Narodna skupština

id | Ia 20. ЈАНУАРА 1919. кОодинЕ 0 15

99'ее користити њиме, а ја могу вам казати да су пошпримедбе Државнога Савета ситне ни немају ништа нвљетако битно, да бих ја имао разлога да их кријем. : _ Што се тиче осталих замерака допустите ми да по ешто кажем. (О) разним предлозима г. Узуновића, | „тр. Ататоновића и г, Поповића о школовању женске полдеце имам ово да изјавим, Ви сте чули моје мијашшшљење начелно по томе питању, а могу додати да . ija лично мислим да треба ићи и даље него што (отегој предлог гласи. Ја сам као наставник у гимнапневији имао лепог искуства са заједничким школоваменњем мушке и женске деце у свима разредима, аи овлкао наставник Велике Школе имао сам тако исто понискуство сем ретких изузетака. Зато могу рећи да ионнема никакве озбиљне незгоде од заједничког шконокловања мушке п женске деце ни у средњим шкоивблама ни на Универзитету. Али знам и то да има у ју том погледу у наставничком телу и прилично прадругчијег мишљења. И данас сте чули такво друт= о(шечтије мишљење од г. Михаила Ђорђевића. Ја сам конводио рачуна O томе и одредио да заједничка нататостава иде до 4 разреда, и то молим да се разуме ибезанључно до четвртог ризреда, као штосу и 'оцшредтоворници схватили. Али, као што сам рекао отако Окупштина налази да се може више дати и гошшроширити право за женску децу више од овога, отшшто сам дао ја бих молио да се потражи подесна "посвормула ва решење са којим бисмо се могли слотежити и да то оставимо за друго читање, а дотле ужетљемо видити како је најбоље. | Иначе морам изјавити да ми се не чини да има тнотконтрадикције, у колико се тиче женске деце у Беовутраду. Кад се овим чл. 4. женској деци у Београду вјелаје нешто више него унутрашњости, онда разуме Se по оном а јогбот, да се даје и оно право које шнимају деца у унутрашњости. То се само по себи боравуме и молим да се у томе смислу предлог и ги птрими, | Сад што се тиче ове напомене, да се не слажу [одбројеви, који су прописани кад треба затворити кеједну школу или неки раврел са бројевима са котима се отварају разреди. Проста је ствар. тражи е:ае извесан број ђака да би се могло нешто почети, ) зла би се једна школа могла отворити или попети вена већи степен. Претпоставља се том приликом, да веће у доцнијем животу школском тај се број попутивНИтИ и школа имати довољан број ђака. Али ако - зе доцније напротив покаже, да школа нема шта Озпштреба, да се закон изиграва овим пили оним наинином, онда се предвиђа онај минимум који школа мора имати за три године, јер је за три године зтешко тај број удесити. Може смицалица за једну дотодину да се удеси, али за тре године узастопце, отео је прилично немогуће. Међутим немам ништа тофшротив тога, ако ћемо да додамо како се овде шеисли број ђака на крају школске године, али миимрлим да је и ово јасно, и наглашујем, да се потттуно слажем, да је смисао ове одредбе онакав, жако и г. Поповић замишља и да се овде предвиђа (фројно стање ђака онако како је на крају. а не жако је у почетку и средини школске године. | Исто тако г. Поповић је говорио и о оној когонтгисији, која ће имати да прегледа зтраде. Ја не

хифих имао ништа против тога, да се предизира, како“

ве бити састављена комисија и ко ће комисију од-

ређивати, Како г. Поповић није учинио конкретан предлог, а ја га на брзу руку не могу спремити, то вас ја молим да га оставимо за друго читање, а ту је и већа гаранција, да ће се ствар добро решити, а дотле вас молим да ово примите како је предложено.

Потпредседник, Коста Стојановић. — Овде је пао свега један писмен предлог, али је пало више предлога ва измену појединих алинеја у чл. 4., и како је г. Министар изјавио, да пема ништа против, да се те измене унесу пошто се стилизују, то ја мислим, да се Окупштина слаже с тим да се стилизација тих алинеја спреми за друго читање: Прима ли Окупштина чл. 4. онако како та је прочитао известилац“ (Прима).

Објављујем да је чл. 4#. примљен онако, како га је г. иввестилац прочитао.

Дајем четврт часа одмора,

(Настаје одмор).

(После одмора 11.835 чав.). Потпредседник, Коста Стојановић. — Настављамо рад, господо. Има реч г. известилац. Известилац, Урош Ломовић прочита чл. 6.

Потпредседник, Коста Стојановић. — Прима ли Окупштина прочитани члано (Прима).

Објављујем да је примљен,

_Изволите чути даље.

Известилац, Урок Ломовић прочита чл. 7. (8. саст ХХХТУ).

Потпредседник, Коста Стојановић. — Прима ли Окупштина прочитани члалг (Шрима).

Објављујем да је примљен.

Изволите чути даље.

Известилац, Урош Ломовић прочита измену и допуну чл. 18. (8. саст, ХХХТУ).

Потпредседник, Коста Стојановић. — Има реч г. Илија Илић. | Илија Илић. — Овај закон представља један

напредак у просветним реформама. Поред тога унета је још у члану 18. једна новина и ја сад узимам реч да говорим, не вбог тога, што желим да.т. Министар буде опширнији у објашњењу те новине, јер је она врло важна за нашу просвету и за образовање наше деце. Овде се предвиђа да може главни просветни савет допустити на предлог Министра Просвете Факултативни избор појединих предмета, а после тога да може скратити наставни план према месним приликама. И збиља, тосподо, оваква одредба законска је неопходна не само у просвет. закону, него и у другим законима, јер не могу све потребе да се концетришу у једну одредбу и да за све крајеве важи један закон.

Но, кад смо овде код овог питања, ја ћу као родитељ, да покренем и друго питање, и да замолим наставнике, да они сами о томе питању размисле. Господо, наша деца проводе дневно у школи 5—6 часова; после тога проводе још + сата на раду! Онда, кад се ми старији одмарамо, наша деца морају да раде! Такав велики умни рад, ја мислим, да заморава нашу децу, а то се и осећа