Narodna skupština

M

11. ЈАНУАРА 1919. ГОДИНЕ 11

0 + ~ + nqoj6pa, да је ову ствар упутио и финансијском :000Dy, Te ће се било тим поводом, било поводом ај телације или пштања деспти то, да се Нар. пашатина изјасни о овој ствари. а ла ће, господо, ово питање код Финансијског radja? Одбор је орган Народне Окупштине и има плвјади оно, што му да Окупштина, а не министар, гтуђутим, ову ствар има да оцени Народна СОкуп„BMa, a He Финансијски одбор. Мипистар Финан99 = се добро разуме и у уставности и у парланаваризму, па је чудновато, зашто у овом акту „ндоди, да ће се о томе питању Окупштина изјау ми било поводом интерпелације или питања. влтда је он знао да ће бити интерпелације > Ин'врвелација је право, а не дужност. Интерпелација злеогла да се поднесе, а могла је да се и не подш „ међутим питање је морало по закону да се ивфрави. Ако посланици не би знали суштину ари, не би ни подносили интерпелацију, па према :Н Народна Окупштина не би ни имала прилике 0 56 O томе изјасни. Даље, како је могао МининФ_ Финансија да погреши, па да каже, да ће се опником посланичког питања изјаснити Окупштинаг ји о може по закону о пословном реду да се изO ки Окупштина O томе поводом питања, кад прит им питања говоре само министар и питач и нико ( 13! Из овога излази да закон и не дозвољава ттшштини, да се поводом питања изјашњава о ма ) [00] ствариг Опште је питање: да ли је све ове ншешке Министар Финансија починио услед неСљар Неће бити. Зна он врло добро ове ствари. тиму је онда чвора Чвор је у овоме, што по 8908. зак. о уређењу Главне Контроле и чл. 68. 15 00 држ. рачуноводству, Главна Контрола ствар кбоодмах да достави Народној Скупштини. на тввчну расправу. зе јаље, господо, Главна Контрола кад оптужује, отто чини као највиши рачунски суд у земљи. 1 7. Министар Финансија осетио је врло велику тлоду, да га Главна Контрола оптужи пред Накоом Окупштином, па да би то спречио, он је (вшвај начин хтео да умири Главну Контролу, н ва не поступи по закону, стављајући јој у изкг да ће се Окупштина изјаспити било поводом трпелације, питања или акције финансијског одМ «~ Министар је у овом послу и успео. Главна гофрола. није ништа предузела, ја интерпелација, уд 82 добродошла, јер се она расправља политички

к да је Главна Контрола поступила по закону знладнела тужбу Народној Окупштини, онда би вина морала добро да промисли о тој оптужби, 8 опо није више партијсеко-политичка ствар, већ пожавна, и онда би се озбиљно морала да прета. те већина не би могла тако олако преко ње зпређе, као преко интерпелације, а то би било н незгодно за Министра. Сад је јасно, да је ) д онаких навода у акту упућеном Главној Конпл ли, г. Министар изиграо Главну Контролу те удезбог тога није тај случај доставила Народној нтшштини, и ако чл. 68. зак. о држав. рачуношву наређује: да јој она одмах тај случај дои, било у редовном или ванредном сазиву. садаље. господо, овај акт Финистра Фипансија 54 октобра пр. године интересантан је још по

[45]

ниаћини је лакше да Министру изгласа поверење.

једној ствари. PP. Министар у овоме акту извештава Главну Контролу да неће више чинити позајмице, али да је раније Трговачкој Банци, без визе меспе Контроле, издао новац 21 октобра па да за то сад од Главне Контроле накнадно тражи одобрење визе са резервом, међутим ја сам показло мало пре да је г. Министар тек сутра дан т.ј). 95 октобра донео решење о повајмици Трговачкој Банци и да је ова банка тек 27 октобра примила, прву раљу. Шта је требало г. Министру да обмане Главну Контролу и да је извести да је он Трговачкој Бапци издао паре још 21. октобра кад то није било у ствари 2!

Даље, господо, т. Министар Финансија, у овоме акту на крају тражи вивуса резервом и за повајмицу Фрапко-берб Банци и Трговачкој Банци. Пре свега оп није био надлежан да тражи визу са ревевом, за то би био надлежан Министар Председник тек по одлуци Министарског Оавета ако се овај не слаже са Главном Контролом него Министром Финансија. Даље, господо, настаје једно интересантно питање. Кад сам г. Министар Финансија признаје: да је без визе месне контроле издао позајмицу и Трговачкој Банци и Франко -Серб Банци, онда зашто сад тражи визу са резервом 2

Тосподо, виза са резервом тражи се само тамо, где је издатак пре исплате подношен на визу, па је та виза оспорена, а овде је новац већ издат из касе, а виза није претходно ни тражена, и онда је чудновато, зашто се тражи виза са резервом Ту нема резерве, паре су дате и отишле, чиме је учињено кривично дело, које треба да се казни. Изгледа — као што се види из једнога акта или да се- Министарство чини невешто, или да у суштини не зна шта је виза и зашто служи. Виза служи за то да паре из државне касе не изиђу на незаконит начин, те да се после не јури за њима. Виза, дакле, служи за то, да спречи неправилно издавање новца из државне касе. А овде се тражи виза са резервом, кад су паре већ издате из касе и пла ће онда виза, мањ' једино за то да се Министатство заклони од одговорности за издатак без визег!

Колико је бесциљна ова виза, која се тражи, пошто су паре отишле из државне касе, и да она не вреди ништа, види се из акта шефа месне контроле од 19 октобра пр. тод. Он, кад је наишао на позајмицу Франко-Серб Банци, каже: да је издатак без визе месне контроле незаконит и с тога захтева да се врати у касу; да се каса попуни, Да ли та је ко послушао Боже сачувај! Паре су отишле а Министар Финансија на то није ништа, ни одговорио. Међутим, да је за овај издатак претходно тражена виза и да је месна контрола оспорила да је да, онда се новац из касе не би могао издати све дотле, док ово питање не би било расправљено у Министарском Савету, који би захтевао везу с резервом, те да на основу тога новац из касе изда. :

Даље, тосподо, још има једна нмезгодна ствар овде, која није требала да се деси и која не сме да се деси ни најнижем службенику државном а камоли Министру Финанеија. Кад је одговарао на ову интерпелацију, он је баш нарочито ударио

Q%