Narodna skupština

_ ! _

18

Члан Ј53. Правила и упуства за извршсње овога закона прописаће Министар Народне Привреде, у договору са Министром Правде. ПРЕЛДЗНА НДРЕЂЕЊД. Члан 159. За време док се комисијским путем не изврше одредбе I оделжа овога закона, одиосно поделе и ограничење шума, и не образују окрунше шумске управе, Министар Народне Привреде водиће старање о вршењу овога закона преко дотичних иолицијских и општинских власти и државних шумара и чувара шума, сматрајући за државне шуме оне, са којима је држава до сад искључно располагала, као и оне, у којима су, као општенародним, државне власти одобравале сечу укорист држване касе, а- за опшгинске оне, у којима је по досадашњем закону вршена сеча у корист оиштинске касе. Члан 160. Овај закон ступа у живот од дана, кад га Краљ потпише и тада престају важити: Указ о нуштању свиња у жир од 9 Октомбра 1839 године ВЈ® 1542 (Збор. стр. 127): Највише решење о манастирским шимама од 26 Новембра 1846 год. В№ 1999 СЈ6 729 (од 1874 год); Височајше решење о наплаћивању журовнице од нагонице, од 3. Марга 1858 године В№ 241 (Зборник XI. стр. 52): Шумска уредба од 4. Априла 1861 год. КВ№ 732 Сов. Јв 468 (збор. XIV. стр. 59.). Закон о замени казни за кривце у горосечи од 6. Септембра 1861 год. В№ 1767 (збор. ШУ. стр. 168); Додатак § 58, Шумске уредбе од 12. Маја 1862 године (збор. XV; стр. 119); Додатак § 66. Шумске уредбе од 13 Августа 1864 године (збор. XVII. стр. 271): Измене и допуне Шумске уредбе од 9 Октобра 1872. године збор. XXV. стр. 1); и Закон о додатку Шумској уредби од 18 Јануара 1879 године (зборник XXXIV. стр. 128). Измене и допуне Шумске уредбе од 9. Октоб. 1872 год. (Збор, XXV. стр.).

МЊЕЊЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА. Господине Министре, Србија је од вајкада била чувена са својих шума. Српске шуме биле су извор снаге и моћи Млечићима, јер су се из њих градиле оне млетачке убојне и трговачке Флоте, које оу проносиле славу млетачког оружја по далеким морима и млетачку трговину до најудаљенијих светских тржишта. Српске су шуме биле страшне свима непријатељима српског народа; у њима су тонуле и пропадале читаве војске њихове , сто година требало је иа да Турци кроз њих продру од Косова па до Веограда. Оне су драге биле српској слободи : у њима су се израђали српскн јунаци, однеговале јуначке врлине, одгајила натриотска појезија, којпма јо мало равннх у историји највиђенијих народа. У српским шумама одиграо се вајтрагичнији, али у исто време и највеличанственији део из историје срнског народа, и из њих је и поникла данашња српска држава. Нема данас више тих шума! У данашњој српској држави, још од почетка њеног постанка занемарена је нега и управа са српским шумама , тако, да су све генерације , што су долазиле једна за другом са оштром сикиром у руци, немилостиво вршиле смртну пресуду над њима. Оно што нису могли учинити непријатељи српског народа, јуришајући вековима на наше шуме, учинила