Narodna skupština

НАРОДИА СКУПШТИНА ВАНР^ДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

воде од скробнпх матерпја. То је питање мучно. нарочито с тога, што мп у земљи, као што видпте поглавито у два округа ножаревачком и подунавском имамо казанпде, у којпма се комадара пече. Пројект првобптни допста је имао ту намеру, да могоно.1 ии!с алвохол, којп се пропзводи од скробних матеркјл ие разумевајући ту гапирптус, онако бакалскн, него алкохол ма које јачине. Разуме се дакле, да је намера закона била та, да монополнсањем пронзводње алкохола ностигне двоје: да повиси приходе државне, а то је првп — најважпнјп разлог, радн чега смо мн тражили концеспју ирн преговарању са Ауст])о Угарском, да добнјемо право нд мононо.шсање овог артикла, а други разлог је, да се стане на пут ономе о чему је говорио г. Веснић а то је, да се спречи производња шкодл>ип|1х алкохо.шпх ппћа за здразље. То су, господо, разлозп, ко : и су и друге земље руководилн, којп су руководили п Швајцарску, као што вам је г. Весннћ казао, па н осгале земље, да при питап.у о увођењу монопола па алкохол забране комадару; н у Швајдарској где је бнло њено произвођење јако разгранато, оиа је са свим забрањена. Оваква два нмперативна разлога, први фннансиски, о коме нећу даље да говорим, колнка му се важпости данас нридаје, како .је н. пр. проф. Алглав ппсао п радно у корнст оргаппзлдије овог монопола, и учествовао у органпзовању његову у Швајдарској п т. д , — ја то оставл,ам на страну. Много се полаже данас на увођење монопола алкохола, предвиђа се велнка будућност п прпход од његл. Дакле, ово су билп гллвпп разлози; разуме се, наравно, да је за миннстра фннанснје претежнијн увек разлог фпнансиски, него онај саинтетски, али и овај је овде императивне прнроде. У осталом, ја наиомнњем да нрема иредлогу о увођењу монопола на алкохол, остала је слободпа комовида н шљивовнда као важне гране домаће производње, као један производ, којп је свакојако куд и камо ман.е шкодљив, него што је ракија комадара од скробпе материје. Кад би ирвобптни продлог оставнлн као што је бно у прекјучерањој седници, кад бн се фабрикацнја комадаре доз волнла п даље, ја вас молпм, да пмате на уму, шта бн наступило. Прво би наступило ово, да би новпшавањем дене алкохолу, који држава у свом монополу нронзводи, дакле, ректпфпковлног алкохола, да бн повпшавањем његове цепе, комадарл, која не би ништа плаћала, која бн дакле бнла слободна нронзнодећн се у 10, 15 и 30 гради јачнне, проширпла се у целој земљи. Комадара у колико већ данас постојн, у брзом, кратком чоку времена распрострла би се по целој земл.и, јер бп била пре мнрана, ие бп дакле внше била огранпчена на нроизводњу сеоску, него би ушла у руке шпекулантнма и нроизводњом тих казанида руковалн би и ликерџије и варопшп шпекулаити и т. д., и тиме бн ишла опасност да цео монопол изиграмо на штету здравља. Прошпрена нроизводња комадаре сузбила би као јевтиннје ракпје саму шљивовицу п комовнду и, као привплегована, комадара распростиррла би се по делој земљи. Дакле, кад би производња комадаре, бпла и даље слободно дозвољена, кад би је, велим, могуће било дозволитн слободно п даље, имајте на уму ову другу опасност: да по трговпнском уговору не можемо ништа у земљи слободно производити, што не бисмо смели и са стране увозитн. Оног тренутка, кад бп дозволили производњу комадаре у земљи, мора бити слободно и увожење у земљу н ми бисмо велики квантум овог нрон.звода добијали пз Аустрије. Тпм би се онемогућно монопол, и то је други важан разлог. Трећн разлог, — поред ова два прва два најважнија, којп самн, мислим, могу већ да нас определе, да би само ово прелазно иаређење по новом могли примити п то само као право прелазно наређење, као наређење, које задржава кућевну, домаћу пропзводњу, само код сеоског земљорадника за његову личну иотребу, а да не буде никако дозвољена шпекулација, да никако не буде дозвољена трговпна, продаја оваква, него само као локална, чисто домаћа, кућевна ироизводн.а и то у

