Narodna skupština

Књажевац страдао године 1876. у рату са Турцима, изгорео је до темеља. По једном законодавном решењу многе школе су прављене о државном трошку. Међутим школи у Књажевцу није дато ништа, с тога, господо, ја мислим да неправда која је Кљажевцу учињена тада овом приликом сада треба да се поправи. (О тога сам спремио један додатак код тачке четврте која би гласила овако: „На име помоћи нишкој школској области за подизање тимназијске зграде суму од 150.000 д., Чачанској школској области ва исти циљ суму“ од 50.000 динара и Књажевцу за подизање школске зграде суму од 50.000 динара“. Ја молим Pp, Министра Просвете и Црквених Послова и г. известиоца да ову измену приме. Ако г. Министар ово прима онда немам потребе да молим IT, P. посланике да ме помогну. (Чује се: прима се!)

Министар Просвете и Црквених Послова Љуба Јовановић — Шримам,

Известилац, Богдан Јанковић. — Примам.

Поттредседник, Коста Стојановић. — Има реч г. Мелентије Божовић,

Мелентије Божовић. — Господо, из изве-

штаја финансијског одбора ви сте видели, да сам као члан финансијског одбора код овога члана првог тачке четврте одвојио своје мишљење. Ја сам устао сада да објасним то своје одвојено мишљење: без обзира што се у тачки четвртој поред издатака који се чине Нишкој области, бев обзира, велшм, што је унешена једна сума за мој округ, за Чачак сума од 50.000 динара, ништа ме то не може уздржати, а да не одговорим својој савести и да не кажем како се ни у одбору нисам могао сложити и да се не слажем са овом одредбом тачке четврте. 5

Чланом 6. закона о средњим школама казано је ко је дужан да подиже школске зграде за, гимназије. То је обавезно за све округе, па је тим пре обавезно и за нишку област, па ако ко има, права свакако они крајеви Орбије који су овај прирез 70 тодина плаћали свакако они имају права, да се њима више то учини, и они су били према чл. 6. закона о средњим школама нагнати да о свом трошку то подижу, а нишки округ ево га тде сада добија 150.000 динара, а чачански 50.000 дин. Ја сматрам, господо, да се са овим чини једна повреда законска, јер сматрам да овај прирез правилније је, — ако се држим наше старе пословице, да је преча кошуља од гуњца, — понављам, онда је прече подизати народне школе, нето подизати гимназије. Кад хоћемо да подижемо гимназије, закон је јасно казао како ћемо и којим путем подизати. Прече су нам народне школе, сви једнако вичемо: немамо писмености у народу, немамо учитеља с тога, ја мислим да ових 200.000 дин. који су предвиђени у тачки четвртој у чл. 1. треба да се додају тачки 6-тој да се повећа сума од 200.000 динара на 400.000 динара и да се дода у тексту: уда се подижу школе у сиромашним брдским општинама“. Ја мислим да је ово оправданије.

Немам ништа против тога да се и Књажевцу помогне, али налазим да је предлог мога друга, кога ја веома поштујем, претеран, јер ако хоћемо да подижемо народне школе ми треба да их подижемо са 15 и 20.000 динара, а не са 50.000

НАРОДНА ОКУПШТИНА.

ба

динара, јер са том сумом можемо да помогнемо да се подигну други десет школа. Налазим да је: много правилније да дамо појединим местима по. 5 или 10.000 динара, а остали новац да се даб сиромашним местима у Ордским крајевима ради, подизања шкбла. ||

Ја сам сматрао за дужност, да овде објасним | своје одвојено мишљење и понављам опет, да би“ по моме мишљењу било много правилније и корисније да св ова сума од 150.000 динара која се даје Нишу и ова сума која се даје Чачку, даду на по-

у | =

а пе a Re

дизање народних школа, у сиромашним брдским општинама. Рад. Ататоновић — Господо, ја не могу да

се сложим са мишљењем, које је данас пало у Окулштини: да у опште обравовање не спада и техни-“ чки факултет. 3607 тога, господо, налазим, да су и та прва тачка као и остале тачке у чл. 1. изложене потпуно умесно унесене, и да је г. Министар имао потпуно права, да све то подведе под једну одредбу: „На поматање општег образовања“ ;

Шитање је само, да ли смо ми сазрели за подизање техничког факултета и где он да се по-“ дигне 2

Што се првог питања тиче, налазим, да је већ“ крајње време да технички Факултет, који је према |

"средствима, које је имао на расположењу, дао један

велики проценат стручно спремних људи, налазим | да је крајње време да он буде подигнут и на сте- пен који захтева модерна техника. !

Недавно, господо, пре две до три године ми смо сви овде били сведоци једног драстичног примера у говору једног угледног говорника у Окупштини о томе, шта је било на Честобродици ни. шта је било на осталим земаљским пругама које ву, са недостатка наших људи техничара, дате у рад инжињерима који су доведени са, стране, | а који су имали само титулу а нису имали ни дипломе ни спреме. Ви сви знате, колико смо штете онда од тога претрпели и у времену п у новцу и у срамоти због тога, што нисмо имали. довољно спремних својих људи. Џа кад се сада јавља згодна прилика да се овај велики недоста- | так попуни, викати противу тога нема никаквог. оправдања.

(стаје дакле само питање о томе: где треба | да се подитне технички Факултет.

Ја налазим, да и без обзира на оно опште, принципијелно питање, о коме се је мало више мислило само за време прошле земаљске опасности, |

без обзира на питање о измештању престонице, | и данас ја мислим да би технички Факултет тре- | бало подићи тамо, где би он могао најповољније да се развија. Т

Ја мислим, на место, које је само по себи опредељено за то и које би било најповољније за овај циљ, а то је Ниш.

Г. Узуновић је врло лепо споменуо нишку железничку радионицу, а ја ћу додати, да се она тако | знатно проширује да ће нишка железничка радионица бити збиља једна Фабрика за одлично спремање наших машинских инжињера. Уз ту радионицу коју држава мора да проширује, индустриски полет у Нишу даје разлота као и сам трговачки и сао-

биле 5

ома ој, 4

БА нв

МИНА HO. -9н' ођЕЈ OI

I(H3

BK | ит

=НН. 12

(BT {HL

-оп

d9o8 BNS Нел I(HSE -9Т: