Narodna skupština

СТРАНА 556

НАРОДНА СКУШПТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

ако се са свим пзменп друга машииа, а то ће кошгати толико коливо половина саме лађе. На овај начин, као што је казао г. Рпста Иоповић, држава скпда са својих леђа један терет, п даје га друштву да оно попова уложп свој капитал, а у исто време, друштво морално обвезује, да буде спремно п готово да послужи оним циљевима п државним пословима, који су прека потреба у свако време, како наступе озбиљпи тренуци у држави. Дакле, ја мислпн, ако г. министар народне нрпвреде до сада и није казао своје мишљење о овом питању, да он неће бити тврде речп, сад кад је крајње време да каже, да није томе противан, н мислпм да није требало водити оволпку дебату, јер нас у неколико износи и мало смешшга, код овако ситнпх ствари. Пароброд „Делиград" са шлеповпма, ако се прпцени може изнети 20—30.000 дпн., и то је та сума, око које се бакћемо овде, а јуче смо ириватним људима дава.ш веће ствари. Министар народне привреде Раша Мидошевић Нитање је истина ситно, алп често и ситна питања могу да занимају Скупштину и да изазивају крупие носледнце, те према томе, и није ни мало чудно, пгго се ово пптање овако отегло. Госиодо, ире но што сам се репшо да подиесем Нар. Скупштини овај предлог па решење, ја сам ступио у нреговоре са паробродским друштвом и резултат тога иреговора бпо је тај, да је друштво добровољно црпстало, да откупи од државе пароброд „Делиград" са шлеповима по оцеии једне стручне мешовите компсије, у којој ће бити члановп од стране мипистарства народне прнвреде и члановп од стране тога друштва: дакле, само друштво налазило је да нма разлога да купн на роброд „Делиград" од српске државе. Ја, као миниоар прнвреде, нзјављујем, да немам ликаквога разлога да поклањам пароброд са шлеповима никоме, на нп нашем паробродском друштву. Пре свега не поричем све оне лепе цељн н намере, које има да достигне наше наробродско друштво. Српска држава, поимаЈућп све оно, што треба једно наше иаробродско друштво да постигне, уч!шила је доста велпке жргве од своје стране, кад је уиисала велнки број акција тога друштва; па не само што је уиисала велики број акција, него Је осигурала извесну добит оамом том друштву. Ако сад српска држава у замену за иароброд добнје нзвесан број акција, онда нема сумње, да ће српока држава имати и јачег удела у свима пословима тога паробродског друштва, него што би имала, кад би „Делиград" са шленовима поклонила. Сем тога, има једна фина ствар, коју су г. г. говорници може бити увидели, али су избегавалн да је спомену, а то је ова: за случај ако приходи паробродског друштва не буду билн толики, да може без иомоћи државне да плаћа акционарима 6 од сто у том случају, у случају штете дакле, кад не би било прихода толико да се измире огарантовани 6 на сто, у том случају добит је за српску државу, ако буде пмала у рукама акције за вредност пароброда са шлеповима, јер ће платити у толико мање интереса, у колико внше буде имала акција у својим рукама. Ову околност, госиодо, не треба губити из вида. Разуме се, ако буду новољни резултати, ако нрнходн буду већп од 6 од сто, онда је добро и за срнску државу као и за све аканонаре; али, ако буду резултати рада паробродског друштва неповољни, онда ће у толнко мање штете бити за сриску државу, у колико нма више акција. То не треба заборавпти у толико пре, што и само паробродско друштво увиђа, макар да је „Делиград" индустријски инвалпд, да може још дуго да ради, па га за то и тражи. Што дапас „Делиград" нема довољно прихода, томе ннје узрок то, што не радп довољно, он ради као коњ, он врло много нздире, само му се не плаћа. Кад би „Делиград" нанлаћивао онолпко, колико наплаћују нрпватна друштва, н кад би га поставилп на индустријску ногу, онда би он радио као што раде и нароброди свију приватних друштава н истеривао би све своје трошкове. Кад се, дакле, даје један пароброд друштву, онда му се не даје један белај, него му се дају шест шлепова и један нароброд, који врло добро ради и на кога је ире две године утрошено само на оправку 80.000 динара. Он се налази у

