Narodna skupština

брењу мипистра унутрашњих дела, а на тужбу државиог тужиоца или полициске власти; 3. Ако се тиче лица, која врше јавиу сиулсбу, и то у делу њихове службе — по тужби министра, под којим су, или по тужби њиховој; 4. Ако се тиче судова, војске, државппх тсла, какве признате корпорације, административне властн итд. — по захтеву тога суда или тела, или старешине његовог, или миннстра под којим стоји; 5. Ако се тиче поротника, сведока или у опште грађанина, који иривремсно или стално врши какву јавну службу — ио тужбињиховој; 6. Ако се тиче страног владаоца, или страног агента дипломатског — по њиховој тужби, или, по иаредби министра правде, кад то затраже од министра спољних нослова; и. 7. У случајевима предвиђеним у тач. 2. 3. 4. и 6. овог члаиа, (изузимајући корпорације,) или ако су преступи учињени против Формалних одрсдаба овога закона — полпцпјска ће власт по дужности мстрагу повести, и тужбу или сама суду датп или министарство унутрашњнх дела известити, које ће п<ј том, тужбу суду дати. Истрагу ће повести н тужбу суду дати у окружнпм варошнма, п Веограду н Нишу, окружно начелство, односно уирава а у осталим местпма дотнчна среска власт. Члан 43. Ако тужени одриче на суду, да се окривљена штампана ствар тиче тужитеља, онда ће нред судом дати изјаву, да се штампана окрпвљена ствар нп у колико не односн на тужптеља, и ту ће изјаву дужан бити, ако захте тужител>, штампати на челу у првом броју свога листа. Но ако тунштељ и после изјаве туженога, да се окривљена ствар не односи на њега. остане при тужби, онда ће суд претходно решити, према наводнма и доказима, које подноси тужилац, односилп се на њега нли не, па према нађеном стању дал>е по закону поступити. Члан 44. Свака тужба мора навести од речи до речи п инкримнноване изразе, због којих треба истрагу повести. Иначе се по тужби неће ништа радити. Члан 45. Кад суд примп овакву тужбу, иследнпк ће одмах позвати туженога позивом, у ком ће изреком поменути спис, лист, чланак, плакат, цртеж, гравиру, слику, медаљу игд, због чега има да се саслуша, определиће природу кривице и навешће члан овога закона но коме се та кривица казни. Ако у позиву иису испуњене све ове Форма.шости, онај, који се зове, не мора му следовати. Члан 46. Ако је тужба због клевете, па туженн хоће да докаже истинитост тврђења, онда је дужан за месец дана, у случајевпма где може бити доказивања, ио првом саслушању, иоднети иследнику наипсмено: 1. Изразе ипкримин©ване, за које се оптужује, а истинитост којих хоће да докаже; 2 Препис писмених доказа; и 3. Име и презиме, занимање и стан сведока, који ће носведочити истинитост онога, за што се оптужује. Одлагање овог рока не може битп ни у ком случају. Ако тужени подпесе у одређеном року тражено писмено, иследник је дужан истога, или најдал>е другога, дана саопштити га тужител>у. Тужитељ има право тражити од суда рок највише месец дана за подношење против доказа. Члан 47. Кад решење о стављању иод суд ностане извршно државни тужилац даће одмах а најдаље за три дана суду тужбу, коју ће суд првога дана саопштити оптуженом, и од дапа саоиштења тужбе најдаље за 10 дана претрес за суђење одредити. Члан 48. Где год је у закону одређена новчана казна или затвор, ту ће суд редовно осуђивати оптуженога на новчану казну, казавши у пресуди са