Narodna skupština

44 САСТАНАК — 30 ЈУЛА

СТРАНА 475

лреломима времена у једној истој годнни — ореломима од шест меседи, и три месеца. А ово није мала ствар. И у толико вшие морамо да скренемо пажњу на ову околност, што смо и сами пре кратког времена признали, да је неред главни пзвор нашем дефицпту. А дефидити повлаче собом и нове дугове. Па ако хоћемо да избегнемо дефпците — бар оне излишне дефпдпте — морамо да се постарамо, да пзбегнемо све оно, што се може избећи, а без штете по државне интересе, што даје иовода тим дефицитима , а то је оно, што прави неред. Овај предлог направиће велику забуну у државном кљиговодству, начиниће један неред, који ће бити узрок даљем једном дефициту, а кога и без тога има ио самом предлогу, који је иред иама. Дефицит овај. који мало час поменух, произићи ће из следећих око.шости. По буџегу од 1892 године, који смо мп у седници од 16 јуна примили и за 1893 годину, износи сума расхода 60 мплиона динара и нешто више. По извештају мннистра финанспја, који је поднео Народној Скуиштини, у 1892 год., бпло је мање прихода него расхода у 7,568.000 динара, а то је у округлој цифри 7 1 | г милиона динара. Овим новим предлогом увеличавамо буџет расхода за 1893 год. са 2,600.000 динара. Сад ако ту суму додамо оној сумп, која је нредвиђена за 1892 годину, а која вреди и за 1893 год., онда добијамо у округлој суми буџет расхода од 63 милиона динара. Приходи наши, као што смо видели нз извештаја подбадили су у 1892 год. за 7 1 1 2 милиона динара. А то значи, да су ириходи достигли виспну од 52 милиона динара. Остаје нам један мањак у приходпма државним за 1892 годину у округлој сумп од 8 мил динара; и тај мањак мора се наплатптп у 1893 години, те да се изравња мањак у 1892 год. Расходи за 1893 годину иредвнђени су 63 милиона, а ман.ак од 1892 годпне је, као што рекох, 8 милиона динара. Узмимо сад, коливо нам треба нрихода у 1893 год. на да се нзбрише дефицит за 1892 и 1893 годину. Он треба у најмању руку да изнесе 71 милпон дни. А може ли бити, да ће сви ови извори прихода, које ми створисмо, и прпходц од старих извора, донети суму од 71 мил. динара? Госнодо, ја мислим, да то неће бити могуће. А за што тако мислим — доказаћу. Ја рачунам, да ћемо ми у 1893 години од старих извора добити 56 милиона, колико смо имали у најбољој години до сад, у 1891 години. Дозволићеге ми, да од царине, услед измене уговора грговачког, добпјемо за ову годину милион динара внше, него што смо до сад добијали. Може бити, да ће тај извор прихода до године дати много више од милион динара, алп у овој години неће се нриход осетно увећати с тога, што је много еспапа увезено пре ступања у живот новог уговора. Исто тако држим, да ће приход од иових монопола ове године донети око пола милиона дин. чнстог прихода. Рачунам, да ћемо и на трошарнни имати пекаквог вишка, ма да се може веровати да он неће бити Бог зиа колики. Но да би одговорили нравом стању, узмимо, нека и трошарина донесе пола милиона више но у 1893 години; колико добијамо на тај начин прихода од старпх и нових извора? — Добијамо 58 милиона динара. Ако би се од нрихода прошле године наплатило за ову годииу један мплион више него прошле године и нека би се у кредпту уштедило исто толико — шта би добпли ? — Добпли би целокупан прпход од 59—60 милпона динара. Ја мпслим, да више не смемо очекивати, кад се рачуна но законима вероватноће, који су садржани у заврш. рачунима од неколико година на овамо. Па ако не буде више приходаа више не може бити — желео бих, да ми ко протпвно каже — онда нзлази, да ћемо имати један дефицит од 11 милнона динара за 1892 и 1893 годину. Осам милиона већ имамо за 1892 годину — то нам прпзнаје рачун г. министра фипанспја, који сам прочитао. Од ове године имаћемо три милиона, дакле дефпдпт за 1892 и 1893 годину изнеће суму у округлој цифри од 11,000.0000 дпнара. Шест милиона динарр остало је старнх претходних дугова, који нису нокривени зајмом, који смо ономад иримпли. ЈПта излази онда; какву слику добијамо у газдовању за идућу годину? — Добијамо слику дефицита од 17 милиона динара. Господо! Дај Боже, да се ја преварим, али бојим се, да

