Narodna skupština

5 А ја, тосподо, као што рекох, морам се стао о целокупној просвети: и о Академији, и о заеверзитету и о Позоришту и о средњим и о наWO TM школама. А што су овде издвојени неки HEWEHHUHI срезови, ја мислим да не греба да то „снјим, јер то није само интерес месни или срески да 'горезови имају "добре основне школе, него је : наи интерес, јер је образ наш ту у питању, да BH на граници и преко границе види како ми омојемо просвету. (Гласови на десници: Тако је!). | OTTO она сума није већа то је, тосподо, из про30 разлога, што ми нећемо, не тежимо, да те несовнике на граници повлашћујемо, да их облоошшмо од дужности да зидају школе. Не! Ми хо63 само да им олакшамо и помогнемо да боље зшше дужност, притицањем у помоћ колико треба, знне ослобођавајући их ипак од главне дужности, соншколу о своме трошку а уз нашу помоћ тоделу. Ако то тако схватите, а не као да ћемо 1 нли подићи школе, ја мислим да је ова сума -00'00.000 дин. за овај мах потпуно довољна, да едреке потребе лепо подмире. то Потпредседник, Коста Стојановић. 1 pr. Благоје Илић ради личног обавештења. вљалаг. Илић. — Ја г. Министру и Финансијо _ одбору нисам пребацио што су одвојили 000000 дин. за подизање народних школа у понетичним крајевима. Ја сам изнео примере да је :даребало много раније учинити, и да је то поа државна и потреба утакмице. са нашим суовима. Али ја само хоћу да питам г. Министра тонвете, јер нисам добио свих прилога ув предлог 'оево. Он се позива па каже: ја сам све побуде ) .0о. Оно што сам добио из скупштинског се(нааријата нигде не носи потпис Министра Шро4. г Љубе Јовановића, него носи потпис Стојана вашића као предлатача, носи потпис Финансиског „вфра, али овде ја нисам прочитао потпис Мин. танвете г. „Бубе Јовановића. Само сам толико хтео зжажем ради обавештења. ну ин. Гросвете, Љуб. Јовановић. — То писмо тт штампано. талелаг. М. Илић. — А, није штампаног! То возебало да нам се да.

Има

имМин. Просвете, Љуба Јовановић. — Молим | ото Министар не штампа. зтајетпредседник, Њоста Стојановић. Има

—

2. Михаило Р. Радивојевић. хвфрих. Р. Радивојевић. — По својој важности зиоме предлогу требало је, и потребно је, да се о 0 говори. Али, како се види, скупштинска вен и влада сматрају да ово питање треба што годтровући кроз Скупштину, и према томе, ми зтављени у такав положај, да о овоме питању | OMIO TITO TOA KasaaTH. Оно што ме нарочито ва„5ва, зашто се овај предлог износи пре но што i в изнели на решење остали предлози, који зред Окупштином, — јесте то, што садржина предлота, који су пред Нар. Скупштином, не втади и њеној већини давали какву мотућност сововољне изборе. Међутим овај предлог, ако би одбдабро расподелило, Пара Радована благо“ пред ден изборе, он ствара изборну паролу, и стога (гај предлог дошао на решење, пре осталих и

дз

12. ЈАНУАРА 1919. ГОДИНЕ | 11

важнијих предлога. Ив њега се види, да је Финанснски одбор овај посао свршио 10. јануара. Међутим ми у Окушпштини имамо: предлог зак. 0 извршењима: предлог зак. о стечајном и ван стечајном поступку; предлог зак. о устројству војске; предлог закона о устројству првостепених судова итд. који су још у почетку сесије ушли у Окупштину. ~

Међутим, O тим се предлозима у Нар. Окупштини не дискутује. Од колике је важности закон о стечајном поступку, не треба ни говорити.

Одавно је било потребно, да се тај закон промени и постави на бољу и модернију основу. Исто тако од неоцењене је важности предлог BOR. O извршењима. Он је у врло тесној вези са зак. о среским судовима, који су установљени. Ореске судије и њихово особље имаће врло велике неприлике око самог извршења због тога, што је сам закон данас врло -растегљив и незгодан за извршење судских одлука. Па, кад се то зна, требало је овај предлог одавно решити у општем интересу.

Као што видите, ни Влада ни њена већина, нису се потрудили, да тај закон, који је акутан, мету на дневни ред и реше га у Народној Окупштини. n

Исто тако, господо, наша војска жељно и с нестрпљењем очекује закон о свом устројству, да би се наша војска поставила на бољу и сигурнију основу за сваку случајност и евентуалност, која би могла нашу земљу снаћи, о томе се закону у Окупштини ништа не ради. Дошло се на овај закон, који је врло згодан зи изборну борбу, нашла су се два фонда, која су одавна на дневном реду да се поделе, али се свакако чекао згодан моменат за поделу. У јавности, а пи у Народној Окупштини се говори, да ће Народна Окупштина ускоро — за који дан — да заврши свој ради да иде кући, па се с тога уноси ова подела новца, да би се тиме. агитовало у народу, како су учињене извесне олакшице овом или оном крају и дат им новац, ради подизања неких установа.

Али господо, и ако је то главна тенденција овог предлога, ја могу слободно рећи, да то неће много помоћи у агитацији из простог разлога, што ни Влада у првобитном предлогу, ни Финансијски одбор у овом предлогу, нису били правични, јер нису поклонили онолику пажњу појединим местима и појединим просветним установама, које треба овим новцем створити, колику пажњу треба поклонити. Из овога се предлога види, да се даје нишком округу 150.000 динара с тога, што је овај округ поднео у последње време многе жртве за подизање равних грађевина. Ако је то, господо, разлог за нишки округ, то може бити разлог и за све остала округе,“ јер су се "/, округа у Србији задужили код Управе Фондова са милион па и два три милиона динара, и направили много више, и много боље зграде, него што је нишки округ направио. Велим с тога разлога требало је и другим окрузима дати мното већу помоћ, него што је дато нишком округу. Специјално ваљевски округ на равне грађевине потрошио је преко 8 милиона динара, а то је толика сума, коју ни један округ у Орбији није потрошио на разне грађевине, и онда је требало ваљевском

РЈ