Narodna skupština

25 САСТАНАК — 3 ЈУЛА

СТРАНА 187

ли аисолутно било могућности оценпти: да ли је листа његова била исцрпљена и према томе одлучити да Скуиштина реши за 5 дана да се његово место ноиуни; илп је ту настао други случај, на нме да је лпсга исцрпљена, па да би требало нареднтп нов избор нослапика? Кад је умро .Вучковић, Скуиштииа ннје била на овуиу, а нпје је бпло за то, шго се смрт десила у времену пре њеног саставка. Она дакле нпје могла решавати, да ли ће сама цо пунитн и.егово месго или не. 'Го је онај ирви случај, кад листа ннје исцрнљена смрћу. Другн је случај ако бн листа бнла псцрнљена. У том случају члан 93 каже: „Ако су сва лица нз те лпсте исцрпљена, или ако их нема довољно да мигу иопунитн сва иосланичка места, као п ако је празно посланнчко место у оним варошима или општпнама, које не бпрају внше од једиог посланика, онда ће се посланпчко место нонупнтп новим накнадним пзбором у дотичном изборном месту, којн се мора нзвршпги у року од месец дана." Овде се, као што видите, кад је лнсга исцрпљена, не каже да ће то бити од смрти у року за месец дана, не каже се нп да то мпннстар ради. Ну кад закон већ н том другом случају замишља иретходну радњу Скушптпне, илн јасннје речено, да Скуиштина одлучп, да ли је листа исцрпљена или није, а кад је и у овом нредмегу о коме говорн тужба, морало битп те радње скунштинске, онда ја мпслпм. да ни једап нравник, да нп један мпслени човек не може казати, да је ко другп био надлежан да оцени п одлучн, да ли да се на месго умрлог Вучковића нареди избор и к &Д, него само да је за то надлежна Пародна (Јкуиштина. Тако је, у осталом, раднла Скупштнна, кад су се, нод владом новог Устава, унразнила места послаиичка покојннх: Јанка Иурића н Стеве Грнчаревића. Ну да донустим да бнсте ви то нраво хтели да дате министру унутрашњих дела, као нолигпчкој личности, да он решава да ли је какво посланичко лесто иразно и да он ире састанка скуиштинског и нре њене одлуке о томе наређује избор, на да видимо какве би последице огуда настале по уставноет. Ја велим да би се тиме ископао гроб уставности. Ви знате да сем случаја смрти има још много случајева у којима се може огласити место посланнчко за иразно. То бнва на прп лику кад носланик дође у притвор, кид падне под стечај н још много таквих случајева набрајају наш Устав п изборни закон. Питам вас сад ако у начелу усвојите, да је минпстар дужан да нонуни носланичко место, да он то ради без екупштинске одлуке, шта не бн могао да учинп мииистар као политпчка лпчност?! коме је до тога да водн полигнку само онако, како њему годи; ако би то хтео министар зар не би могао, чпм би зоји од посланика дошао у притвор илп пао под стечај, да нареди нов избор носланика. Ви знате врло добро да је по несрећи бпло доста иосланика међу вама, који сте у ранпјим приликама или неприликама долазилп у пригвор за време носланнчког мандата, на ако би дозволили министру да он ре шава, да ли је тиме иосланичко место упражн.ено или не, зар не мислиге да би тиме поткопавали целу зграду наше уставности. Нећу да именујем, али овде је један међу вама, и он ће знати добро, да је под либералном владом, после другог рата, била прплика, да је он под другом ранијом владом, која је тада била пре либерала, био у притвору, и он зна да либерална влада тада није узела на себе то нраво, да посланичко место упразни због тог притвора, да није наредила избор на његово место. На против лпберали су тада оставили, те је Скупштина својом одлуком позвала тога носланика да дође у Скупштину и влада то извршила. Дакле Скунштина је тада решавала да ли је његово место упражњено или не. Тако су лпберали онда, тако смо радили и сада, тако је у осталом по Уставу и закону. Тако је било коректно да се ради и у овој прилицп, јер закон каже: Скунштина и само Скупштина може да упразни носланичко место. То не сме н не треба да урадн нико другп, а најмање мпнистар унутрашњпх дела, човек, који води полј тнку, којн би могао бнтн склон да је води за свој рачун, а не онако, како захтева суверенптст Народне Скушптине. Ну

