Narodna skupština

Пи И и три и ТЕ Би “= o | a 1 и “

19. ЈАНУАРА 1919. ГОДИНЕ 1 1

нрмајни положај Ниша, да ће технички Факултет : Ту месту бити најбоље пласиран. о Што се тиче, господо, онога крупног питања, з| је данас попова тангпрано шремештања презе. ја имам овом приликом да додам ово: да гаси крупном питању не треба никако да престати | мислити, Опасност коју смо осетили 1908. 9HiHe преко виме, није мипула, и неће минути све, з5 се Србија налази на путу овога Drang nach I „m. Ka смо се онда ми сви слагали и кад није TH · ниједног посланика који није увиђао ту опаO Pm од нагомилавања блата народног и државног назјериферији, онда ја сада не видим ниједан „теог, да могу посланици бити сада другог ми„вађа. Ствар је само до тога, да ли смо у стању H OIO извршимо. Кад је ту воља и убеђење о нејнжожној потреби онда о трошковима не може бити нрегечи. Кад је у питању спас народног блата и унншвног интереса, онда ту не може бити речи кошколико милиона динара колико би коштало гапзепено бар измештање културних установа MW онддног блата, које је у Београду увек у опаттти. Вама је позната ствар да смо ми то звње сви заједнички покренули, а овом ћу прик ам додати и то, да ми је г. Председник Наротн О Окупштине остао дужан одговоре по том пи: |. и ако сам га у скорој прошлости толико и кретао. Влада ваљада није о том променила 4 = раније мишљење зато што је привремено врела опасност, па да га је зато одложила да јинније покрене. Желео бих само да га влада не анвене истим поводом као 1908. године. Ловвони ми сад да одговорим неколико речи на веома ншешно мишљење г. Мелентија Божовића одногоп помоћи Нишу. Госкодо, не даје се овде поНишу, нити нишком округу него Краљевини атршји, народу српском, оном целом јутонсточном |L .т. Даје се помоћ српској младежи деци, будуЕп пионерима националне и државне идеје; да _нЕНИ могу школовати у добрим и здравим зграН . Не школују се у нишкој гимназији само деца вшниша, и нишког округа, ив кога још најмање деде н ју нишкој гимназији. Највећи број деце јесте _ адфће из даљних округа, као пиротског, врањот | топличког, старо-лесковачког и моравског · „вта, јер житељи из наших округа почињући од жевца, па према граници к Бугарској и Турској север све до Ћуприје и Јагодине, шаљу своју 2 за више школовање у Ниш. То је, господо, н ши нагнало т. Министра Просвете n Црквених нбова да 1898. год. кад је мењан закон о средшколама, да у школску област нишке гимнаватурачуна и велики део моравског округа, по= туднрушевачког, нишкот, топличког, пиротског и носког округа. нндашња идеја Министра Просвете пропала је зјљије због тога, што се није довољно схватила, к данас увиђамо колико је било паметно, што кејбједипи богати срезови скупљали новац за позе школа, а колико непаметно, кад су ти назви доцније по овлашћењу владе, тај новац јаребили на друге много мање корисне ствари олтто је ова. Члан 6. зак. о средњим школама „делио је школске области да зидају школе,

37!) ОТЕНОГРАФОЊЕ БЕЛЕШВЕ 1911.

Ниш и нишки окрут што може даје и сам зида. Он не тражи од школске области, јер оне сад не постоје по закону. Нишком округу даје се 150.000 динара помоћи, а то је половина онога што је-потребно за зидање зграде. Предрачун је 400.000 динара. Нишки округ има свега помоћи 80.000 динара из Менафи сандука и ових 1590.000 динара, то су 280.000 динара. То је само половина онога што је потребно за зидање, а другу половину даје сам округ. Кад г. Божовић каже, како је ближа, кошуља него ли гуњ и како би требало дати што више новаца за подизање народних школа, ја не могу да разумем ни њега, пи оне који му одобравају, а њихов је број врло мали, како се то слаже са ранијим њиховим говорима: да треба подизати и гимназије, да их треба имати што више, што већи број, и како се то слаже са погледима које су износили, да школовање у основној школи није довољно за просвећивање, него да је потребно имати и средње — школску наставу. Према томе, господо, нису нама само кошуља народне школе, него су у тој кошуљи и народне школе и средње школе заједно. Без средње школе нема потребне интелигенције, базисл, основа Ba опште образовање, које је нама свима веома потребно; и према томе, кад држава жртвује за подизање средњих школа, она тиме чини помоћ целој земљи, Ја држим да у целој (Србији нема ни једнога краја који је потребнији и за који нам императивније налаже дужност да га помогнемо, него што су пиротеки, врањски, нишки и топлички округ. Ти крајеви живе само 50 год. кул-

турним животом, и нису могли имати све оно што. |

има Шумадија, београдски, кратујевачки округ итд. Држава је дужна да да нешто и том народу тамо, јер од њега одузима исто онолико и онако као и од богатих крајева. Кад се од њега траже исте жртве, онда држава нека га и помогне. А ми смо дали примера како желимо да помогнемо развитак тих крајева тамо; па то треба да урадимо иу погледу школа. Г. Божовић каже, да треба подићи школе у брдским крајевима, чему ми нисмо противни. Он томе није противан ни да се одреди једна повећа сума новаца из ових закона на подизање школа у пограничним срезовима, аи он се слаже са идејом коју је изнео г. Министар и која га је руководила да предвиди и такав додатак за пограничне школе. Ако је реч о угледу нашем поред границе, онда је углед најјачи баш у Нишу. Ниш је место паде кроз коју пролазе они који нас критикују и који нам могу завидети и пакостити. У Бугарској, у Цариброду, постоји двоспратна гимназијска зграда и у Брегову такође лепа школска зтрада, које нису подигнуте зато што тамо Бугари имају велики број деце, него зато, што тим они хоће да пркосе нашим школским зградама у Пироту и Нетотину. Али од кад ми у Пироту имамо ону лепу зграду, онда они немају куражи да нам се сад смеју п ми можемо са смелим образом дал ивађемо пред њих. Таква је зграда потребна да буде у Нишу, јер је он културни центар нове Краљевине Србије, те је онда и потребно да Нишу учинимо све што треба, да се ту културни ниво подигне, и налазим да је највећи грех кад се чује п такво мишљење, да је прече помоћи други који

8