Narodna skupština

Чу

|P 7. МАЈА 1919. ГОДИНЕ

5 Продужење седнице wi Председник Верификационог Одбора, Драт. увЕ Васић. — Господо настављамо рад.

01 Молим господу која имају реч да воде рачуна тефраткоћи времена које нам још остаје да On теди посао завршити, и да говоре о ономе што пратнајглавније пошто ће имати прилике у специјалол дебати код појединих округа да кажу своју 1 појединостима. Зато молим господу говорнике 80 ce држе ошште ствари и да избегавају сувише зе говоре. и Имареч г. Коста Л. Тимотијевић известилац ма.вне. 21 Известилац мањине, Коста Тимотијевић. котеподо, у одвојеном мишљењу мањине моме ит. НА Ra Јоксимовића обећали смо дати мотиве огуто ce одвајамо, па то овим и чиним. Ми смо и већине чланова ВериФиканпоног Одбора учиу тин одвојено мишљење поглавито с тога што смаи олио да је друкчије право Вериикационог Одбора об ародне Окупштине од онога како га је сматрала вниина. Ми сматрамо да критика 0 изборима треба 4526 постави на ширу основу. Та критика, треба тбообухвати све радње пре избора и све радње 9 m су пратиле избора о којим радњама и поја= пла нема трата у актима изборним. Ми господо, нпевазимо да смо у праву сматрати дужност Веритичационог Одбора и Народне Скупштине у овоме имлелу с тога што је по Уставу 1901. год. веритлвацију вршила општа седница Касационог Суда, н ' има земаља код којих верификацију послагниких пуномоћства такође врши само суд, а не шегламенат, и налазимо да је баш тај разлог ошфио уставотворцу да верификацију пренесе у пштеиштину да би она могла повести рачуна и о 'анавама које су пратиле изборе, а којих нема у мним актима. E О Суд цени изборе по својој Форми: јесу ли истабене законске форме: он ништа мимо акта не ошттпоставља нити оцењује. Народна Окупштина #11 Парламент —- он не цени изборе по Формалним ниобнима, он их цени слободно по уверењу и убе„тет. Тада кад се веритицирају пуномоћства, где млфтодлучује о правилности и неправилности, уредптши и неуредности избора, Народна Скупштина вилитвара се у један суд, Суд добрих људи, Суд птти,. Суд где први синови земље изабраници злододни посланици суде и решавају сами о своме {q0)0py. i 5 7 Устав је ризиковао кад је једно такво деликатно пттање пренео да га решава онај кога се највише · зте. Зна се да суд увек та питања ладно незаинзезесовано по закону расправља, док то није случај 30 а је решавање у парламенту. Ту су заоштрене ттртијске страсти потпуно разумљиве, јер се свабта тиче који решава сама та ствар. И тај репар. тај ризик уставо-творац је примио само због к та да би дао прилике Скупштини која друкчије олитава нето суд, да може говорити и решавали ттитнуно о свима појавама које су пратиле избор удетизборне радње.

91 Росподо, досадања, пракса била је, а она је и MOM приликом примљена, како је тако је, каки

| СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ 1912.

"105

у 4 часа после подне.

су избори да су, коће у то улазити, нопитивати да примимо ово што је народ послао, па макар имало и неких неправилности. Ви, господо, кад прочитате изборни закон или закон о пословном реду, нигде нећете наћи одредбе, који избор посланички сматрају као неправилан, који услови треба да се стекну па да може за једног друга из наше средине да се каже: изволте господине, ваш избор не ваља. Може се помислити, да је то пропуштено прописати. Не, то је намерно остављоно. Није се хтело таксативно или примера ради прописивати шта ће Народна Окупштина сматрати или бити дужна да сматра за неуредно, и кадро да један избор оквалификује као неуредан. Хтело се нарочито оставити савести уверењу самих народних посланика и њиховој увиђавности и нахођењу.

И, господо, што је најзначајније, закон је оставио да ово питање реше незаклети посланици. И кад имамо то као Факт, онда због тога, што је закон, што је Устав полагао толике вере у народне изабранике, веровао им толико унапред, ми имамо двојаку дужност, да при решавању ових питања будемо потпуно објективни, хладни онолико, колико су и судије, кад би ове ствари решавали.

Наша Народна Скупштина, господо, треба једном да напусти досадашњу праксу „како је било да било.“ Треба једанпут да се почне озбиљније водити рачуна о томе који су путеви, који канали кога од посланика довели овамо. Не треба господо, да је за народног посланика последња струга његов кандидациони збор. А свеоно што је употребљено од његових пријатеља од њега самога да не утиче на важност његовога избора. Ја господо мислим да би у овоме смислу ипак ваљало нешто учинити да се има у виду оно што до сад на жалост није било. Ја налазим да је ипак законодавац требао учинити извесне наглашаје које ће те изборе сматрати као неуредне, неисправне и недостојне које ће те народне посланике сматрати да су се дисквалификовали да уђу у Народну Скупштину, по ономе што су урадили, шта су употребили да до мандата дођу.

Шосле ових општих напомена ја сам слободан, да напоменем, као што је то у. нашем одвојеном мишљењу изнесено, да се о последњем избору не може дати правилан суд, док се мало не осврнемо на догађаје из раније. Ви, господо, знате врло добро, да је после изборног окршаја у 1906. години опструкција у Народној Скупштини немира уњоји силне заоштрепости у дебатама настало једно примирје. Примирије је настало онда, кад је старорадикална странка, која је имала формалну већину прећутно признала да је нема. И 1908. године кад је образована коалициона влада прво двојна, а 1909. године четворна па затим опет двојна, Ви господо, добро знате да се од тога прећутног признања оступило, кад сеујуну месецу прошле године ипак нашло људи да преко свега онога што је раније било, што је на послетку уго-

· ворено и што је речено приме да образују владу

из старо-радикалне странке да се наслоне на Скупштину 1911. године на коју се 1908. године нису могли наслонити. -