Narodna skupština

НАРОДНА

УПШТИНА

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СНУПШТИНЕ 113ЛАЗИ СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ ОКУПШТИНСКОГ РАДА ШЈУр ЦЕНА ЈЕ ЛИСТУ ЗА ЦЕО ОВАЈ САЗИВ : ПРЕТПЛАТУ ПРИМА СРПСКО-КРАЉЕВСКА ЗА СРЕИЈУ 5 ДИНАРА ДРЖАВПА ШТАМПАРИЈА И СВЕ ПОШТЕ У СРБИЈИ ЗА СТРАПЕ ЗЕМЛ>Е толико ИСТО С ДОДАТКОМ ПОШТАРИНЕ УРЕЂУЈЕ СЕКРЕТАР СКУПШТИНСКИ РАН^О ПЕТРОВИЦ БРОЈ вЗ ПЕТАК 20 АВГУОТА 1893 ГОДИНАШ ——

44 САСТАНА^; 30 ј у л а 1803 у Београду

ПРЕДСЕДАВАО ПОТПРЕДСЕДНИК, Дим. КатиЂ СЕКРЕТАР, Милош МарковиЗЈ. (НАСТАВАК) ф накн. буџету ГарапЈаннн). За нове пак приходе од пових установа министар каже, да неће ни да говори, јер неће да нагађа. Пре свега, ја налазим да је то иогрешно, да један мип. финанеија, кад тражи нове кредите у буџету државном, па за накнаду тих кредита, за нзравнање њихово, не етавља у изглед нове ириходе, који се стварају; ја налазим, да је погрешно, од сваког миппстра финансија, кад не каже шта он барем од прилике очекује од новпх ирихода. Јер, ако мпнистар не може да каже шта од тих ирихода очекује, онда настаје питање за што смо те приходе и стварали ? Хоће лп их бити или неће, и хоће лп пх бити у оној мерп за колико је вредно да правимо један велики вашар у државп, то не сме да не зна мниистар ? Али г. министар фннанспја и данас излази па каже: не могу да кажем — не зиам! Господо, тако се буџети нпгде не праве. Ја сам правпо буџете као министар; гласао сам о буџетима као поеланик; присуствовао сам као гледалац ггретресима буџета у другим земљама, алп то нигде нисам видео. Еако се један минпстар финанспја позове на приход неки за покрпће расхода, који је утврђен, он мора у псто време да каже, шта он очекује од тнх прихода, ипаче је то бесмислица вотирати један буџет без онога, без чега нп једног буџета на свету нема: без ирихода. То први пут ја данас видим у нашој Скупштини. Ако је г. Новаковпћ казао „не дамо", није он казао: „не дамо, па нека земља пати и пропадне." Он је казао не дамо на памет, за то, што имамо памети, за то, што би нас срамота било нред нашом сопственом памећу, кад бпсмо другојачје радили. Не треба мислити, да се свуда може са тим разлогом нродирати: „држави треба, дреши кесу, иа дај /" Не, господо , тако ће влада говорити после народу пошто ми ово изгласамо. Али пзмеђу владе п нас не треба и не сме се пћи тим нутем. Тај пут, пзмеђу владе и нас треба да је јасан, јер треба да има потпуна обавештења пзмеђу оба ова фактора. Каже се, имамо 4 нова монопола. На лепо; кад сте те монополе створили морали сте зампшљатп, колики ће приход бити

од њих, хоће ли бити 1, 2, 3, 5 пли 10 милиона динара; јер све то утиче на решење еаме ствари. И ма да г. мпнистар финансија каже, да он не може да предвиди те приходе, он треба ипак да их каже, он је дужан да их предвиди, те да их у буџет ставимо и да том мером изравнамо овај расход овде. Ми протествујемо протпв тога, што то предвиђање није стављено у буџет те да на основу тога ово можемо свесно да изгласамо. Господо, ми гласамо против овог система подпашања буџетског, управо из приндипа, што налазимо да поред много нереда и нерада, кога можда и данас има, није нама и не може бити у дужности да уносимо још један нови вашар у државу, у којој је финансиска снага народна и танка и заморена, те да на њу смемо још и такав терет набацити. Ја ире свега морам да вам напоменем, да овај буџет нпје озбпљно направљен. Као што је казао мој друг г. Вукашин, овде има кредита, од којих су неки срачунати за трп месеца, неки за птест, а неки за дванаест; а неки само за један месец. Буџет је међутим закон за годину дана. То што је он казао, то исто и ја понављам. И ја имам ту исту примедбу да учиним и кажем, да сам овај наслов овог предлога доводи човека у забуну, па мора да се пита шта се хтело са тим? Г. министар финанспје, одговарајући, рече: сви пздаци личнп срачунати су на краће време, а материјални издатци за целу годиау. Господо, дозволите ми, да вам нађем један лични издатак, који је срачунат за целу годпну. Вм налазпте овде у чл. I 11 од А. под бр У уодељку: општи кредити: на „пензионовање чиновника грађапског реда 100.000 дин." То је лични пздатак. Зпачи ли то, да ће се ова сума утрошити одсад за шест месецп. Ако то зпачи, онда би то било страшно ; то би била једна монструозност до сад не виђена у Србији. Ако пак то значп, да је овај кредит намењен да се утроши од почетка до краја године, онда је то опет огромна еума. Алп ја мислим, да ово није кредит, који се тражи за 6 месеци у напред, па ни кредит, којп ће се за годину дана распоредити и утрошити, него ја мислим, да је ово већ утрошеио, да је ових 100.000 динара већ издато, да је за толиву суму пензионовано људи. И то је, господо, страшно, а уз то још и неправилно. Допустите ми, да кажем да — кад се у буџет уноси већ утрошена сума, као прорачуњена за унапред, ја налазим, да је то пеправилно. Не сме се овакав кредит на овај пачиа протурати кроз Скупштину, него треба пмати куражи па тражити од Скупштине накнадни кредпт. Ја мислим, да је овако и да се не варам. Као што рекох, ако се оволпки кредит тражи за 6 месеци, онда је то страшно; но, ако је ова сума већ утрошена, онда се просто хоће под фирмом једног буџетског кредита да провуче оно, што би имало као накнадни кредит да пзађе пред Народну Скупштину. Накиадни кредити нису