Narodna skupština

boema ana Министар Финапсије даје паре па приплод и да вам кажем у том случају шта мислим. Ево шта: Народна Окупштина има да прегледа те издаске — повајмице Мпнистрове, да се увери, је ли Министар оштетио државну блатајну или није; је ли он давао новац, те да сам отуда вуче личне користи, или је давао новац својим личпим и начелним пријатељима да их спасава од банкротства, те је услед тога био новац у опасности није; да ли је он давао новац да тим донесе користи нашој трговини и привреди, или каког Само користи.

Ја налазим да је сама ова српска реч приплод чиста, јасна и разговетна тако, да се не може никако извитоперити. Кад се каже: без приплода, онда то значи да за сто динара које си дао не можеш имати сто динара и десет пара динарских. (Гласови: Шако је:) А кад је на приплоду мораш имати више но што си дао.

Ја о овоме небих говорио да ми пије добацио један од посланика из клупе, али кад су о овој ствари товорили друга господа посланици из опозиције, који толико исто знају законе колико и ја, онда ја бих бар могао говорити о томе, како ја ову реч разумем, али о томе нећу да говорим кад су о томе говорили Илнић и Узуновић.

По резултатима што их је постигла наша привреда новцем из ове позајмице ја налазим, да је Министар Финансија урадио корисно и по закону што је ту позајмицу дао.

Ја ово не говорим зато, да убедим опозицију, да је ово моје гледиште тачно, него зато да упутим друге Министре, који би дошли за Министра Финансија да не ехвате погрешно своју дужност и да не пођу трагом који им се сада препоручује од опозиције да овај новац не смеју дирати.

Ако би се Министри Финансија тако управљали, онда за Министре могу доћи људи који ће чекати само да дође дан, кад има да приме своју плату од 1.000 динара месечно, који би долазио у Министарство, примао акте на потпис од својих шефова и онда пшао кући. Такав је Министар ситуран да неће никад погазити закон у овом смислу, како опозиција вели, да је данашњи Министар погазио, али никад неће ни учинити за привреду оно, што је данашњи Министар овом позајмицом учинио.

Због тога сам ја и узео реч да те будуће Министре својим говором побудим да у овој ствари раде онако, као што су радили и сви Министри Финансија од 1904. до данас. Ако се тако буде радило, ја тврдим, да ће наша земља бити куд и камо богатија и наш народ куд и камо срећнији и задовољнији него данас -

Ја сам често слушао из опозиције не од господе самосталаца нето од либерала и напредњака. да у Орбији што год је горе то је боље. Они кажу, што тод нат: сељак више страда, то га је лакше повијати, те ће тако лакше доћи време и за њихово царство.

Ја, господо, тако не мислим. ја сам увек свакоме ко уради добро признавао и јавно увек добар рад износио и хвалио, па било да је тај рад добар од либерала, напредњака или самосталаца. Ја не бих тако говорио, не бих за оно што није добро казао да је добро. Ја сам увек и на вборо-

18 НАРОДНА. СКУПШТИНА. .

_т. Милорад Драшковић.

вима за оно што је добро говорио да је добод оно што није добро, критиковао и осуђиваом ова: и овом приликом, налазећи да је Министар уто: нансија урадио добро и корисно по налиу фита вреду кад је дао ову позајмицу банкама, хоох e и овде у Скупштини јавио да кажем и смалријгви и други који буде Мипистар Финансија, требао о да ради, да из државне готовине чини позавео: нашим банкама, а нарочито Извозној Банцијнлиј највише помаже нашу извозну трговину и NOM H бољи правац у том погледу.

Ја налазим чак да он може дати не два 68 него и десет милиопа на подлогу не државнина о: пира, него и без икакве подлоге у палтрима ом онако исто као што и сама Извозна Бавива други не траже од нас извозника подлогу | XTIO! жавним папирима, него нам дају на саму робу бос исто исту подлогу коју у шпшеници приме. Изи Банка и друге банке п комисионери нека тел 2 подлогу у пшеници заложе са 209/) мање а незн 5 држава да то што пшеница вреди и то је навн "| подлога, то је најбоља таранција за државу. () S дође до рата онда шта ћемо да радимо са шпенишноц Ја сматрам да је пшеница злато и ми, кад у да: штшенице, онда имамо и новца и онда рат мби 1 увек дочекати, јер кад имамо леба, којим MUR 11 војску да исхранимо, за све друго је лакше, оша знате да 200.000 војника за колико дана мем 21 поједу 6.000 ватона пшенице, а кад пшени ни: мамо, онда са чиме нашу војску можемо и OM нити у време ратаг Боље п више вреди 60000 гона пшенице, за коју се даде зајма 9 милиоронил пара, но 12 милиона динара у готову новнон пајвише зато што се бојати изненадног | тов нужно је да увек у магацинима, трговачки ние по 6—8 хиљада вагона пшенице. jj

Само зато, дакле, што се надам да ћу | {dd TOBOpOM MOM да припомогнем да ниједан i НБЈ стар не схвати своју дужност овако као ШЕ

зиција тврди, да он треба да ради, ја сам BI MR реч по овом питању.

Кад смо сада прегледали рад Министроћо ут: смо нашли: Помогао је нашој извозној трговина зајмом, те је народ — наш сељак узео виша 0 своје цереалије, за суву и сирову шљиву, за 1 = DEO 3)—=10 MIJO динара, а државна. блата вета

40 хиљада динара без паре | 905 ад не би било чл. 52. а кад Минисл | лази са својим радом, из кога видимо сјајни.

вултате од огромне користи, а не штету за онда је та радња његова добра и законита, пута бих гласао за њу. (Шљескање — OCU

Потпредседник, Јаков Чорбић. т. Никодије Милетић. /Чује се: Није ту).

о

Милорад Драшковић, Ја сам се OMEO 5 да говорим тек у моменту, кад је г. д-р Мајје вић, на моје велико и непријатно изненађењно зао, даће он у будуће да прекине сваки рад, BC однос и додир са државом, с обзиром на мотом клевете и опасност од ње. Посао с државом оне је имао, односно који је имала Шривредна Бен. биће н њему и њој (док је он у њој) послао

Да је г. Маринковић друкчије мотивисан одлуку, да ју је објаснио, на пр. политички

зарони