Narodna skupština

чувати судницу да им ју не би власт изненада заузза, огкажу сваву свезу службену са влашћу среском, а ова нак отвори кривичну истрагу за злоупотребе неке и одлучи разрешење кметова (акт од 14 Јануара Бр. 12916) и постави привремене вршиоде дужности онштинске власти, који се ириме тога и отворе судницу у згради код механе Драгићеве и са њима власт продужи саобраћај без печата и архиве 29. Јануара наново добије срески старешина неповереницу старој Управи са 111 потписа. Срески нрешавпш ћутке преко свега шта је дотле рађено, нареди да се сазове општински збор на дан 8 Фебруара у Горачићу код механе, јер се збор од узурпатора у селу није могао држаги на миру. Тога дана сви грађани ове општине, који су хтели и имали права, дошли су, гласали и изгласали: неповерење старој Унрави, изабрали нову, која продужи службу код механе, где је и данас, а стари кметови остану у судници у селу са гомилом присталица својих у стању одметничком, све, док их војна сила није разагнала. Овде је место да напоменем, да је баш ово образовање нове суднице, дакле измештање, из средине села на крај општине, код Драгићеве механе, највише донринело код сељана, те су са већом огорченошћу пригнули уз своју судницу и старе кметове, који су под девизом охране суднице, гледали да себе одрже на власти. Ово је дакле и главни мотив за већину сељана, што су суревњиво чували судницу, па и сад после војне интервенције остали при убеђењу: да праведну ствар бране ; јер се добро опомињем, да је пре годину две било великог спора око измегатаја судиице овако исто, иа је и тада било озбиљног отпора. Могла би се у министарству наћи акта о томе, Од овога дакле дана (7 Фебруара) стари кметови (тј. чланови, јер је Тиосав председник допао затвора код среске власти на 30 дана због иступа) пређу границе простога, пасивног отпора. Управо још 5 Фебруара почела су „непријатељства''' среског пандура који им је донео неке наредбе и позиве за поједине, напали су и тукли, па истог дана домаме и довуку у судницу Милоја Ћендића новог кмета, саслушавали су га што „издаје народ и држи сграну власти" па га за тим предаду неколицини, који га недалеко одвуку премлате на мртво и баце у поток, мислећи да је мртав. У неко доба премлаћени се освести, довуче се кући оближњој, где га домаћин прими, опорави и однесе у Чачак у болницу, где и сад болује од тешких озледа. Срески старешина дозна за то изиђе у село да учини извиђај, али га одметници снрече у послу и одагнају. За ово се води кривична истрага код иследног судије. И гхре тога и после, срески је старешина више пута нокушавао да обавести оисаднике да се разиђу и наиусте ово држање упорно; али су га свагда исмејали и одбили2. У општини Миросаљској. Тако исто 24 Декембра, дали су њих 29 грађани неповереницу Управи. Опшхински суд нареди збор, који избере нову Управу, противно жељама опозиције. Било је неправилности, те ср. начелник 9-ог Јануара № 12.720 задржи од извршења одлуку збора а наименује привремену Управу, но избрани не смедну се нримити дужности. Тада стара Управа прекине везу службеиу са среском влашћу и стално је чувала судницу са присталицама, — од среске власти. 13 Јануара кмет Миљко Барјактаровић, тукао је Вељка Цветића, што се држи са либералима, (акт № 210). 22 Јануара Миленко Јојић нађе у башти пасквилу, којом му се ирети убиством, ако се прими заступања у кметству. 5 Фебруара буде послат гшсар Нешковић да уведе нову Управу, али га гомила дочека непријатељски те, се морао удалити да избегне зло. 16 Фебруара пандур срески донесе у село неке паредбе и позиве за ноједине, али га руља предвођена кметом Вукићем нападне и он једва читав умакне. 6 Фебруара изгредници су злостављали Милована Мајсторовића. 18 Фебруара, разорене две зграде у нољу Милепку Јојићу.