Narodna skupština

ПР ту и У Ма

12. ЈАНУАРА 1919. ГОДИНЕ

—_ 5

5 Потпредседник, Жоста Стојановић. — Има

aq: реч т. Продановић. O (11:15)

Јаша Шродановић. — „loncmra стоји оно, гоопађеподо, што је 1. еј Просвете казао: да сам ( нои ја, вршећи дужност Министра Просвете, желео влода се од тога Фонда утроши извесна сума на школе н ни на друге просветно установе. Али мој се предлог вв разликује од предлога садашњег г. Министра Шроонојсвете. Из оног мога предлога само су узете 1. и ' „42. тачка, а у мојој 6. тачки само је обележена муд сума, и ја сам изјавио пред Окупштином да треба ндоодвојити једну суму на помоћ пограничним општи ивннама, које би желеле да подижу школе, али нисам чуоодредио величину суме. Остале тачке у овом предпоклоту су нове, не мислим да кажем да су оне недонкорисне. Корисно је и оно што сам ја предлагао; цолкорисно је и ово што предлаже данашњи г. Мини(бтостар. И оне установе, које сам ја хтео да помогменнем, служе култури и цивилизацији наше земље и тининтелектуалном унапређењу. Радити на овим уста= новновама са мало новаца врло је тешко. И сама овгевлада, и министар, и одбор, п Окупштина наћи ће ! зе у тешком положају, кад имају да кажу коме ће | осе пре дати: да ли овој или оној установи.

Ја према томе не бих ни устао да говорим, да мошема једне ствари о којој морам да говорим. У молом предлоту била је одређена извесна сума за гошодизање женске гимназије у Београду. Мислим да = оје коректно и од данашњег т. Министра Просвете отшшто је ту суму унео. Финансијски одбор, међутим, ттопогрешио је. Код њега тачка 4. говори о помоћи пи Тишкој школској области. Немам ја ништа против влотота да се помажу и Ниш и Чачак: само та попомоћ окрузима, дакле појединим областима, не може ттидити на штету онога што служи целој Орбији. но ћенска. Гимназија у Београду служи за ученице 9 зиз свих крајева Србије. Та гимназија међутим нема (онзвоје зграде. и не само да нема своје зграде, него и зле може ни под кирију да је нађе. И та женска деца адогеде у једној згради, где су некад биле штале.

То је влажна и трошна зграда са малим сошезама, неподесна и за канцеларије, где раде зрели куеуди а камо ли за школу где седе деца. — Метрутим не сме се примити принцип, да је оно што је сокално, важније од онога што је опште и што пЕелужи целом народу. У закону о средњим школама, ошасно стоји да су поједине области дужне да поњижу зграде школске, и оне при тражењу да им зе допусти отварање школе обећавају то, али поволе — заборављају. Свако право има и извесне Тужности, а свака дужност и неко право. Ја бих тоотао мирне савести, не грешећи се, да сматрам | Ба је много боље и лакше да се подигне женска нитиназија у Београду, него да се подижу зграде у одварошима и окрузима, који су дужни по закону да, нлоодижу сами школске зграде у својим крајевима. |. Али, господо, ни то није велика ствар: могло ) ви се приметити ово а ставити у дужност не кемади јер је ја као такву и не признајем отето Нар. Окупштини да се постара да нађе но-

O a

влаца и за енску Гимназију у Београду и Дрнаљавну Архиву и друге корисне институције. li Што - ћу ја гласати против овога законског пред-

тога не чиним то, што се не слажем у

поједино-

стима са овим пројектом. Те су разлике мале и не би ме могле определити да гласам против једнога законског предлога, којим се желе подићи корисне просветне зграде. Ја ћу противу овога предлога гласати поглавито с тота што сам веран изјави наше странке: да овој влади не одобрим никакву ствар, па ма каква она била. По оној изреци да је опасно примати дарове од Данајаца, ја сматрам да од ове владе овакве каква је, према ономе каква је и како је она постала, не треба примати ништа.

Ја сматрам да су ове ствари важне и корисне, али да има у Орбији још нешто важније, за шта се радикална странка борила тридесет година, а то је одржање правога парламентарног живота. Не само да сеу Орбији водила та борба, него нема народа у свету у коме се та борба не сматра преча од свега сем од одбране против спољашњег непријатеља. После одбране од спољашњег непријатеља, најпреча, је ствар завести прави парламентарни живот и обезбедити право народу да у Народну Окушштину пошље посланике слободно изабране. За тај принцип борила се радикална странка дуго и ми се самостални радикали и данас боримо и сматрамо, да оне жртве које су и с једне ис друге стране пале — а више са оне стране која је бранила парламентаризам, — да те жртве заслужују да се принцип парламентаризма држи у потпуној важности. Ми смо утврдили факт, да ова садашња већина нити је довољна нити је права већина, и ла ова влада није дошла парламентарним путем на то место. Она је дошла на управу земље преко насиља и помоћу притиска и насиљем. (Добацивање са деснице: То није истина, три године ви седите са том већином и радите.)

Не може се један такав велики принцип потавити за који се радикална странка борила толико тодина и за који се и ми боримо и за који се боре сви честити људи, не може се тој влади одобрити ништа што буде радила, јер она седи незаконито и без права.

Осим тога, господо, има још једна ствар, има једно питање части које је исто тако снажно и јако као и питање парламентаризма. Ова је влада дошла на ово место газећи уговор на коме је она један потписник. А за мене питање части прече је него ишта друго.

Из тих разлога и ако је овај закон користан, ја ћу гласати против овога закона.

Подтредседник Жоста Стојановић. реч г. Министар Просвете.

Министар Просвете ч Црквених Послова, Љуба Јовановић. — Господо, имам две ствари да објасним. Пре свега желим да објасним зашто сам на сусрет изашао жељи Финансиског одбора да се изостави из предлога подизање женске гимназије у Београду. Господи посланицима је познато: има неколико година како се из посланичких крутова тражи да се мења закон о средњим школама, по коме су многа места, која су чак пре Турског рата имала гимназију, сад без гимназије. И ви знате колико је јасно изражена воља Народне Окупштине у предходним решењима и примању тих посланичких предлога. Кад сам ја са овим предлогом изашао пред Финансиски одбор, господа по-

Има