таквом стању да данас радп, п ради добро, п од кад сам ја мпнистар није се утрошила ни једна пара за његову оправку; а нп у једној фабрици, нп у једном индустријском предузећу иије могуће да један етаблисман ради а да се на њега не троши. Нпсам могао да сазнам тачну цифру колико кошта „Делиград", али у колико сам дознао од прилике кошта 24.000 дуката. Дакле, вредност није мала, да то можемо унустити олако. Сад колико ће Проценити, то је ствар комнсије. Нема сумње, ако га комисија нроцепи 1 дпнар, ја га дати нећу, он ће мени да чини веће услуге, него што је вредност једног динара. И не заборавпте, господо, да „Делиград" п данас врши услуге држави, и кад се држава лишава таквог једног срества, којим она располаже у свако време, онда не треба заборавити то, да за тај „Делиград" треба да се прими колико толпко акција, да будемо јачп акционари, те да утичемо на цео ток послова у том друштву. Говори се: шта ће бити са чиновницима ? Па, господо, ко има 10 год. службе, можда ће се употребити и даље у службп паробродског друштва. А кад друштво узме Делиград можда ће задржати исти персонал, јер у колико се увећа број бродова нема сумње — ако не буде баш у нравој сразмери — да ће требати и већи број персоиала. Нема сумње, да ће паробродско друштво требати стручан нерсонал, па, ако су добри, друштво ће их примити. А ако немају 10 год. службе и друштво их не прими, нека траже другу службу, ја о њима нећу да водим рачуна. Овде је један од г. г. говорника рекао : што ће нам „Делиград", кад од и.ега имамо само штете. Може, господо, иакво вредузеће и да буде штетно, али се нико не решава да такво предузеће коме поклони. Ја вас питам: кад неко од вас има млин или воденицу, или ма какво друго имање, на му та имања не дају довољно прихода, него им чак и штете доносе, онда нпко од вас неће такво имање поклонити, него шта ради? Предузпма сва средства да му се приходи увећају. Ако има на пр. воденипу, ноклањате лије? Не, него оштрите камење и предузимате разне мере, да добијете што више ујма. Или ако вам млин или воденица и после предузетпх поправака не даје жељени резултат, онда, не радите у прво време као што бп требало, гледате да је продате, ако је повољна цена а ако пије, она често пута ради са штетом, али је тек не поклањате. Дакле, свакако, ако моја кућа не даје довољно кирије, ја је не поклањам него продајем?! Дакле, ја вас у име владе молим, да прпмите предлог, а разуме се, да ће то бити у пнтересу наше трговине и у ннтересу државе, јер ће тако држава да сачува себи јачи утицај на ток нослова у паробродском друштву. Известидац Андра Парађанин — Шта је руководило финансиски одбор, да овакав свој извештај иоднесе казали су гаспода: Поповпћ, Таушановић и други, и ја сад, кад би о томе говорио. само бих понављао њпхове речи. Ја ћу да вам скренем иажњу на сам предлог г. министра привреде, за који се држе сви предговорници, који су за то, да се ио предлогу његовом иостуии. Добро кад проштудирамо предлог министров, ннје ништа друго но опо, што и одбор нредлаже. Г. миннстар хоће, бар по мом иишљењу, својим предлогом да учини једну уштеду држави, ако га нродамо. Г. министар овде каже: „Овлашћује се министар народне привреде, да може државни пароброд Делиград са шлеповима његовим уступити пр. срп. краљ. повл. брод. друштву за друштвене акције по про^ени једне мешовпте комисије". Ту ће процену извршити нева комиспја, она ће проценити ко зна како. Друштво дакле, нема готових новаца да плати држави цену, која буде одређена, те да би држава могла какву своту новаца унети у своју касу. Оно даје акције, и како ја мислнм ово није ништа друго, него размена два непотребна добра. Друштво даје акције, које му бадава леже а држава даје Делиград, који јој је такође непотребан. Шта ће бити, ако дамо Делиград за акције, па још ако наступи случај, да друштво потражи и другу уплату акција а по врх свега тога још, ако друштво ликвидира, онда не пропада само Делиград но и акције и онај новац, који је држава за исте дала, и онда је свакојако пропало све. Одбор