Narodna skupština

10 | | НАРОДНА СКУПШТИНА - Ба

o la a O an JON пар ita “а

министар — упамтите, сваки министар! — старао се да даје помоћи у новцу нашој извозној трговини, да може боље да се креће. И 1904. п 1905. и 1906. — искључена је само 1907. година, зато што је онда цела опозициона штампа надала била дреку, да је Извозна Банка упропашћена, а 1907. Извозна Банка узела је 1,000.000 динара од Берлинског Трговачког Друштва — сви радикални министри, и министар 1905-те године самосталац, давали су позајмице нашој извозној трговини,

То је прилично помогло, иако је то мала сума, прилично је помогло, да наша извозна трговина шљиварска и пшенице пође упапред. У прошлој 1911. годипи учињен је већи зајам. ЏШрво је 5 милиопа дато из државне благајнице, а затим 7 милиона од оних новаца који су били ангажовани код Народне Блнке за помоћ извовној трговини. о је већ велика сума и могла се осетити већа корист у нашој извозној трговини, и опет се каже како је та дожавна готовина требала да лежи у каси, а не да се помаже наша извозна трговина. Кад вам кажем, да они који се не баве овим пословима не могу ни да виде ни да разумеју колике су користи од тога, кад у земљи има довољно капитала за нашу извозну трговину, а колике се огромне штете има, кад је оскудица у капиталу.

Од 1. августа до 1. септембра, за тих 30 дана, пада на 20.000 ватона пшенице на нашим пијацама, и тих 20.000 ватона прода се за извоз; а свега 10.000. вагона остаје да се прода, у месецу септембру, октобру, новембру и друге месеце. Услед тога што за то време од 930 дана довезе се на наша тржишта по 20.000 вагона пшенице, и прода се, а то преставља вредност 82 милиона динара и услед оскудице паших домаћих капитала, странци долазе у нашу земљу и купују пшеницу по јевтину цену. Дакле услед свега тога пшеница је у августу месецу сваше године јевтинија по 200—2.0 дин. од вагона него што је у октобру, новембру, децембру, јануару, фебруару и марту месецу. Усљед чега је се сваке тодине губило, губио наш привредник сељак, губила наша извозна трговина по 5—6 милиона динара само на извозу пшеницу.

Да би се помотло томе MW да наш привредник —- сељак наша извосна трговина, не би губила сваке године по неколико милиона динара, услед оскудице у капиталу шта се могло боље и паметније и корисније радити и урадити, него што је Министар Финансија дао ову позајмицу. Ово је прва година, 1911. била, кад је пшеница била у августу 15 до 16 дин, 100 кгр. а та иста цена остала, и у септембру, октобру, новембру и децембру месецу.

Кад је наша опозициона штампа почела да критикује Министра за ову позајмицу, и кад је ова интерпелација поднета овде 1 децембра 1911 год. одмах су сви који су узели зајам од државе похитали да исти врате. Извозна Банка 14 децембра вратила је цео узајмљен милион динара.

Да би Извозна Банка и други могли вратити држави узајмљени новац, они су отказали својим комитентима ванредне кредите, услед чега су ови морали продати пшеницу до 15. децембра.

Данас леже 5 милиона враћених без приплодно у државним касама, вагона продате пшенице. Али данас је шпеница од

који су се добили од 3.000.

пубили, Јат је добит што је ових 5 Етан касама, што леже без приплода 2

DP. ГР. посланици из опозиције највише су. падали ову позајмицу, јер веле могао је паступ рат или да нам неко изненада објави, да морамо ући у рат, па куда ћемо без парег

на латерима, каси. Ја тврдим да је. много боље у време ра: имати 7.000 ватона плџеншце у малазама н 10,000.000 злата у касама. Господо, кад ми имамо 7,000 вагона пшениџ

динара то је псто, као кад би у време рата има 14.000.000 злата у касама, а кад имамо 10,000.

ници за време рата 6,000.000 динара !

Ко је, господо, био у рату, ко је био на вору, на граници у опште и ко је јео кукурук лебац, место шшеничног, тај мора знати ROJPLOJI вреди то, кад српска држава има на латеру т—зфђе ватона пштенице.

зајам од Русије око 20,000.000 динара, па на то мало помогло кад ми нисмо у нашој зежое имали пшенице, јер смо морали да једемо у јунну! јулу кукурузни хлебац. Сваки који је јео кукур хлебац зна, да тај лебац не може трајати ни дана, а да се не убуђа. Сваки ко се ранио

лебом зна да је тачно ово што „сам рекло

вишка и он бритада., било нас ЊЕ там 10—15.000 војника и ми смо се ранили искључ а кукурузницом. Та се кукурузница месила ју (а. њици, па кад се донесе нама, на границу и мај; H нам се 73 Па кожа нам се Јени Raj Би шта

оне арнаутске Еј капе која има хиљадама вале паучине, а оно тесто је зелепо као жабљак, и никаквог укуса на лебац, али се мора јести, ска, једући такав лебац, разболевала. се и бо,

су биле пуне војника од срдобоље болести ! | Кад се то зна, да више вреди HMamH 7.O000000.

тона птенице на латеру него 10,000.000 зла касама у време рата, онда ја не знам како се MJ} пребацивати Ри И O e O pHadčuju ај дао |

TOBHHY ИЕ

Ја ћу се старати да у што краћем говору (40: несем и кажем, како смо пролазили са нашом ког возном тртовином са сувим шљивама и пекме пошто је то најјачи наш извозни артикал шет г пшенипе. " Од пре 30 година пештански тргови но наших сувих шљива закупе на нашој пијаци, Бо шп од 15. септембра до 15. октобра сваке тодикол

сама титан =