узмимо да бпсте ви били склони да напустиге то право, да само Скуиштина решава о томе, и да бисте хтелн да уступите министру унутрашњих дела да он то решава, па занитајмо се шта је министар могао у овој прилици радити? Да лн је мннистар унутрашн.их дела бно у могућности да оцени: да ли је листа Атанасија Вучковића била исцрпљена или није, и ио гоме да ли је требало наредити нов избор на место умрлог Атанасија Вучковића, посланика. Као што рекох, и кад умре посланик мора се видети да ли је исцрпљена листа, и по томе да ли се мора наредити избор у року од месец дана. Иа леио, нека бп то била дужност министра унутрашњнх дела — а ја кажем да то не сме да буде — ја вас питам: је ли министар упутрашњих дела бпо у могућности да оцени, да ли је лнста Атанасија Вучковпћа исцрпљена или није; да ли то миннетар може да зна с поља по извештајима сокачким или ио доставама неким; илп на против то минпстар може и треба да цени — премда ја велим да нпје надлежан да цени само из аката скупштипских ? Лено, а где су та скушншнека акга; јесу ли код мииисгра унутрашњих дела или код Народне Скупиггине Еио пословника, којн изреком каже: да се сва акта скуиштинска, носле одласка једне Скупшгине, чувају под нечатом н у архивн од нарочитог чувара Народне Скуиштине. Министар унуграшњпх дела, то ће сигурно бити јасно и вама, не сме огварати та акта и ио њима разгледати, док се Скупштпна не сасгане, док се не увери да ли су ева акга неио вређена. да ли су печати неаовређени. Ја држим да нико од вас иеће дозволити министру унутрашњих дела то право и у опшга ма ком мнниетру, да он скуиштинска аита распечаћује п да он нешто ради по тим актима без знања Народне Скуп штине. А кад то не сме мннисгар да радп, ондаје ансолутна немогућност била и да оцени, да ли је у овом случају смртп Вучковића требало наредити избор или ие. На крагко, ја држнм, госиодо, да је ово пптање тако чисто нјасно, да о њему не треба више нн да говорим, да не треба да вас дуже убеђујем о коректностн овпх мојнх ногледа на еуверенитет На родне Скуишгипе. Овде смо мн. једино ноштујућн право скупштинско и еуверенитет Народне Скупштине, да само она и иико други не решава: да лн је празно или није место каквог посланика, чекали да то Скунштииа решн, и кад би Скушнтина го решпла, то би се нзвршнло у оном року од месец дана од одлуке скушптннске, а не од смртн. На овај начлн ја држнм да иемам иотребе даље да вам доказујем, колпко је без нравне основице тужба, кад ,је п ово изнела против нас и још више колико је неразмишљено речено, као да смо ми хтелп намерно да газимо Устав и закон, шго министар унутрашњих дела није наредио избор на место Вучковнћа пре решења скунштинског о томе. Не знам, најиосле, да лн ћете и ви бити тога мишљења да је мннистар требао да решава, да ли је нразно месго носланнка; —да сам без Скунштнне раснечаћава акта, да еам без екушнтинског решења, наређује нове изборе у оваквој прилици, то је етвар више оцене, зиања и подобносги. Ну при свем том ја сам уверен, да нико од мпеленнх људи, нпко од нскрених чувара уставности, нико од људи, којн хоће у оценн дела свога нротивника да се руководи нравдом, а не нолитиком, — не може и не сме казати да у овом случају има новреде бнло Устава, било закона, што је миниетар унутр. дела пошговао нраво скунштииског сувереннтета, што пије, без скушнтинеке одлуке, наредио избор на место умрлог посла ника Вучковића Апсолутно никаква одредба законска тиме не само нпје повређена, већ на нрогив очуван је усгав и зикон. По томе дакле, ја не налазнм нотребе да више о томе и говорим. Трећи је предмет оптужбе, трговннскп уговор са АустроУгарском. Позната је ствар, да је гај трговински уговор нрестао да важн 4 Септембра 1892 годпне; познато је тако исто, да је Народна Скупштина, састављена махом из људи цред којима ја сад говорим , 31 марта 1892 године иродужилп важност тога уговора до краја 1892 године. А шта видимо ми у гој одлуцн Народне Скупштине од 31 марта 1892 године. Не видимо ништа ни више, ни мање, већ оличену жељу