Narodna skupština

86

3. У општини тијањској,*тдс је председиик Тајсић Рапко, 25 Јануара, предата је среској власги неповереница Ранку и двема члановима са 110 потписа, пошто ју општински суд није хтео нримити. Осмог Фебруара ср. начелиик под Ј: 610. изда објаву, којом сазива збор у селу Зеокама, да реши нитање о новерењу. Тражио је снисак гласача, али му га општински суд није нослао, за то га је саставио но пореској књизи. 12 Фебруара објављен је збор у Зеокама а не код суднице. По свршеном гласању и обзнани нове Унраве, нристалице старе Управе насрну на ср. старешину отму му записнике зборског рада, поцепају, ср. сгарешину, писаре, два пандура стерају у зграду, зарезе и загрозе им да ће зграду спалити. Практиканта Јоковића, који је оданде родом, злоставе тешко. По дугом преговору са нанадачима, затворени се искуне читави, пошто срески начелник даде писмено, да избор тога дана оглашава да не вреди. Док се гомила нападача разметала савлађивањем власти, дотле је кмет Зеока и члан тијанске онштине Љубомир Ђаловић (либерал) послао у Чачак окружном начелнику гласника о догађају са среском влашћу. Као је достава гласила да су срески чиновници у опасности, начелник одмах захте од месне комаиде војску, те са једном четом 15. Фебруара допадне у Тијане, изгреднике на четрдесет похвата и отнрави с војском у Гучу а сам се врати у Чачак. — Због овог догађаја затражи се нарочити судија, који је после добио задаћу да иследи и аФеру горачићску. —- Пошто су савладани изгредници, судница је премештена ближе Зеокама, али опет у Тијање (Решење среске власти од 14г. Фебруара, № 1040.) Најпре сам поменуо, да је окружии одбор главни заступник свију страних општинских управа. На изборе у Горачићу и Тијању нико се није жалио редовним путем; одбор није тражио акта од среске власги и обавештења, већ је неносредно примио жалбе од присталица збачених управа и одмах „по расмотрењу" жалби оглашавао нове изборе за не вредеће а старе управе утврђивао са партајском занесеношћу. Да ово потврдим наводим односне наводе одборове: . . . сталпи окружни одбор ио расмотрењу жалбе (суда општпне горачићске)" нашао је: „1, Да у овој општини постоје закопити изабрани кметови, који нису ни законим иутем па ни насилним путем , хвала Богу и свести народној разрешени до сада " Решење одбора од 18 Фебруара бр. 329 под нотписом секретара АвраМа Петровића. Ово решење досгављепо је посади суднице у Горачићу испод руке, без знања и као што рекох саслушања надзорне власти. Овако је рађено и за зеочки избор. Очевидно је, да унесени законом о самоуправнии установама дуализам власти у лшвоту управном, највише доприноси размећењу мира и иравилних одпоса између народа и државне управпе власги, и овога ће вазда и стално бити, и када су самоуправна тела солидарна са владајућим режимом, а када се деси промена, те се самоуправне власти обру у опозицију влади, тада ће вазда наступати раздор и појаве, које већ ево не престају по целој земљи нашој од 9. августа. А тога већ не би било кад ои се могло анеловати на нове изборе, као што се то чини за Нар. Скупштнну. III. Казао сам, да је чета војникп из Тијања дошла у Гучу, столицу среза, и како је у Драгачеву ред био поремећен, то се нашло за добро да ова чета остане у Гучи, да чува иохватане изгреднике и да буде гарантија реда и законитости у срезу. Но команда чете која у осталом није у потпуиом њезином комплекту сазнав за стање у Миросаљцима с једне и у Горачићу с друге, за раздраженост у блиском Тијању с треће стране, осети се недовољном, да зајамчи захтеве поретка на затражи појачање. Ово јој се не дадне и тада команда чете затражи и добије одобрење да јавим отнор и посадно стање у Миросаљцима и Горачићу уклони и новрати ред. Ради извршења овога задатка, срески је начелник 19. Фебруара изишао у Горачић са командиром чете г. Живојином Ђорђевићем, да увиде сгање ствари. Нашавши и тада сталну гомилу у посади суднице, саветовали су да се људи разиђу мирно кућама, иначе ће их војска силом уклонити. Поседници пису хтели чути за те савете. Они су официру показивали решење окружног одбора: како је њина уирава остала у важности на неће да напусте судницу нити нуштају себи среску власт. Срескога начелника исмејали су и нагрдили. Тада командир јави у Чачак да се без силе пе може ништа. На ово добије капетан Милан Јовин налог да са ио чете своје измашира у Горачић, црими команду и над