Narodna skupština

четом у Гучи и да растера, изгреднике у Горачи ^ау. 20. Фебруара сједине се код меане оба одреда, и дођу у седо к судници. Војсци се по одобрењу окружног начедника придружио срески старешина и двајестину сељана из Горалића. Пошто су војена старешине, читав сахат преговарале са светином скуиљеном код судниде, која се усљед доласка војске бида сакунида у огромном броју. Командант Јотии, дао је надог да се надисад (ограда испред суднице обори и начини бреша. Томе су се опсадници опиради, потискивали војнике моткама, отимади се о коље оградно, ави најзад буде ограда изваљена за двадесет — тридесет метара. Гомила је викада. протествовада, грдида, узрујаност је расда све већма и најзад кад је једна нушка из суднице избачена на војску, и затим кад је са једног брежуљка изнад суднице пукдо некодико пушака, један од сељана окренут дицем војсци у леђа рањен, а танад дозујала изнад гдава стојећих војника, постављених у водове, заповедник нареди те два иредња вода опаде по један пдотун пут светине и за тим одмах прекине паљбу. Чим је осуо пдотун светина је полегала на земљу н кад се уверида да војска не пуца више све је нагдо у бегство. Тада је војска дада у погон, похватада кога је стигла и похватане на броју 76 спровела у Гучу, оставив на месту 12 мртвих и 8 рањених сељана. —- Војска се одмах оданде удалила и среска власт с њоме. Чим је ово било у Горачићу, Миросавчани се уразумили и напустили посаду суднице. Чета и сад кантонује у Гучи и потребна је онамо све, док иследни судија буде онде радио са масом притворених Горачићана, Тијањца и Миросавчана, и док не буде знатан број прихапшених одвојио те их као просте непослушнике предао судској вдасти, а коловође судској истрази оставио, ради чега сам учинио представку судији. Сад је у Драгачеву ред. Избори су 25. Фебруара свуда на миру прошли, ади ја находим да треба одмах укдонити све управно особље и заменути људима способним и разборитим, који ће умети да ублаже страсти и иовратити поверење и штовање народа према власти, у кодико то у Драгачеву може бити. Са овим сам издожио целокупно стање ствари и прилике, које су од утицаја биле, што је се најзад морало прибећи употреби војне силе у Тијању, а затим и у Горачићу. Власт која је позвана да цени правилност свега што су власти у Драгачеву чиниле, моћи ће из свега изложеног да пресуди: колико је бидо основа и потребе за учињено и колика је била невоља постојећем реду законитом, од заведеног народа у поменутим ошитинама. Моје није да пресуђујем, али сам као син ове земље и слуга државни, дужан де отворено изјавим моје субјективно мишљење: да се у иогледу егзекуције у Горачићу нема шта да замери војсци. Она је дошав онамо, покушала и сувише бодећивим наћином, да обавести сакупљену гомилу, да се догоровањем око суднице и одбијањем законите вдасти не заступа и не одржава никако право и да се разиђе, и кад нису помогле и читав сат молбе и савети, морало се прићи сили. Процедура пак овог извршења, спада у стручну оцену више војне надлежности, али ја находим, да је у свему држање војске било коректно и у интересу јавног реда и грађанске дисциплине. Пошто је услед новог Устава, свима установама новијим учињено до крајних граница све, што зајемчава слободу личну и иолитичну, — ред је да се упоредно штују вдасти и јавни поредак и да се свака повреда мира и реда јавног одмах у зачећу енергично сузбија и казни; е да би се могдо само тако ићи путем постојанога напретка и цивидизације и само тако ова напаћена земља очувала свој углед пред светом. Иначе наопако сваћење сдободе неминовно ће довести саме себе у кризу и све добромисдеће родољубе ма и невољно нагонити, не да размишљају, веђ да се што пре одлучују: или за слободе на рачун снаге и достојања земље и будућности, или за истинско строго једно стање које ујемчава ауторитет закона и јавне вдасти а са тим и поредак друштвени. Ја сам готов. Учтиво прилажем односне записе у 7. комада са овдашћењем. Ваш, Господине Министре понизни слуга Сима А. ПавловвЉ управитељ НИША.