затечепим граннцама. Онако исто што као казах н. пр и код трошарине, кад неко пропзводи алкохол чисто за своју погребу а не тргује, онда је његова лпчна ствар, и он је ослобођен трошарние. Па и у овом случају као ирелазио наређење по невољн ово остаје за време, јер има два краја у Србији, где пма сеоских казаница, које комадару нропзводе. Ја вам изјављујем, да смаграм, да на ово прелазно наређење пристати могу само још за то, што у самој ствари цео овај закон наш има један прпвременн прелазпи карактер, јер ће идућа Скупштина нмати да по искуству донесе прави закон о организацнји овнх монопола, и онда ћемо разуме се, наново ово питање нматн да претресемо и нлново да решавамо, кад будемо доносилн закон о дефинитивној органпзацији ових монопола. Што се тпче санитетске стране, дозволите ми, да прочитам мишљење једног од најстручнијих наших људи по овом питању, а то је мнгаљење д-ра Марка Лека, државиог хемичара. Ја сам се обратио њему, да ми он да своје мшпљење о томе, како стоји с овим пигањем, и оп ми је упутио овакво паписмено мишљење. Госаодину министру финансија „На питање, да ли да се и на комадару има да односи чл. 3 законског иредлога о установљењу нових државних мононола на жигице, иетролеум. артију за цигарете и алкохол, — часг ми је одговорити да се тај члан мора односптп и на комадару. Комадара је (Вуков Рјсчник стр. 286) „ракпја од кукуруза или од другог каквог жита — <1ег Когп1)гаип(;\уеш. Србп такву ракпју оваконеку: нлмпјесо доста хлеба п испеку, па искомадају у кацу и налпју водом; кадто искисне н преврн, онда неку ракпју." У комадари дакле производи се алкохол из скробних матернја а но чл. 3 горе поменутог законског пројекта „никоме у земљп није дозвољено производити алкохол из скробних материја и меласе, ма које јачине, ниги је дозвољено таклв алкохол са стране увозити". Ако се овај члан не би односио н нл комадфу, онда би злоупотреби врата широм остала отворена, јер нод именом комадаре с пуно права, пропзводпле би се у земљн а и увозиле са стране алкохолпе течности, које бн могле служпгп за прављење разног ншнрптуозног инћа, за које би нмао чпст монополисан алкохол да се употребн. Комадара трошнла би се онда не само као комадара, воћ п у облнку најразноврснпјнх ракпја. У том случају .моионол на алкохол бпо бн нлузораи. Поред овог и сувише важног разлогл, пропзводњу „комадаре" нужно је и са здравствених обзира најстрожије забраниги Познато је, да је нарочптнм физполошкнм оиитима, најпоузданије доказано, к лкј на здравље човеково штетно утнче једна врста алкохола, која се у нечистом шпнритусу и другпм неким алкохолним течностнма налази. Та врста одвећ шкодљивог, унраво отровног алкохола зове се амилалкохол или фуза. У комадари има редовно толико тога фуза, да и у другом цпвилпзованом свету, у коме се водп озбиљна рачуна о промету јела и пића, не само да би се одузела таква ракија, као што је наша нечпста комадара, већ би сопственик, за то што држи за продају шкодљиво ппће, — бпо и најстрожије кажњен. Да се не би дакле, установа мононола на алкохол осујетнла, треба да се члан 3 закон. пројекга о установ. нових државних монопола, односи и на комадару, коју и у иптересу народиог здравља као одвећ шкодљиво пиће, не бн требало доиустити ни да се производи". 25 јула 1893 год у Веограду. ГОСПОДИНУ МИ1ШСТРУ понизни, Др. Марко Т. Леко, ДРЖАВНИ ХЕМНЧАР. (Наставнће се)

О^говорни уредпик Ранко Петрови!.

Штампа српско-краљев. државне штампарије