Narodna skupština

19. ЈАНУАРА 1912. ТОДИНЕ 9

_ вена као што сам раније рекао, да се од школто фонда троши само интерес — онда, господо, м ср ми је професија просветног раденика и ако HOMppHjaTe.b ових установа ја ипак морам гласати (еелу против овог. законског предлога, им инистар Просвете и Црквених Послова, б ва. Јовановић. — Господо, право да вам ка8 ја се чудим овој опозицији г, предговорника. тиечито се чудим поеле оне лепе слике, коју је . WJMM дао о стању основних школа нарочито на „шаци, да он може бити противан да се нешто го н овим законом да би то зло престало. Али, отшшто рекох чудим се н иначе, јер је Народна нтиштина питање о употреби школскога Фонда што 7 начелу лане решила, и ја сам мислио да се зне неће више ништа говорити, тим пре што [оттој прошлој сесији скупштинској без и јелувелтласа опозиције у Окупштини одређено 300.000 · вра на Народно Позориште у Београду, а оне · „5је, које је цитирао г. предговорник о свему

зшме говоре, а не о Народном Позоришту, које ·

ови кад су ове прве уредбе донете није ни по„ото. лбакле, господо, већ се онда са. пристанком титштине пошло на тај пут да се са овим новтоолоступа онако, како Народна Окупштина нађе вофеба поступити. У осталом, господо, то није туш пут, него и 1886. године овај новац, није | ба трошен, него је заложен био, као што 64 , ради сасвим десетих државних потреба. И н ту настале прилике такве, да се Фонд могао ндоодити залоге, онда је било пред нама пиБА да ли ће тај Фонд остати неупотребљен или 17 употребити, 59 . сам казао да Фонд стоји неупотребљен, јер ними подмирујемо потребе, које тај стари закон i YIiy предвиђао Ми сад подмирујемо бупет наi O школским прирезом, а поред њега и троPOTOM и монополским приходима и осталим др_ ши дохотцима. Кад би смо ми хтели вршити тостарих законодаваца, па да из ових прихода T{myjeMo плате учитељима у смислу воља тих одаваца, ми бисмо имали то да не само ин|H него да цео капитал издам) на плате учи2 до јула или августа месеца. Господо ми О боље вршимо вољу њихову него што су н ттели. Јер ми дајемо преко #,000.000 дин. зтате учитељске за годину дана и онда то изонаиного више него што су то предвидели они тедодавци. И везивати се господо за нешто што обттало немогуће, беспредметно, не знам какви 5 разлози у томе руководили. Да ли пијетет отшто сличног Ila, господо, кад би то био нзенат ми бисмо могли да кажемо: то је воља таочева, али закон није тестаменат, И шта 10 опште данас у Окупштини радимо. Ништа паннего мењамо старе законе и према садашњим гмбама одлучујемо и наређујемо. 01 господо ево у овом случају као што сам уовај закон не дејствује због тога, што место ојадејствују други закони: Закон о народним „виша, дакон о учитељским школама и Закон о инддним школама. Али, господо, кад овај закон нтути, спава и чека да дође ко год у некој нји па да га употреби на нешто што неће

ЈНЛТТЕНОГРАФСКЊЕ БЕЛЕШКЕ 1911.

имати никакве везе са просветом, онда ја питам тосп. Илића, зашто се не буни кад се не врше ови закони, н. пр. кад се не врши закон о народним школама о обавезној настави. (Благ. Илић: ја се и против тога буним,) Ви се буните само речима а не делом. Ја се буним и противу тога што сем тај закон не врши, па хоћу да помогнем подизању учитељеких школа, да би се и тај закон могао извршивати. Ila има и други један закон, закон о народној библиотеци. По том закону и Народна Библиотека треба да има своју зграду н ја се буним противу тога што се овај закон не врши, што се и за библиотеку не. подиже зграда.

Има и трећи закон, закон о Академији Наука. Академија Наука по свом закону треба да има своју зграду. Ја остављам за специјалну дебату да кажем више ако затреба, зашто сам за се ово везао. Ја за сад кажем, закон предвиђа да се држава стара о стану Академије Наука. Ми се сад о томе старамо буџетом дајући јој две хиљаде динара тодишње, може још бити и нешто више, незнам на памет тачно. Али Академија Наука хоће да приступи зидању своје зграде. Ми кад не можемо да јој дамо све, да ту кућу сагради, ми јој помажемо на овај начин, дајемо јој две стотине хиљада динара, као што јој до сад дајемо годишње помоћ на име кирије за стан. Ми дакле вршимо речени закон, а не измишљамо ништа ново.

Ша ми имамо и Универвитет, који такође мора бити у истој кући смештен.

Капетан Миша је поклонио ову зграду у којој је он сада смештен,

Ја не знам шта је све у почетку било у тој згради смештено, знам само како је било у време мога школовања у њој. Тамо је поред Велике школе била као и сада и Народна Библиотека, ma је била прва београдска гимназија. која је толико набујала, као и Велика Школа, да се морала иселити. Па је даље у тој згради био и Народни музеј, па се и оп морао иселити и сад се налази смештен у две засебне куће на великој пијаци и у трећој у кнез Михаиловој улици. Лаље, тамо је било и учено друштво са археолошким друштвом, па је наследница ученога друштва, Академија Наука сада у засебној згради у Бранковој улици,

Ето Господо, видите шта је све било смештено у овој згради коју је капетан Миша поклонио, а у којој се сада налазе Универзитет и Народна библиотека, па смо и за њих морали зграду стару на три стране дозиђивати, и још узети неколико кућа у вароши за универзитетске институте. Кад сам ја господо био тамо ђак, онда је у појединим факултетима било мање ђака, него што их је сада у појединим годинама тога Факултета. Данас је у најмањем факултету више ђака, но што их је онда било у целој Великој Школи. Ми у једној години техничког Факултета имамо по 80 и више ђака и кад знамо шта све треба једном техничару, да му треба велики сто и велики простор на коме ће мерити и цртати, онда вам је јасно да капетан Мишина кућа не може више примити ни сам Универзитет, а камо ли и Народну библиотеку. Па кад хоћемо да имамо ђаке, кад хоћемо да нам Универ-