Narodna skupština

-7-

је српска сикира у миру и тишини за шесет годпна. Јесу ли то били захтеви више културе, што су диктирали оваки поступак са шумама, које су негда биле иароду моћна заштита иротиву свију непријател>а ? Јесу ли шуме у данашњој српекој држави толики непријатељп народној привреди, ге их је требало у такој мсри сатрти ? Ни једио ни друго. На местима упроггашћених шума не само да није заснована никаква виша култура , већ на гвима опада и она која је ту пређе била. На местима упропашћених шума данас скупљају се рушећи природни елементи да са пеобузданим беснчлом у очајање баце сву земл.оделску привреду у питомим долинама. Пусти и огољени кршеви: ужичког, чачанског, алексиначког и књажевачког округа , представљају данас узбуркано море од окамењених таласа на којима су пре шесет година људи живели , а данас на њпма нема ни толико земље, да травка може корена ухватити , ни толико воде, да се птица напити може. Питома Мачва, та житница српска , широка моравска долина од Пожаревца до Параћина, та делта привреде српске, данас су у опасносги од поплаве које се котрљају са оголелих брегова обешумљених округа , у њима данас напушта земљорадник хил>адама хектара најплодније земље , па бежи на висовегде је земл>а много лошија, но где не допиру пустошеће иоплаве. Поремећени климатски односп који се све чешће јавл>ају у крајностима претеране жеге или сувишне влаге, што је обоје штетно и по здравл>е л>уди и стоке, н неповољно по напредовање усева и културног бил>а, — све је то последица безразложног опустошења шума. Данас у упропашКеним шумама Србије пропао је један огроман капитал државни и једна ненакнадна заштита културном напретку и развићу наше земље. Ове појаве до данашњег пустошног кућења у Србији и још страшпије привредне слике које ће доживети будући нараштајн у Србији од оваког рада, ако му се одважпо на пут не стане , побудили су Државни Савет да је са задовол>ством дочекао и у начелу усвојио пројекат „закона о шумама", који сте му Ви, Госиодипе Министре, писмом вашим од 25. Септе.мбра тек год ШВр. 2005. на расматрање изволели послати. Државии Савет, проучивајуНи и у појединостима исти пројект, учинио је на поједине чланове своје нримедбе , које ми је част Господину Министру саопштити у следећем. Члан 1 пројекта Државни Савет усваја по пројекту с тим да би требало у другом одељку тач. 2. а у реду трећем и четвртом изоставити речи: «и тако их освојиле»; у претпоследњем и последњем реду истог одел>ка, да се изоставе речи: «па их саме уживају у своју корист"; и у претпоследњем реду последњег става овог одељка, да се речи : «на основу законскпх права задобијања својине», замене са : «по пронисима грађанског законика". Члан 2. по иројекту, но само да се реч „сопственик", замене са «власник». Члак 3. и 4. по пројекту , с тим да се у шестом одељку члана 4. у трећем реду реч ; «политичку и , замене са «адмпнистративну». Члан 5 тако1)в по иројекту , с тим да се у трећем реду место «3 стави К4". У члану 6. требало би само ове измене учинити: у четвртом реду другог одел>ка после речи : «свештеником» додати «дотичне општине", и последњи одељак изменити да гласи : «председник и деловођа поставл>ају се Крал>евим указом." Чланови 7. 8. 9. 10. и 11. усвојени су по пројекту. Члан 12. по пројекту , но речи : «окружном" и «окружни» у трећој и четвртој врсти треба заменпти са „првостеиеном" и «нрвостепени". Чланови 13. 1к. и 15. по пројекту. У члану 11 треба изоставити речи : «у што краћем времену". Чланови 11 и 18. по пројекту.