Narodna skupština

= | 13. ЈАНУАРА 1912.

ГОДИНЕ ilji

89 се за то време увек 5/ сувих шљива па наша поришта, и дотера и прода. о Шотрошачи наших су шљива и то; Немачка тезе сама >, а Шведска, Норвешка, Белгија, замелеска, нешто мало Русија сви !'/,. Пештанци су гркупци, они од нас купе увек за првих 30 дапа 9 д је највећи довоз, са ценом која је увек испод зншве цене, кад би ми имали капитал и продавали п фу шљиву за 4 месеца, а не за један месец, по | а 10 дин. од “је крр. јевтиније, а кад је наш ' 2008 између. 2500—4000 вагона, опда они увек на ттету нашег привредника купе од праве цене за · 2-8 милиона динара јевтиније. Кад би ми имали геовољно капитала, па продавали нашу шљиву од 95 септембра до 15. децембра постепено правим тишицима а не прекупцима — пештанцима, Орбија ген наш сељак узимао би сваке године по 2—8 гонпнона динара више но што је пређе узимао. он Колико губи наша извозна трговина на сувим винивама што немамо довољно капитала, ја ћу вам тоззљести два три примера, из кога ћете се очито тифтрити. Ја сам 1908 године од 19 септембра 52" 15 октобра преко Извозне Банке продавао знниве од 190 комада у |, кила по 10 круТ Те исте године само од 15 новембра исти пиалитет шљива 190 ком. у :/, киле продавао сам LE 24 круне од 100/140 динара скупље. Кад сам одитродавао Франко вагон Крагујевац са лаком, ојноијом рабаџијом 2 дин. %/) кила, онда је одгозевоала цена у Чачку 6 динара 100 ктр. Кад је ољбао наш сељак продавати по 6 дин. 100 кила жших шљива питање је шта је наплатио 100 кгтр. таооових= Оељака кошта трошкови док осуши 100 =. сувих шљива и то: момцима са храном 3 дин. нтлинара, дрва 1 дин. брање и превоз са кантаиоом. Кошта га чисто трошкова готових пара 6 зтежара 100 гр. сувих шљива, а он продао суве знниве за 6 дин. 100 кила. Ни једне паре није E GO за своје сирове шљиве—род, па зар може са кошом извозном трговином наш сељак да буде у зопатостању = Не. Кад би имало се капитала, сељак н наш у место 100 динара што је узео, узео би r O динара. то. Још један пример: у 1911. год. Пештанци су втатерали пену. Гарнптуре сувих шљива била је 26. кеттембра 1911. год. 47 круна, а та иста врста их шљива била је 5. новембра па до краја сеп те по 68 круне. И зато што смо ми имали доонавно капитала, ми смо тј. ја сам више од полоане купљених сувих шљива, од 68 вагона, продао 88 68 круна, док, да није било капитала продао ни х и ја и други све Пештанцима по 47 круна. | је све тачно што сам казао о продаји шљива злвете се сваког дана уверити у Извозној Банци. MRBCAMO зато што смо имали капитала, ми смо пронли правим купцима 2000 ватона, а Пештанцима 000 вагона, док је сваке године било обрнуто. Н И господо, кад је то тако кад се зна у про[0] години само зато што смо имали капитала 5| шп је сељак, привредник видео најмање 2—6 мивнона динара добити на пшеници, сувим и сировим шивама, каква је ондато штета, што је. држава Бпа пз своје државне блатајне 5 милиона динара неовозној трговини позајмице, а ни паре није имала отате нити је могла имати. Зар ту може бити за-

мерке Министу Финансија што је учинио ову позајмиду. Ја велим да је овде само рађено како треба да се ради, и да је овај рад Министров похвалан.

У овако истом полажају у извозној трговини стојала је и Бразилија до 1907 године. Они су 1907 године продавали своју кафу за 27 пфенига. Влада је правила један зајам од 3 милиона стерлинта а 1908 године опет је направила зајам у Лондону од 15 милиона фунти стерлинга, то је тачно 450 милиона динара. Влада је преко својих трговаца купила 9 милиона пакова кафе и подигла цену од 91 пфепита на 57'/ пфепита, и та је цепа и до данас остала. Овај зајам дала је бразилиска влада без и једне паре користи са себе, но све за своју привреду, а то је за народ. дначи за 100 динара узима сваке године 234 динара.

И она од зајма на који плаћа 15 милиона интарес годишње, њена привредна трговина — земља добија 500 милнона динара сваке тодине више но што је добијала до 1908. год. док није почела да помаже извозну трговину. 1910. год. у Русији је била врло добра жетва пијаце, а у оскудици у капиталу јер банке су остале без новаца. Руски Министар је одмах преко банака руских помогао са 200 милиона дин. из државне благајне руску извозну трговину и одржао цену пшеници високу.

Ја сам у напред казао, да 0 другој тачки постављеног питања нећу говорити зато, што јео законској страни питања говорио г. г. Илија Илић, и Узуновић, -а ја се с њима — њиховим мишљењем потпуно слажем. Но кад ме ви сада питате и тражите да вам ја кажем како мислим, ја ћу вам ево одмах рећи.

Чл. 59, закона о Државном Рачуноводству за мене је јасан, он вели: Министар ће се старати да државна готовина не лежи безприплодна. Отидите у Дубац, у Муртеницу, у Мачву, у Шумадију, и где год нађете кога козара у селима или планини и ставите му питање: Шта је безприплодно сваки ће вам једно и исто одговорити. Крава која се не тели, овца која се не јагњи, то- је безприплодно. Ставите питања ком хоћете дечку у селу, ма у ком крају Србије: кад ми даш данас динар а ја ти сутра вратим динар, је ли твој динар био на приплоду, он ће вам одговорити да није, и онда ће вам рећи: Кад вам дам данас један динар, а ви мене сутра вратите динар и 5 пара, онда ми је динар био приплодан.

Но што је за другог јасно, за вас је нејасно. Т. Нера Мишић, мој лични пријатељ, тумачи овај члан и вели, кад се једна каса препуни, а у другој нема, оскудева се, онда се из те касе пуле пренесе у празну, е то је приплодно. Ви велите: члан 52 зпачи, кад приходи не стигну буџетски уредно, онда се има из држав. готовине трошити, па 1 Јануара 1919. год. попунити држав. благајну из буџетских прихода, тако да мора имати онолико исто готових пара у држав. блатајни 1912. год. 1 Јануара колико је било 1. Јануара 1911. год. Ја тврдим да то не би било приплодпо, то сваки зна, да кад немамо више ни једног динара после годину дана но што смо имали пре годину дана, да тад новац није био на приплоду, а законодавац тражи да буду паре на приплоду. Но ја ћу да предпоставим, да члан 52. нема никаквог законског наре-