Narodna skupština

рт а ЕП а АЕ SC LM 7

% - =

12. ЈАНУАРА 1912, ГОДИНЕ | 7

EE IT па '.0000.000 динара —- ва све то ангажовано би било зграде за Академију Наука, која се кроз толики

) ла ове суме од 2,660.000, по владином предyicory 2,550.000 динара, а остало би свега 110.000 внвинара неангажовано. Финансијски одбор нашао је ПА огробпо да овај владин предлог измени, н он | 4 је изменио у том смислу, предлажући Народној птуикушштини да члан 1. о утрошку тога Фопда, овако зоосеба да гласи: -

А _ Да се за зграду за Технички Факултет изда ).0000.000 динара; за Народну Библиотеку 400.000 нтинара; као помоћ Академији Наука да се изда ).0(000.000 динара; на име помоћи нишкој школској ма бласти 150.000 динара, а чачанској школској 06птољети за исти циљ 50.000 динара; за довиђивање квфрада садашњих учитељских школа у Неготину и неклексинцу 250.000 динара; на име помоћи сиро-

ншашним општинама за подизање зграда народних.

повкола у пограничним срезовима суму од 200.000 јвншнара ни да се резервише сума од 8300.000 дивадра и намењује за зидање зграда нових учитељхнизих школа.

Ф _ Финансијски одбор из ове суме од 2,600.000

тенинара својим предлогом одвојио је извесну суму с6н каже, да она, док се нарочитим законом не репиблише, Министарству Просвете послужи као под„блага, из које ће давати позајмице појединим опзнитинама за подизање школских зграда, кад у бу-

инттима својим не буду предвиделе потребну суму

" тин не буду предвидели довољну суму за тај циљ. П ЏПада у очи да је Финансијски одбор својим клеедлогом био блажи у оној потрошњи, односно | OTO је блажи за трошење овога Фонда на оно ради · втта је законодавац, стварајући тај Фонд, и устроIl со Школски Фонд. Он не може да се оправда зшме што стоји на том гледишту, да мимо категозлечке одредбе у члановима, које сам мало пре неоочитао: да се из овога Фонда сме трошити вамо петтерес, предлаже да се и капитал потроши, 21 _ Господо, да ме не би ко од вас криво разумео, о "сам ја противник стварања ових установа, за ; оје се хоће да потроши школски Фонд, да сам ја тоотивник стварања: зграде за технички Факултет, 59 сам ја противник подизања зграде за Народну „отблиотеку, подизања зграда за гимназије, подивања. зграде за Академију Наука, — ја изјављујем : 5. ја све те установе високо ценим и да је моје пишљење да је наша држава те установе требала отоото раније да сасвим постави на онај основ, на зиме оне постоје и у другим земљама, или да наша зжава није ни требала да се игра тим установама вдда их има само по имену, те да нам и у том гогтледу странци могу само замерити. Али, господо, оп подизање тих установа, држава је дужна да . зфе друге изворе, а не школски Фонд чија је друга нештена. 4 Кад је држава могла да српски народ задужи п преко 5/, милијарде динара (Један глас из ве„онне: Није, није!) — рачунајте, имаће! — могла, онда постарати да из тих силних зајмова од-= ти потребну суму за подизање зграде за Униозитет, коју не бисмо имали где ни сместити, да оје пок. Миша Анастасијевић оставио ону зграду, г6 Даље, требала је држава да, одвоји од силних аотмова извесну суму за Народоу Библиотеку и треBa је држава да одвоји извесну суму за: подизање

низ година потуца по зградама које њој пе приличе, а да се школски Фонд остави, да се троши на оно, чему је он био намењен. —

Господо, ја сам са болом у души, а свакако и сваки од вас, који прати развитак просветни у своме Народу, који своме Народу жели добра, да

· буде просветнији да буде папреднији, у овој тере-

венци читао пре извесногта времена нотицу у нашим листовима како се Министар јучерашње Бугарске побринуо и учинио предлог у Бугарском Собрању да влада бугарска учини зајам од 20,000.000 лева из кога би се зајма подмириле потребе у подивању зграда за осповне школе. То чини јучерашња Бутарска, а ми, који смо се од ње много раније ослободили, који смо као што рекох силне зајмове много више од ње учинили, ми, могу смело да тврдим. да од 1285 ' места у којима по шематизму постоје школе, ја сумњам да бар у 200 места имамо школских зграда за основне школе какве треба да буду, онакве како би користиле и здрављу подмладка који се учи и сачували и здравље оних, који треба у тој школи потребним знањем и васпитањем омладину да наоружају.

Ја сам тражио те податке али, на жалост, тих података нисам могао паћи у Министарству Просвете, изгледа да и Министарство Шросвете тих података нема, а и Господин Министар Просвете приликом буџетске дебате и сам је признао да тих

_ података нема, а треба да их има.

Ја хоћу карактеристике ради да поменем ово. Учитељевао сам у београдском округу, то је под носом саме престопице, ту је господо централна просветна власт најближа да води рачуна о томе какве су школске зграде у којима се школује омладина у основним школама и могу, са жаљењем, да потврдим, да сам ја видео да београдски округ можда у томе погледу има најмање добрих зграда за основне школе. Можда је то у последње време и поправљено али констатујем и ако је поправљено далеко је од тота да подмири потребе наших основних школа. Шођите по варошима и варошицама, отидите. до Гроцке. У Гроцкој годинама се покушава затварање зграде у којој је основна школа, не би ли се грочанска општина натерала да подитне зграду. И ако је у последње време приступљено томе ја се могу радовати, али попут Гроцке има пуно других места у којима су школске зграде, у којима ми школујемо нашу децу по основним школама, у којима школујемо оно што је нама најмилије, у таквом стању да могу рећи, да поједини људи који воде рачуна о здрављу своје стоке не би у тим зградама ни своју стоку држали. А шта да кажем о оним силним зградама које се токорсе привремено отворе за основне школе и служе дотле док се не подигне зграда по пропису.

Такве привремене зграде пре се распадну пли се упале но што се доживи то време да се у тим местима, где се те зграде привремено подижу, подитну зграде за сталне школе. Таквих школских зграда маса је у целој нашој земљи како по селима, тако, на жалост, и по појединим варошима.

Финансијски одбор свакако знајући добро да је овако као што ја тврдим, сетио се наших си-