је за то. да се ; чл 10. усноји, нека седи; ко је против, нек устане? (Већина седи). Објављујем, да је Скупштина усвојила овај члан. Известилац прочита чл 17. У овоме другоме одељку, казне су строжије у овоме закону о зборолима него у закону о шгампи. За го треба да буде од 500— 1000 дин. или загвором од 3 мес. до 1 год. дана. Тако је у закону о штампи. С тога мислим да би требало усвојити блаже казне, илн да их усвојимо онако, како су у закону о штампи. Љуба Ђирић — Ја имам да учиним две примедбе код овога члана. На првом месту код т. 3. по предлогу Ра\исава Митровића, као што је и у закону о шгампи. Сем тога да се на зборовима приватна пвсма не смеју изпосити. С тога бих дакле, предложио, да овде дође као т. 5. „и изношење приватних пиоама на зборовима " Молим 10 посланика да ме потпомогну. (Не потпомажу га). Ранко Петровић — Имам да скренем пажњу г. изве• стиоцу на редакцију онога члана, а го је: ако би суднја или пс.шц. власт употребили ш^о из овога члана, онда се ио томе акту не би јасно знало на коју ће се тачку односити, јер овде се налазе по двапут истим знацима обележене тачке, тако најпре 1., 2., З.,тачка, па после опет у истом члану 1., 2., 3., тачко. Ја бих, дакле, молио да се та иејасност уклони. Известилац — Ово, што је овде усвојено код 3. тачке, то је уснојено, као што је и у зак о штампи. Ово пак, што помену г. Ранко Петронпћ, то је штампарска погрсшка А што I се тнче изношења нриватних писама на збору, занста не бн гребало ни то дозволити, и требало бн то да се усвоји, да се прив. писма не изиосе на јавним зборовима.

Васа Манојловић — Са свим је умесна примедба г. Ранка Петровића односно стављања бројева, то је штампарска погрешка и г. извесгилац треба то да поправи. Али ја хоћу да паноменем нешто друго. У закону о штампи у чл. 2 0. и 28. говори се о страним листовима, који улазе у земљу и који могу биги забрањени због извесног чланка, који је у њима штампан, Кад се сравне та два члана у закону о штампЈ са ова два члана у закону о зборовима, онда излази да оно што је законом о штампи забрањено, могло би се према оним члановимв у закону о зборовима на збору читати. Да не би тога било ја држим да је умесно, да се после тачке 4., у којој се говори о саветовању поротном и осгалих судова, дода и каже: и све оно, што је по закону о штампи забрањено да се публикује и прештампава (чл. 20 и 2 8 зак. о штампи). Ја држим да је потребна ова допуиа да уђе, јер ако тај додатак не уђе, онда би неко са свим слободно могао добавити какве забрањене повине са странс и на збору их слободпо читати и на основу овога члана могао би с правом рећи: законом о зборовима ово ннје забрањеио. За то држим да би било потребно да овај додатак уђе. Министар унутрашњих дела Ј. Ђаја — Ја држим, што се тиче редакције овога члана, пошто је он идентичан са једним чланом закона о штампи, требало би и овај члан од речи до речи узеги из закона о штампи осим мере казни, која је различна, и ако се ви сложите у томе да буде овде блажија онда нека се у том погледу и исправка учини. Љуба Новаковић — Ја бих обратио пажњу Скупштини на стилизацају овога члана. Члан се почиње овако: <( На зборовима се не сме објављивати ни саопштавати, к па онда додазе тачке шта се но сме објављивати и саопштавати, па се онда велн: ко учини аротивно овим одредбама, то значи ко би то учинио не би био кажњен, а треба да стоји на против казниће се, за то држим треба избрисати те реч.1: „ко учини противно овнм одредбама 8 , него после набројаних тачака треба да дође «казниће се* и т. д. (Чује се: врло добро). Известилац — Ја примам ту прнмедбу да се изоставе речи: „ко учини противно тим одредбама" и да одмах дође (( казниће се и и т. д. Потпредседник — Стављам на гласање. Ко је за то да се овај члан прими са исправкама, које је г. извесгилац примио, нека изволп седети а ко је против нека устане? (Сви седе), Објављујем да је чл. 17. примљен. Известилац прочита чл. 18. Милош Богдановић — У чл. 18. каже се; «као саучесници једне радње, која се по кривич. закону сматра као злочин или преступ, узпмају се сви они, којн би било говором, виком или претњом на јавним зборовима непосредно подстицали кога или које, да учини, или учине тај злочин, или преступ, ако је иза изазивања дошло одмах и дело, да се казни то дело по кривичном законику у колико нису овим законом предвиђена« . Мени се чнни, господо, да оваква одредба нијс умесна јер, господо, један човек може намерно да подстиче некога да учини злочнн, јер он сам за себе не мари, и да то намерно чини, да упропастн другога. С гога сам мишљења да та одредба треба да отпадне. Алекса Ратарац — Ми од како смо почели да претресамо овај закон о зборовима на другом читању ма .10 не код сваког члана правимо примедбе на сваки члан или у погледу стилизације или ии рђав смисао. С тога ја бих предложио Скупштини да се сви даљи члаиови врате у одбор. (Не потпомажу га). (наставике се)

Одговогпи уркдннк Ранко Пстропн!.

ШтАНЛА КРЛЛ>. СРПСКК ДРЖАВНК ШТАМПАРНЈК