Narodna skupština

НАРОДНА СКУПШТИ СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ИЗЛАЗИ СВЛКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУПШТИНСКОГ РЛДА ПРЕТПЛАТУ ИРИМА СРИСКО-КРАЉЕВСКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА И СВЕ ПОПЈТЕ У СРБИЈИ

ЦЕНА ЈЕ ЛИСТУ ЗА ЦЕО ОВАЈ САЗИВ : ЗА СРБИЈУ 5 ДИНАРА ЗА СТРАПЕ ЗЕМЉЕ ТОЛИКО ИСТО С ДОДАТКОМ ПОШТАРИНЕ

УРЕЂУЈЕ СЕКРЕТАР СКУПШТИНСКИ РАН^О ПЕТРОВИТу

БРОЈ 1 8

УТОРАК 6 ЈУЛА 1893

ГОДИНА XIX

20 САСТАНАК 26 ј у н а 1893 у Беогуаду --Л/Т Г^лИРЕДСЕДАВАО НАЈПРЕ ПРЕДСЕДНИК, Никола П. ПашиИ А ЗА ТИМ ПОТПРЕДСЕДНИК, Дим. Кати^ СЕКРЕТАР, Никола Николи& (НАСТАВАК) (0 трошарини). Милан Ђурић — Господо, ја нпсам трговац, неиам ни кафе нн шећера, да би ии се могло нребацити да сам запнтересован, кад говорнм о овом члану. Ако би овај члан усвојили, онда какве бп носљедице наступиле с правне стране, веома лепо нам је објаснио г. Веља Тодоровић, чије ћете правпо знање морати сви признати, он је врло лепо нреставпо, како би у том случају, кад би се овај члан усвојио. овај закон имао повратпе силе на штету раније стечеипх нрава, а то би било са свим иротивно јаснпм одредбама Устава, ја о томе нећу впше говорпти, већ ћу обратити пажњу Народне Скупштпне на једну другу околност, коју до сада пи један од нредговориика није поменуо, а то је: да се чувамо сталешкога дељења, јер ако пођемо овим путем, на то ћемо наићи, а сем тога, једнога дана доћи ће ред и на нас, да се п ми разнпм наметима оптерећавамо. Таквпм начином ми можемо доћп дотле. Д1 кажемо једном сељаку, кад му је добро летина родила : е тп сад имага доста ране, и воћа више и то много впше него што си до сада пмао, за то сад треба већу порезу да платпш; илп кад краљ једног официра пропзведе за генерала, којп се учпнпо заслужним у ратннм нриликама, ми да му кажемо пошто сп са чпном добио много већу плату, за то треба н впше намета и порезе да сносиш, — ја држпм да бн такво поступање било с једне стране неумесно, а с друге и неправедно. Не идимо тим нутем, јер ћемо наићп на један тајнн копац, којн ће нас постепено цепатп и раздвајатп једног од другог, а од тог нпкад користи видети нећемо већ само штете. Ја не могу да разумем како мн можемо сада људима отваратп дућане и магацнне њпхове и на есиан који се тамо нађе понова наплаћпвати трошарину, кад су ти људи на њега већ једном платили тражену трошарипу, шта су ти трговци скрпвили да се с њпма тако поступа. Ја овде не браним гросисте, но браним права свију грађана наше земље на и оне, који се занимају трговпном. Ја држпм да сваки не само трговац, већ и занатлија п свегатеник и чиновиик и у опгате свави српски грађанин, кад све нспуњава оно што од њега закон тражн, да тај закон треба и њега заштити, а тако псто п његове интересе, а не да га штети. Ако хоћемо да идемо и радимо против закона,

онда најбоље да одемо једног дана, рецпмо код Крсмановића, па да му кажемо: ти имаш много новаца, вишо него гато ти треба, ми толико немамо, дај нам да се пзравнамо; или да један оде код министра, па да му каже: теби је много плате годпшње 12.000 дин., најбоље ће бити да ми то поделимо; илп како би било кад бих ја као прота отигаао код митрополита, иа му казао: теби је твоја плата и сувише велика, а моја мала, нпје право да више тако буде, већ да ти од твоје плате и менп дајетп — ја држим да овакве посгупке нећете никад одобрити, јер су онн са свнм неоправдани п незакони. И с тога ја се надам у нравичност Народне Скупгатине и мпслим, да се она неће дати завести, за неким: тренутнпм добицнма, којп ће ући у нашу државну касу, ако овај предлог усвојимо. Ви се врло добро сећате, како су радили родитељи нагаих старих, кад умре у којој породицп који члан, и тиме она буде оштећена и материјално посрне, онда се они договоре па самп за ту породицу порез и остале дажбине плате; врло добро знате, да док се тако радпло, да је и било среће и благостања у нагаем народу п моћи у моралној заједннцн његовој. Данас пак преоптерећени су разним наметима и чиновннци п свештевици и у опште сви грађани услед ратова за ослобођење народно и примање обавеза, које нам је берлинскн уговор наметнуо; многи домови доведени су до пропасги, а много их је због тога већ и нропало, и ако усвојимо овај предлог законски и даље пођемо овом практиком, још горе ћемо стање створпти,' јер ће тада народ бити подељен и на сталеже, од којих се можемо надати само штети. Ја ћу се, господо, обрадовати, кад видим да се нагаи радници, трговци, чиновници п осталн грађани ове земље почну богатити, али само крећући се у гранпцама земаљских закона, то ће учинити да наша земља, нагае финансије се окрепе и свакако служиће нам свима на част и дику. Ја вас молим, господо, управо и немам шта да вас молим, јер мислим да и сами увиђате основаност овога, да не пођемо овим путем дељења, и да се не огрегаимо о нравду и закон, већ ди трговце и остале грађане помажемз у њиховом раду, и радимо на њиховој срећи п благостању, јер таквнм радом одужујемо се земљи п вршимо савесно нагау носланичку дужност, јер они, ако буду богатији, тада ће више држави плаћатп, те свакако држава неће гатетити, а међутим јасно је, да би се наши трговци много огатетили, ако бп овај члан остао, као што га је одбор предложио, а вн врло добро без сумње зпате ону пословицу : „Ако нам није вајде од очнју није ни од трепавица". Опет на завргаетку говора да поновим, да ћемо погрегапти, ако пођемо овим путем јер нећемо никакве користи у касама имати него само гатете п ироизвегаћено забуну у радњама трговачким а свију је нас жеља да потномогнемо радиност, производњу, занате п трговину. (Чује се: тако је). То је што сам имао да кажем.