Narodna skupština

НАРОДНА СКУПШТИНА | #

ротних општина, у предложио у своме извештају да им се да 200.000 дин. за подизање зграда за народне школе у пограничним срезовима. Ја тврдим, господо, не само у пограничним срезовима, него у целој Србији ми имамо такве школске зграде, да је срамота за нашу државу ако се не побрине да нађе пута и начина и да школске зграде подигне што пре онако какве су у другим земљама, како ће допринети здрављу наше омладине која се у оваквим вградама упропашћава.

Ви, господо, чујете у последње доба жалбу наших учитеља и то једну оправдану жалбу. Многи, непосвећени у њихову жалбу, налазе, да се учитељи жале само ради тога што су

мало награђени и што под повишоним ценама животних намирница имају, збиља, права да се на то жале, али ја вас могу уверити, да један од јачих разлога и можда један од најјачих разлога, јесте и тај, што се учитељи имају да боре са рђавим школским зградама, Учитељи су наши принуђени да живе одвојено од културних центара, да живе одвојено од вароши, бар у већини случајева, и, господо, кад су већ принуђени да живе одвојено од вароши, кад сте их већ послали да учитељују у једном Добром Долу, Отрелцу, на једној Власини, Заовинама и др. таквим местима, онда правда захтева, да се држава побрине и да у тим местима, чији су грађани, то је већ позната ствар, очита сиротиња, из својих средстава подигне школске зграде. Ја верујем да би многи учитељи у таквим местима где има добрих школских зграда остали и подносили све невоље са којима су учитељски послови скопчани, а да би та места, која стално, како видимо по шематизму, немају учитеља, једанпут имала колико толико асне од онога што плаћају 832 шаре на сваки динар школског приреза. Ова потреба, да имамо добрих школских зграда у пограничним местима, на граници, онде где треба да се такмичимо са својим суседима, та се потреба осећа нарочито на источној нашој траници, где, на супрот нашим школским зградама. Бугари у сваком своме месту дижу велелепне школске зграде: п зато што немамо добрих зграда у таквим местима ми имамо стално несрећу да немамо добрих учитеља онде где је национална борба, а да Бугари зато што имају у таквим местима добре школске зграде, имају увек не по једног него

по двојицу и тројицу учитеља у местима погра-

ничним. Како се осећа наш народ у тим местима, сравњујући свој положај са положајем оних, ја остављам вама да цените. Да је често морао уздахнути п зажалити на своју судбину и на немар државне управе да му помогне, у то сам убеђен.

Из овога, господо, одборског предлога видимо да он предлаже да се из Фонда потроши 250.000 динара за дизање зграда учитељских школа у Нетотину и Алексинцу, а даље предлаже да се резервише 800.000 дин. за подизање нових учитељских школа које су нам свакако потребне и за чије подизање Народна Скупштина мора вотирати потребни кредит, ако мисли да подмири потребу свога парода у просвећивању омладине, и ако мисли, да предњачи у култури, ако не другим народима, а оно бар овим народима који су на Балкану. Ово је добро, господо, што се предвиђа сума од 250,000 дин. која има

У

да се потроши за дозиђивање зграда учитељск 794 школа изнова онако како треба, јер, држава, wa Bt мислим да има довољно жалосног искуства, да. jel, BE на зграду јатодинске учитељске школе потротилинш око 200.000 дин, а да су те зграде далеко ођо 07 онота чему треба да одговарају зграде које су подп Y' дигпуте из темеља за учитељску шкоду. Ја бих самсиво. желео да држава, не уцењује поједина сиротна меститовм дајући им установе које су у општем интересу : 128 које служе целој Србији. Држава, господо, требг0едт да буде правична, па да постави те установе онддно где треба и да не уцењује поједина, места дајућ те им опште установе, установе које служе целој дрда [6 жави, да се онб морају одрицати онога што су 88 10 своју потребу биле подигле, као што је случај 69 ЈЕ учитељском школом у Алексинцу. Ту је држава 00 58

општине узела зграду која је памењена била ве 51. основну школу деци грађана који су се за њу забе 7. дужили 100.000 динара.

Ја предвиђам, да ће Неготин који је закономоно који је ова Окупштина донела, добио учитељскиоае школу, имати грдне муке, док не испуни законскионо одредбе да створи зграду за учитељску школугон онаку каква, би опа требала да буде. Ја бих желе0ог.92 да, кад се ова сума.од 800.000 дин. буде трошилелт« за учитељске школе, да не буду удењивана онно = места у којим се учитељске школе подижу. i

Сад да се вратим па суме, KOje Cy OAapebeni9d98| за подизање гимназијских зграда у нишкој областовг. и чачанској области. Министар је прдложио да O BK помогне пишкој области да подигне зграду за гимит | назију са 150.000 дин. Са оном сумом од 80.0000.0 дин. која је одвојена из онога „Менафи-Сандукавнул била би сад сума од 290.000 дин. која се дајед за подизање зграда гимназијских у пишкој школонш ској области. Али, господо, хоћу само да напоменоп. нем како је узалуд што ми имамо законе кад BH њима нико не води рачуна. Да је било извршила ан закона у нашој земљи ти би извршиоци код имштин ративних наредаба закона о средњим школама ф) ви 14 јула 1898 год. нагнали школске области да И вд својих средстава подижу зграде за гимназије, Је! „5 као тод што су тим законом поједина места ЛЕГ 4: шепа права на гимназије а друга та права добиленос тако су исто та места која су добила права Н 54 гимназије требала да испуне своју дужност. | ~

Да видимо, господо, сад шта каже чл. 6. зјЕ .0 кона о средњим школама. Он каже ово: „Општинити у којој се отвори државна средња школа ДУИЕТА те дати потребно земљиште за зграду а трошково око подизања зграде сноси цела шнолска 060 5 ласт“

Ово важи, господо, и за Београд.

Ја жалим, господо, што у нашем Министарстито ПШросвете нема никаквих података о томе да ли |TT. у опште за ових дванајест година важења ове BE конске одредбе и једна школска област поступио no чл. 6 зак. о сред. школама. Моја школска 00 ласт у Нишу није поступила по томе закону, ЈИ , да је поступила, свакако не би било ових предлобгл да се рапије из „МенаФи-Санљука“. а сад из ован Фонда, одвоји извесна сума за подизање школснји зграда. Па, господо, кад је тако, да имамо данаштии законе а не извршујемо их п кад ја овај случууко да извршујемо наопако један закон, јер је њего тог