Narodna skupština

109

НАРОДНА СКУПШТИНА,

ментаризма. Ја жалим што је се српски радикали-

аам тако дегенерисао да се човек мора у чуду питати: шта је то: јесу ли то стати слободњаци као највећи реакционари који заводе свој епецијалитет у виду фалбситиката, за који није зпала ни једна Народна Окупштина до данас, и који се оду= шевљавају већином, која се добила на темељу фалсификата. Господо, ја видим да сте се ви на десници измирили да овај Фалификат прогутате, акцеотирате, Ви то чаните под пресијом. На једној

трани у питању су тежње и жеље валих пријатеља #38 окруба подринеског, који су вам писали ппема; у којима праве Нитање од тога ако се нареди ревизија избора, На другој стрчни ваш је интерес да се пошто по то, ма по коју цену, за= држите на месту које изобилује масним посласти= _цама, које пријају души масе радакалвих првака;

_Господо, ја се питам: шта ће влади Д-р Милована Миловановића да пувих месец дано сејт'у једној Окупштинч. која свој вворум заснива на осумњиченом мандату, који је под оптужбом да је потекао из фапсафиката. Ја се чулим СОкушптинској десници са каквим разглотом и обрпзом очекује ла јој кворум створи послапик, «који моћ свога пумоћија прпе из једнот фадсификата. Ја. сам господо, мбрао томе да тражим разлог; ја сам га тражио н нашао. Нашао сам да је прави разлог у изјави коју је учинио један угледни народни посланик из опозиције, један професор Универзитета, много ува= жени f#. Окерлић у овоме: „да се политички живот Србије налази у замршеним интересима наших новчаних завода“.

дамршени интереси удружених Ффузионашких и самосталских новчаних завода разлог су, да се но што по то држи власт у радикалским рукама. / Ми= лан Марјановић: А Подринска Банка 2) 0 Подринској Банци ћемо се разговарати, Ми нисмо у такоме положају, да се Пол зинска Банка може довести у везу са интересима допаве и државне политике, али ви сте, господо, у таквом положају, да се с правом могу довести ваши новчани заводи у везу са интересима државе, и с правом се може рећи, ла су интереси српске државе срозани у канцеларије појединих новчаних завода, и да се најважније државне ствари решавају по банкама. Та радикалпа политика има тактику, да кроз новчане радикалне заводе прелива позајмљени новац државни у дубоке џепове лоједипих радикалних првака. (М. Драшковић: Мт смо му дали држаљицу за секиру, којом наст. Шкорић сада туче).

Да се не би говорило да Шкорић денунцира и товори неистину, ја ћу да изнссем факта, Факта, која се никада нису чула ни видела за време нерадикалних режима. Кад су они стари државпици српекп ове земље, које нападате кло реакционаре, служили, онда пије било случаја да су они служили никоме п ничему другом плего једино интересима земље. Они су налазили да је пезгодно, подло и ниско, да улазе у ма какве опорације, којима би се ма ш једта пара ma државне касе прелила у њихове џепове. Али то што нису хтели чинити они, чијим се имепима ми данас поносимо, а на које ви данас вичете и пазивате их реакционарима, дотле ви господо дапас износите пред нас једно

| +

чудовиште. Улружују се министри, удружују сео

партијеки власници и траве послове па штету дреје жаве. Ти послови погалју ложавве ипсересе у когом рист њихових џепова. Ето, господо. ул60 сањејав сувари стоји. (Коста Тимотијев- :: Шозоеше лииг. берали и напрелњаши жао љута стротања. Ви стето нарочито веома сиоомашан адволат у Подрињу.) (7

Железничку пругу Књажевео— Ниш ради Из-он возпа Баша са г. Л-п М, Мгловановићем на челу 756 који је најјачи анилонат, ( Чуије се: то није истина) (5 у ортаклуку са Прометном Банком, чији је главнина акционар Савчић, а адвокат т. Ива Лавићевић. На

Председник Вертшуји "аи ло.:о2 Одбора, Драт,ла. Т. Васић. — Молим, Г. говорниче, ља се не удаља- 64. вате од ствари. 4

Мих. ПЕекорић. — Железпичку пругу Крушевац==и Ужице ради Грађанска Банка са г. Миланом Мар--45 ковићем па челу, а ту је и Влада Тодоровићута бивши самосталски Министар Грађевина и Јоца ПОП Јовановић бивши Министар Грађевина старијижит), радикала.

Железпичку пругу Топчидер — M. "Крена радиш Централна Банка, 2 пристаниште у Прахову, из—еп гледа ми, да је додељено Табурну и г. Ник. Пашићу, те (Андра Цветковић: А ко је на челу Централнезиј Банке, то прогутастег) — Г. Пећић. (Андра Цвет=то ковић: Па тако, бар да знамо да је он). алииг. господо, пи Земаљска Банка није остала без меставто она ради пругу Књажевац — Зајечар. Ту су у тојот Банци господа посланили који немају 26000 дин. ни разних спнекура. (Министар Унутрашњих Делавг“ Мар:о Трифковић: Која су то господа будитезте љубазни па реците). Они се добро знају. (Маркови. Тршфковић: Па реците их и ви, нека их зпа пи . други свет). Молим вас, господо, само још неко--07 лико речи. Ја бих у овим пословима гледао чистоот“ трговачке послове, кад не би односи у државина. били овакви.

Али, господо, кад су господари ситуације, каде су у држави наредбодавци људи, који представе-нј љају елиту старијих радикала и самосталаца. / Ми лан Марјановић: И либерали, јер је г. Рибарашие! заступник Трговачке Банке!) онда ја налазим даба је врло незгодна ствар да министар буде паред--л“ бодавац државноме благајнику да исплаћује траж=-= бине дотичних банака у којима он опет издајеојг паредбу банчином благајпику да иде и прими JO--OJ тични новац. Наредбодавац је дакле онај којин|е има да прими трасу, наредбодавац је онај, којинјс има да израђује трасу, наредбодавац је онај, који има да наплаћује.

(ве се то, дакле, оличава у једној

Тај факт најбоље илуструје корумптивно стање у земљи п пајбоље потврђује, да је г. Окерлићан имао права кад је казао, да су се интереси српкеои! државе срозали у изукрштано интересе разних мов--и' чаних радикалних и самосталских завода. (Фатор

Милорад Драшковић: Скерлић Вам је даоог; руду, коју ви сада разливате! — Димитрије Ма==8' ши: То јепотпуна истина што је речено о вашим заводтт! — Коста Тимотијевић дар ви јошиматезт пешто да говорите чији мандат смрди на ракију!“ 7

личности НТ

= Димитрије Малишћ: Ви хоћете да владате с) дртвавних парама, — Сима Катић: Јели ово зборпо

акционара !2)