Narodna skupština

| 19. ЈАНУАРА 1912. ГОДИНЕ 5

у i

стебавале, тек законодавчева воља, изражена у зачисону, није никад нашла своје потпуне примене. вт та више и кад се приступало доношењу закона Ујаеје се гледало на поступак појединих установа, н ла њихову намену и на категоричке одредбе у уредвибама 0 њиховом постанку, које говоре о томе чему т У те установе намењене, и на шта се капитали "идедино имају да троше, те је отуда дошло да, уупеопут те мане, видимо и ово, да се сад школски днбонд хоће да троши на оно, чему у основи он назенвењен није ни био. Да бих Окупштину уверио у (етправданост свота опажања, допустите ми да се

тебратим у историју постанка овога школског Фонда,

сол коме желим само и да говорим као и о предлогу ниоји се само на његово трошење и односи.

i По ослобођењу нашем Орбија није имала својих козкола. Прве су школе заведене у варошким ошштиигама, а то је сасвим и природно кад се има на · му да у нарошима живе људи, који су културно неачи пили који више осећају потребу за своје обратеновање. Шрво издржавање тих школа вршило се из олако зв. Фундуса и карактеристике ради ја ћу вам звнрказати податке из 1885. год., од кад се могу ти 'влсодаци пратити, о тим Фундусима. (Чита):

Фонд школски

G За лакше издржавање основних школа, у по"идединим варошким општинама, друге деценије по јогослобођењу, био је заведен школски Фонд под имембом „Фундус“. Сви добровољни прилози и поклони нтеати школи уношени су у овај Фундус, из кога су шп 2 после исплаћивали трошкови учињени на издрвивавање школе. На измаку 1885. године, бнло се «ртржало још пет Фундуса са укупним капиталом од 27.28.788,15 гроша; од чега је „само 6.283,07 гроша · лод интерес дато; а друго је све с црквеним кавидама обично помешано, при туторима црквеним“ 0 Ових школских Фондуса било је: XV У Смедереву, са капиталом 6.558.07 гроша; _кО0л преднаведени 6.558.07 гр. у чаршијском тененију, школског Фундуса, само има 275 1D у го(нову новцу, а друго је све на зајам дато“ с У Пожаревцу, са капиталом 83.174.80 гроша. то ООсим Фупдуса у готовом новцу има школа пожаевачка на 02 дућанска места, с који кад како, 59 сад, ове године, 365 гроша годишње кирије вуче, зроје је његова Овјетлост определила“. ч У Шапцу, са капиталом 8.008.18 гроша; „Школ> ши Фундус је поодавно заведен, а био је прилично келики но на оправљање школа потрошен“.

У Беотраду, са капиталом од 1.000 гроша. Школски је Фундус већи био, али је на разне онколске потребе потрошен“.

| У Крушевцу, са капиталом од 52 тр. ( ни је Фундус 1888. год. заведен и имао је 349.04 тозоша, но од овога је 297.88 троша потрошено, 10 а оправљање школе“,

[) (Види страну 768. књите [ Финансије и Устазнсове обновљене Србије од Мите Петровића). Почетак оснивања школских фондова налази 18 у овим варошким школским Фундусима, како 5 7 се они у своје време звали.

_ Попут вароши и села су,т. ј. виима осетили потребу за

„Школ-

грађани у се„просвешченијем“, како

су га у своје време звали, и они су почели чинити притисак на све виђеније људе, да се и међу њима почпе са отварањем школа, у којима. би њихова деца добила потребну спрему Ba живот,

Али са отварањем школа није ишло лако. Видело се да је у једном непросвећеном народу тешко одмах ставити намет на вилајет, и зато првобитна уредба O приходу главног школског Фонда од 13 јануара 1841 год. прописује у своме чл. 3. да ће се приходи ва Фонд школски „прибирати и сакупљати из доброхотних или својевољних дарованија целог народа српеког и то: или у готову новцу или у јестественим производима (свакојакој стоци) или пак у облигацијама“

А, како ово својевољно прибирање прихода за јачање школског Фопда, које је требало да подмири потребе школске, није ишло глатко, то се морало приступити јачим мерама, морало се епергичније тражити, не остављајући на вољу народу да да како ко хоће „доброхотно“ или и „својевољно“ већ да му се тачно одреди колико ко и када има, да даје за овај Фонд. И онда, услед тога, што је такав приход 82 овај Фонд (био недовољан, Попечитељество Просвештенија под нумеШ Бр. 1456 2 — XII 1955 године поднело је „Совјету прелставленије Депутације, Главним Фондом Школским управљајуће, о томе и тражило да се установи стални прирез по 6 гроша годишње од сваке порез плаћајуће главе“, препоручујући да се прирез установи два цванцита. годилшње.

„Шртирез овај да се скупља с данком, ш да га буду дужне давати не само данак плаћајуће главе, него и чиновници, Пензионери, Свештеници, Учитељи, Кметови, џи сви остали житељи отечества, који стално требивање u Uugвестан начин живљења имају“,

Предвиђајући да ће нека сума од овако наплаћиваног приреза претећи, а увиђајући „да општа потреба и полза захтева и о том се постарати, како ће налце основне школе боље и стособније учитеље добијати, него што их данас шма, јер ч при најбољем устројству школа и при најбољим наградама учитеља опет ове општу

потребу и цељ државну задовољити не могу,

ако се добрим, способним и стално учитељском званију посвећеним лицима не снабдеду“, па предлаже „да би од ови, знатно претичући три= рески новаца у изгледу бити могла и једна Педатогическа школа за изображавање и васпитавање учитеља основних школа“

„Совјет са Кнезом усваја овај предлог и решава: да се вопросни трирез од 1 цванцика. на по године почне купити са предстојећим нушљењем данка за текуће митровско полгодије“. И тако је, височајшим решењем, од 14. децембра 1855. године В.У 1413 (Зборник УЈШ, стр. 97) снабдеван Фонд из чијег интереса једино има да се издржава школа, сталним прирезом који је за то време износио два цванцика годишње односно један цванцик полугодишње.

Доцније, приликом измена устројења главног Фонда школског која је измена учињена 15. септембра. 1856. год. приходи за тај фонд били су ови: у члану 5. тога Устројенија редовни приходи