ћу, на жалост, ногодити, да ћемо у 1894 години у новембру меседу, кад се Скупштина буде састала, стајати пред новпм зајмом од 17 милиона ефектнвних, који ће зајам бити потребан за покриће старог дуга од 6 милиона и новог из 1892 и 1893 год. од 11 мил. Ја понављам : ја бих желео, да се преварпм, али се бојим да ћу погодити. А да ћу погодити, ја ћу вам изнеги још неколико доказа. Треба иматп, господо, на уму, да у овај буџет нису ушле многе суме расхода, које не треба изгубити из вида, кад хоћемо да говоримо о дефициту. Мм смо одобрили зајам од 18 мил., а имамо и одобрење зајма од 31 јула 1892 г. Годпшњина за оба та зајма износи 2,420.000 дин. У буџету за 1892 год., који у томе погледу остаје у важкости за 1893 год., имамо за зајам, који је одобрен законом од 17 априла 1890 год. п јула 1892 год. 600.000 дии. Та је сума за ову годнну довољна, али не треба заборавити, да сума од 2,420.0( 0 дин. треба да уђе у буџет за 1894 год. Кад се претреса финансијско стање, онако као што нам је и дужност као народннм посланицима, треба да пазимо да садашношћу не задужујемо или управ не маскирамо будућносг. Нама је дужност да у овом тренутку представимо тачно финансијско стање; јер само у јасној финансијској ситуацији можемо наћи лека или бар можемо наћи један од лекова, којим ће се нзбећи иова задужењ!. Ако се, дакле, том новом буџету за 1894 год. дода мањак од 1,820.000 дин., за ануитете, тиме ће се буџет за 1894 год са толиком сумом повећати. Осим тога. у овом буџету нема многих сума, које су већ одобрене у овој годинп. Тако, на прилику: мн смо одобрили 50.000 дин. на извршење закона о трошарнни, ми смо такође одобрили, да трошак око увођења нових мононола (иа жижпце, петролеј, алкохол и хартије за цигарете) падне на терет садашње управе мононола дувана н соли. Та сума, која ће се утрошити за увођење та четнрп нова мононола, не може бпти мања од једног милиона днн. Ми морамо све ове суме да саберемо па да додамо суми расхода за 1894 годину, коју ће Скушнтина вотирати у новембру п децембру месецу ове годнне — кад се све то дода мора се још узети у обзир, да смо нојединим нашим решењима одобрили многе накнадне кредите, у суми од 880.000 динара — јер (и ако стојп, да се из готовине платн — готовнне нема) — морају се н они измирити из буџетских прихода. Дакле, и та суме накнадних креднта утицаће на стање касе у 1893 и на бтџет у 1894 год. Кад све то сумирамо: значи да ћемо у 1894 год. имати око 4 милнона впше расхода, но гато су оне суме прихода, које смо ставили у првобитни буџет за 2892 годину. Још фали једна сума у овоме погледу. Нема суме расхода садашњих монопола, који износи преко иола милиопа дин. Сетпћете се, да смо решилп у овој сесији, да се увећа расход монопола дувапа п соли и железнице. — Та сума не појављује се у овоме впшку, који се спомиње за буџетску 1893 год. Међу тим, тим се сумама увеличавају државни расходи ; оне мораЈу остати стално у буџету, погато су потребне за одр жање тих установа. Ако сам умео јасно да вам преставим слику : какав ће изгледати буџет за 1894 год., ја мислим, да ћете делитн моје мишљење, да ће бпти дефицпта у 1894 год., у најиању руку, 17 милиона дпнара. Не треба још једну околност заборавпти. У овоме предлогу умањени су извесни кредитп, а то су, међу тим, кредитп који се у повембру месецу морају опет ставити у буџет расхода. Ми сад, по овоме нредлогу буџета, бришемо кредпте за подпзање државних здања. Ти се кредпти морпју одобрити на основу закона о подизању јавнпх грађађевиаа. С погледом на наше финансијско стање, ми можемо за овај тренутак да избришемо те суме п да се извинимо за гажење Устава за то, што је кратко време, и зл, то кратко време те суме не могу да се употребе. Али то не може да нам даје право, да не кажемо да тај расход постоји п да он мора ући у буџет за 1894 год. Сума његова износи 100.000 динара. Још да поменем једну позицију, о којој сте донели решење пре две - три године — а то је позиција од 100.000