Narodna skupština

+ 1. МАЈА. 1912. ГОДИНЕ 118

— < = NR O OC: u = | ou

90% canecrn n NpoTHB CBOTa SHaHba донесу какву тако да се човек мора збиља да зачуди, како Cy

то могли да раде људи, који су имали за собом

нозкониту одлуку.

Бдбједан посланик пре бацивао је нама, како ми пи бучујемо живе људе. „Шта се ту, вели, ви бушто у што је неко некада некакав председник би) теког одбора преручио неку ХИ куглица у другу, 5 ти, ево, преручујете живе људе“. (Граја, „Неи веле, већину, него овај закон вас пропевекра, му даје ту већину“. А други један посланик = те групе правећи неке замерке неким члан„Самоуправи“ вели: „Шта је, изгубили сте ува | у народу, па већ мислите да мењате, овај = А закон! Недамо ми, да га мењате! борипо да остане

JUMP Opao се нама са левице, пребацивало се, ти | мит преручујемо туђе куглице у наше кутије, пу овог изборног закона, а чим се само један 59 са наше стране чуо, да треба овај изборни Ba3% 1 мењати одмах сте се узбунили, узвикујете и отете „борићемо се, а пе дамо вам, да га ме(5981 Тја зар, господо, ви таквим тврђењем не зтевте јасно и гласно да ви врло добро знате да ен изборни закон протежира мањину, да не превотра вас, и да тиме признајете, да је овамо веDIM al се бојите мењтња изборног закона 7 Ви4 | како сте се одали. но Али кад се већ из опозиције говорило о неуаоољеном утицању, онда нека се ин мени дозволи, | } ја неколико речи кажем: да је збиља било онезввољеног утицања, само то недозвољено утин 8 није било у корист радикалне странке, него оглило против радикалне странке. 58 Народни посланици Љуб. Ђорђевић и Н. Пеuf. добацују један другом увредљиве изразе). У Досона Верификашпоног Одбора, Драт. овВасић. Ја молим г. г. посланике Ђорђевића ПИ аза да не ремете ред. за Драгиша Лапчевић. — Ово је један скандал! зе све- ради на туђ рачун, да се неда могућ т ши говорницима који су на реду, да говоре. То улдузимање речи опозицији. (Граја). НЕ Унутрашњих Дела, Марко Трифазић. (наставља. ) Тај недозвољен утицај, г0„040, то је она страшна, она ужасна, она огор+ агитапија, која је вођена противу радикалне шешке и противу радикалне владе, а која се ни није обзирала ни на истину, ни на морал. кеад се употреби израз атитација, то је и сувише | израз. Он није у стању ни из далека да каже (ла радње, оне товоре, оне поступке, који су измибени пре избора против радикала и радикалне зжшнке. То није била критика радикалне владе, знитика дела радикалних него једно ужасно, страни и ружно извртање и опадање. Није се напа0 0 оно што су радикали сами радили него се 'оладало и оно што су радикали радили удружени нјољојној коалицији са самосталцима иу четворној шашицији са самосталцима, напионалцима и напредритима. зи Све оно што су те владе урадиле а било јен лиапуларнот рада које су те/владе урадиле, не[аллрларних ствари које су те владе донеле, све то шаљано је на терет радикалне странке, радикалне „Де. страшно се хиперболисало, црнило и ружило 7) ОТЕНОГТРАФСЊЕ БЕЛЕШКЕ 1912,

факултетеку спрему. Џа се наши противници нису само на томе зауставили да се напада опо што је урађено, него ву ивмишљали, Фантастичио ивмишљали шта ће још радикали рђаво ни ружно урадити и какве ће све терете тш намете и песреће па овај јадни народ навалити. :

Међутим врло је интересантно да су радикали без обзира на своју већину радили заједно и са либералима, радили заједно ни са напредњацима, радили заједно и са самосталцима, радили у један мах заједно са све три странке и несумњиво је да је од тог заједничког рада било користи земљи = а не радикалној странци.

Међутим те странке нису никад заједно ни на једном позитивном послу радиле. Али кад је било да се нападне, оцрни радикална страшка, онда су се све сложншле и све заједно са социјалистима. полетеле на радикалну странку, као на једног општег заједничког непријатеља.

Сасвим је нетачно тврђење једнога посланика из опозиције, кад вели да је самостална страшта једина била против које су биле нашерене стреле свију странака. Не, господо, то је била радикална странка против које су биле наперене стреле, и то отроване стреле свију странака па чак и њени рођени чланова. Она је имала да издржи страшну борбу, у којој није имала ни једног савезника но све сам оторчени Фанатиковани непријатељ.

Радикална странка у овој изборној борби имала је да брани не само себе и свој рад који је неопходно потребан био за одржање и успешан жиBOT MH развитак паше земље и наше нације, него је она морала да брани и онај рад који су друге странке с њом заједно радиле и урадиле, и може бити који, оша, да је сона била, никад неби ура= дила (Добацивање: члан 32. и члан 198.). Међутим наши противници као што рекох све су то нама на леђа стављали. Ја ћу да вам због краткоће времена наведем само неколико примера, тек да се зна шта је све од прилике тврђено против радикала.

Ево шта се вели у једном самосталском плакату: радикали су вандалски пустошили народу имаовину, радикални министри тргују са српским интересима, неки виђени посланици, председници, кметови, пандури разграбљавају сву народну, државну и општинску имаовишу, дижу порез, заваљују Србију из дуга у дуг: место убојног оружја купују ђубре, хоће опет да граде нов велики зајам, јер се на зајмовима добро ара; па онда радикали хоће нов закон о штампи да се не открију њихови лоповлуци, па нов закон б војсци, којим се повећава рок на сталан кадар без обзира да ли је ко хранилац Фамилије: затим да се за кола дрва плаћа, 3 динара за објаву, да се повећа порез дупло, прирез трипло, да се од пореза и приреза пико не ослобођава, итд. итд. и да се ша свако псето плаћа 4 динара.

Оваке су плакате пуштали и на зборовима 10ворили самосталски атитатори противу нас.

Народњаци и напредњаци све су ово усвојили као доказано, па нама натоварили на леђа, негде само нама, а на доста места и самосталцима и уз то надодали још мипога друга наша влочинства