Narodna skupština

После тласање

__ - Подтредседник, Коста Стојановић. —

Извоогнишите чути, господо, резултат гласања.

· че Гласало је свега 110 посланика, од којих ва онезаконски пројекат 87 а против 23 посланика. ____ Према томе пројекат је у начелу примљен. ____Прелавимо сада на претрес законског предлога

п ' појединостима.

| а Известилац, Богдан Јанковић чита члан TL ONO извештају одборском (Види састанак ХЛУ и СОК ХХТУ).

| Подтредседник, Коста О Ојановаћ Има вадеч г. Никола Узуновић.

| __ Никола Узуновић. Тосподо, кад би овај

чектлан први у себи садржавао ни. од нас тражио ожезамо то: да се из ових Фондова подмире ове кулнауурно-просветне потребе уопште, нема сумње да би опаабетова редакција самим тим заслуживала нашу пкртавњу и он би одмах могао бити примљен без зенлкакве резерве. Али, господо, ја се овим моменкоом користим да укажем на једну ствар, која ми Р 96 чини може једно крупно, једно велико питање неневаквим специјалним законима, који једни с другим зизтемају везе и који имају мало везе са општом вилутвари, да ако не потпуно доведу у питање, а оно цезар извршење тота питања јако отежају.

| Тачка 1. и 2. овога члана говоре о томе: да 2 Фе зграда за технички Факултет и за Народну Бионгалиотеку има подићи без сваке сумње у Београду. 1 1, господо, кад смо већ признали да пред нама попетоји једно крунно питање, које се састоји у томе, . ва ли треба да ове наше културне установе буду пногонцетрисане само у Бдограду, као периферијској одзароши, или не, кад то питање нисмо још пречиклттили и кад прилике, које око нас владају, то втшитање све више истичу на дневни ред — ја миинелим, да би доносећи специјалне законе увек трешалали да имамо на уму отвореност тога крупног пизавања и да решавајући о овоме.... /Чује се: Није опттворено питање) ...... Мени се чини да се ит. та рашковић мора сложити са мном да је криза, трошоју смо преживели, то питање непосредно отвоветила. Управо оно је одавно отворено, али ти монетенти, које смо ми преживели разуверили су и госшследњег присталицу за концентрацију народне теннате у Београду. Ја се сећам кад је и Народна тнукупштина и сви меродавни Фактори и цела Орбија тлиила, згранута од могућности да ће сва наша кулчтура, а она је донекле концентрисана и у библионизеци, моћи бити предана једнога дана пожару, а до ва се ништа не спасе.

) Онда, тосподо, кад смо и треворе Народне Банке 76 1 Управе Фондова могли преселити, и то са много швешкоћа и ризика, многи људи су се више плалишили за народну библиотеку и државну архиву алде је наша култура и наша историја = но за коју гаотовчану установу.

1 Господо, кад су ти моменти још у сећању, ја код овога члана, све што могу учинити то је, да лолим г. Министра, да при трошењу кредита, одеђених за ове циљеве, на те моменте не заборави д - да води рачуна о томе да ли наша народна ошиблиотека п државна архива треба да остану у товбеограду, где у критичним моментима пламен рат-

ПРЕ : 19. ЈАНУАРА 1912. ГОДИНЕ - | 15

нога пожара може да уништи сву нашу културу и све наше историјске документе, без којим не може бити никакве историје, а шта представља један народ без историје једва да је потребно и запитати се. Шрва тачка, господо, односи се на технички факултет, Ми смо мали и не можемо имати великих полштехника одмах бад, али и концетрација на једном месту где свега тога не може бити, врло је штетна. Познато је, а то ће боље знати г. Драшковић, да и у другим земљама све сличне установе нису само у престоници, И ја вас питам, — ако би наш технички факултет са машинским одсеком био установљен овде у Београду, ја питам, где би ти ђаци ма шта на пракси могли научити. Једина. установа која би им мома у томе погледу да послужи то је садања железничка радионица у Нишу. Џа ипак мени се чини да ми и у главној ствари и у овим споредним стварима ове тачке олако стилизирамо. Повнавајући расположење данашње владе, а ако смем рећи и мишљење г. Министра Шросвете крупном питању тде да буде престоница које сам питање узгред овде додирнуо, ја се надам, да ће влада, извршујући овај закон, трошећи ове кредите трошити бар за ово садашње време са таквом резервом да од тих трошкова неће направити штету,

која би могла да буде већа од замишљене користи,

ако би се све ове установе натрпале у Београд. Јер, господо, кад свакога противника мога гледишта равлозима доведемо у теснац, да призна, да се мора приступити формирању и другог културног центра и друге престонице онда се каже: брате, то много кошта. Ако је то животно народно питање, то-коштање не може итрати никакву улогу ма колико оно износило. И ако данас, кад ми немамо готово никаквих установа то кошта, онда ја вас питам, да ли ћемо то моћи извести онда, кад ми оваквим специјалним законима дајемо оволике суме новаца за подизање ових крупних и важних установа на овоме истакнутом, експонираном, периферијском месту, какво је место Београд.

Ја ћу само да напоменем, да смо ми имали један законски пројекат који није у Окупштини третиран, пројекат о зајму за подизање јавних гра= ђевина и то је, господо, био пројекат који је имао индиректним путем да реши то главно питање. Ту је“ било предвиђено 18 милиона да се баци на зидање јавних грађевина и то искључивоу Београду, и ја вам кажем, господо, да би смо ми доношењем оваквих специјал. закона довели у питање управо онемогућили правилно решење престоничког питања.

Због тога ја нећу да предлажем никакву редакцију, али нарочито ударам гласом да се при извођењу овога закона ови разлози имају у виду, и надам се, да влада неће утрошити ни једне паре на подизање техничког Факултета, државне архиве и народне библиотеке овде у Београду, већ да ће сачекати да се прво путем закона расправи, где те установе имају бити.

Драгољуб Божиновић — Господо, унапред изјављујем да су све тачке веома корисне по просвету и да их треба примити онако како су предложене. Код тачке четврте имао бих да учиним један додатак, којим би се учинила помоћ вароши Књажевцу за подизање школске зграде. Разлог је овај: Народној СОкупштинн је познато колико је