Narodna skupština

па

9 Потпредседнин, Јаков Чорбић. — На реду тло ' одговор г. Министра Грађевина на питање г. чехпиханла Јовановића (Види састанак LXXI). УМЕ Министар Грађевина, Велислав Вуловић. доп посланик упутио ми је питање о лажним 01'волшкбама противу скретничара у Печењевцу. Он је 50 ојо разлог за то навео како председник општине, H O,O и његове деловође, необично много малтрети) тбју околину и сељаке и све остаде, као и овог втеретничара само зато што нису истога мишљења. ши у има четири тачке које се не односе на мене, 4 врја ћу одговорити само на оно што се односи 19и 4 мене. Збиља је општина печењевачка оптужила чтефретничара, Михаила Костића да је непоуздан, да обе | због тога боји да се не деси каква несрећа. от со тој достави истрата је утврдила да скретничар јен У важи као такав човек. Шеф његов дао је пооБашљно мишљење о њему и према томе Дирекција Ti ојије ништа према њемуу предузимала. Г. посланик в| » је бојао да га не отпусте из службе, јер г. поштиетаник наводи да се спречи то, да овај човек не SH н изгубио службу и упропастио св због овакве гетооетаве. По његовој молби која је постојала и ра) вије од Е/ХТ пр. године, да се премести за кочни| гаара на линији, одељење је тога скретничара прештовстило у Кићевац и он је сада тамо са службом. )\\ Потпредседник, Јаков, Чорбић. — Има реч #М | Михаило Јовановић. M Михаило Јовановић. — Упућујући ово пи„аштање, сматрао сам за дужност да узмем у заштиту тонаднога човека који је потпуно исправан и као ужтаужбеник и као грађанин. Апсолутно ниједна тужба штооотиву овога човека, од стране суда општине пененањевачке, није се показала као истинита, јер ниалаква тужба грађана не постоји ни код општине пенелањевачке ни код шефа станице ни код Дирекције. о лууд општине печењевачке у завади је са појединим Бвађанима па и са овим службеником, те је отуда н изнео против њега, као да због његове неспреме 9 свађе са појединим људима прети опасност саовраћају. Од како железничка пруга постоји није се засила несрећа код станице печењевачке, а још мање таверећа кривицом скретничара, сем кад су се мевпеца децембра 1909. године кривицом машиновође галударили возови и десила се она катастрофа усред срала дана. Он је оптужен само зато што није пихов политички човек, јер је по начелу радикал; ши су почели интригама да овоме човеку нашкоде, смамо зато што није њихов политички пријатељ. 5 ошво су просте интриге и ја мислим да ће г. Ми9 убудуће обратити пажњу на оне ошпт. који се неистином служе,

извештај шефа станице печењевачке попеврђује да је овај човек поттпуно исправан. Ја

мам удаљен од ове станице свега '/, сата и ја сам утвеверен да је овај човек потпуно исправан, а и гтуфруги људи чудили су се да овај човек буде олжужен од стране општине, која је дужна да води теачуна о својим пословима а не о жељезничким огосреловима.

Ја сам потпуно задовољан Вашим одговором, "71 Министре. Ја Вас — понављам — уверавам, да су г овас деловођа и председник општ. печењевачке 06нганули, и ја се надам да ће г. Министар убу' едтуће обратити пажњу на овакве неистине и не по-

СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ 1910.

16. МАРТА. 1911. РОДЕ 17

клањати им веро док ове не буду поткрепљено доказима и Фактима,

Потпредседник, Јаков Чорбић. — На реду јео одговор г. Министра Грађевина на питање г. Алексе Трајковића: о нонсправности кондуктера на железницама. (В. саст. LX-XI).,

Министар Грађевина, Вел. Вудовић. — Г. Алекса Трајковић, нар. посланик, упутио је на мене једно питање о неисправностима једнога железничког кондуктера и рекао је: како је тај кондуктер био непажљив према једној дами с којом је г. Трајковић путовао и тражио јо да ја овог кочничара, односно кондуктера, узмем на одговор и казним по заслуви. Чим сам добио ово, наредио сам Дирекцији да она саслуша како кондуктера, тако и возовођу и све који су били у возу, и она је утврдила ово:

Прво, да кондуктер пије познавао г. посланика, и да му ни г. посланик џа ни дама нису изјавили жељу да желе остати у једном купеу, јер је свако од њих, и г. посланик и госпођица, којој је могло бити око 30 година, имала засебну карту.

Друго, да је у возу било 43 путника, а у једном вагону може бити само 25, и да ни једнога купеа

__није било са више од 4, 5 путника, изузев печал-

барски, гле је било до 8, а по пропису сваки купе трвба да има 10 путника. Даље, утврђено је: да је збиља дошао кондуктер и даму, која је путовала са г. послаником, извео из тога куџеа и одвео у други. Извео је стога — што је утврђено — што је тврдио да треба да иде у купе где су даме, где је била и друга једна жена, и она је ту осталамн седела је целога пута.

Међутим, изгледа, по изјави оптуженога, да се. г. посланик нашао увређен зато што га овај није хтео да пустиу дамен-купе. Међутим, кондуктер је пао у ту погрешку и пустио га је у купе. Усљед тога вондуктер је узет на одговор и кажњен је примерно за ту кривицу. Толико је као мој одговор по овом питању. Како ми је Дирекција поднела извештај, тако сам и поступио.

Потпредседник, Јаков Чорбић. — Има реч т. Алекса Трајковић. Алекса Трајковић. — Извештај који је под

нела Дирекција од речи до речи није истинит, Мене није руководило да то питање ставим на T. Министра, то што према мени није обраћена пажња, него што није обраћена пажња према свима путницима који су тада путовали. Тај кондуктер 080 је толико дрзак да се није могао сносити. Што видим да је Дирекција казала, да је он извео ту девојку из купеа у коме сам био ја и остали, и увео је тамо где је била некаква жена, то апсолутно не стоји. Није било те жене, него су два младића шпацирала кад је он прегледао наше карте у ходнику; и кад је свршио преглед карата, отишао је да се договара са њима и затворили су се тамо. Ни један други железнички службеник није био ту, да би могао да посведочи то. Нисам ја њега окривљивао, — ја га нисам познавао ни онда, нити га сад џознајем, — али је жалоснода се каже да се тако штогод дешава у вагону, где је било и путника чаб из Тетова, који су све то чули и очима гледали,