Narodna skupština

~ МУ i

13. ЈАНУАРА 1919. ГОДИНЕ 0

|H « према гр. проти Ђурићу и осталима други, гефтрема свима подједнако. ;

узацрље, господо, ја сам нагласио г, Министру, да s Ба законског права тако да ради... /Граја/. од седник, Андра Николић. — Наглаша(4 Ба ћу прекинути скушштипеку седницу, ако не LO 5 слушали говорника. Росп, говорник добио

вишша Шродановић. — Алп према уреднику i | који излази овде и стоји под нашим закозштне треба.тако радити. Ја напомињем само, сто старији радикали, у своје време, кад је про1 њен новипар Маша Хрваћанин, викали да не отпшто се тако ради. /Н. Узуновић: Да ли је оп и говорио у име своје странке 2!) збзедседник Андра Николић. — Кратка пишинвише не можемо настављати. — Прелазимо чншвни ред. На дневном реду је: наставак преоп по интерпелацијама. На реду је да говори 1 пл Гавровић по интерпелацијт г.г. От, РиKR ми др. _Бева Гавровић. — Шосланик г. Воја Вељко| ад је увео реч да. образложи пи изнесе позрохоје су њега и његове другове руководиле, НЕ интерпелацију поднесу, одмах је у почетку оноовора ставио шитање, којим у неколико мења 11) стављено у интерпелацији, и тражио да му цблар Финансија одговори: _ ва да разлоге који су га руководили да мрввајмицу учини и обТо ком је закону смео то да учини а«еФељковић одмах после постављеног питања VE дужем говору третирао је — претресао је зање и износио своје мишљење по овом. Али HHO:OBHh у своме говору изоставио је прву тошвог постављеног питања и он није ни једпе афречи рекао о томе: да ли су разлози Мит ни умесни или неумесни, који су му диктоно „ ову позајмицу учини: да ли су му интеошаше извозне трговине диктовали или не: 60 8 овом позајмицом користио нашој извозној 4 о или није користио — — он није ништа, 4 82 речи о томе рекао. Р зе читао наш закон о државном рачуновод(паводио неке тачке из тога закона, п није Rila нађе ни једну тачку у томе закону да

1 лог. Протићу, 1911 г. биће добра жетва шшеадниће у неким крајевима добар род шљива,

„ст. Шротићу узети из Државне Благајне 5 5 динара, и помоћи ћеш пашу извозну тргоSH He OM Ham привредник — сељак изгубио опелнона динара. Кад тако нема написано, смео ни чинити позајмице пашој извозној

л зе г. Вељковића сви остали опозициони г0д држали су се тачно њега — сви су претретип питање: да ли је по закону смео г. Миу 5да утини оне позајмице или није смеог 30 Н се ниједном речи није дотакао првога пи„евавлозима, који су руководили г. Министра, 15 И ту позајмицу. И кад они то нису урадили, ивабам сматрао за своју посланичку дужност, осланик, као трговац извозник и као при= 0 000 овом питању говорим.

ЧТОВИОРРАФОВЕ БЕЛЕШЕВ 1911.

Ја сам налазио, а ш сад налазим, да је то Једпо веома важно питање за нашу земљу. Извозничко питање у свима земљама сматра се да је важно, тодинама сви паметни људи раде на њему, раде па томе да извоз и привреда доносе онолико прихода земљи, колико у ствари треба да донесу.

Кад се код нас појавило први пут то питање иввовничко у Скупштини, о њему г. посланици из опозиције нису хтели ниједне речи да кажу. Једини послашик из опозиције — коме у моје име. хвала! — дотакао се тога, али се и код њега види партијска стега, да је то говорио кроза зубе, али је ипак казао како мисли о првом питању, O разлозима |P. Министра, који су га руководили да то учини, а то је г. Воја Маринковић, Он је у своме товору казао ово:

„Да је г. Министар изишао пред нас са тражењем законског овлашћења, да такву ствар може радити, ја сам апсолутно еигурац, бар за своје мишљење сигуран, да се онда не бисмо имали за шта овде разговарати“.

Оваква изјава г. Воје Маринковића очито доказује, да је г. Стојап Протић радио коректно, да је радио паметно, да је учинио велику корибт нашој земљи и извозној тртовинн, и онда се према томе не би имали ради чега овде ни разговарати.

Ја хоћу да говорим о овом првом питању, ја ћу да говорим прво о извозу наше шшенице, јер је то један наш најважнији артикал. Она представља скоро половину нашег извоза. Извоз пшенице у нас износи на 80.000 вагона годишње, а то чини вредност од 50,000.000 динара, п молим вас да ме саслушате да кажем: како је тај наш извоз текао до 1904 године, а како тече од 1904. тодине на овамо.

Ова моја излатања веома добро могу да провере ни г.г. Мита Исаковић и Ђока Марковић и остали извовници, који се баве овим пословима MH који тачно знају, како се креће цео извоз наше пшенице.

Ми смо до 1904 годипе продавали шшеницу искључиво за Пешту. До 1904 годипе нашем сељаку ни Бог није могао помоћи, јер агенти пештански увек су тачно извештавали како кад у Орбији роди пшепица. Ако је род врло добар, они је у Пешти оцене са 10 или 12 круна; ако је добар — оцене је са 12—14 круна, а ако је веома рђав, онда са 14—16 круна, тако да по тој цени пештанској сељак не може да добије од хектара ни по 100 динара приноса, а то не стиже ни да се плати рад, који је утрошен, а камо ли да остане да се плате порези, прирези и остале државне дажбине. Већ због тога је у западном крају Србије народ био почео нагло засађивати земљу воћњацима, јер, кад је засеје пшеницом, не рентира му се.

Од 1904 тодине већ се појављује овде рад неких белгиских трговаца, који долазе да купују пшеницу, и они су почели да је извозе Доњим Дунавом. Ти људи су покварили рачун леттанским трговцима, јер су од тада морали да плаћају по оној дени, коју нам плаћају Белгијанци.

Ове је то тако ишло до даринског рата. а тада пошла је наша пшеница и на другу страну и од тога времена наша пшеница стално је се 209/ скупља. Једно то, а друго што је од 1904-тв године сваки