Narodna skupština

TI

древне pusim mnn! _4

ı | могене“ E 1 }

х

~

Т. Pr. Миловановић ме

позива“ посредно на њу кад ја где врше изборе партијске владе.

Господо, мени никад није неправо кад се неко = позива на Еиглеску. Од угледања на ту земљу M #. на тај велики народ ми можемо имати само KOI сли, и мени ће бити врло мило ако се ми будемо

на. Енглезе и на Енглеску у свима нашим политичким радњама угледали. Али, господо, кад се. цитирају енглески примери, онда их треба цитирати онакве, какви су, целокупне, не сме се код појединих пнетитуција изостављати оно што је битно, па препоручивати само оно, што коме од нас тоди.

Међутим на Енглеску се позвало у овом слу"чају врло погрешно. Ја нећу да водим дискусију на једноме терену, где би ми је било врло лако водити и ла се користим тиме што је једном погрешком тврђено да у Енглеској изборе врше „ховладе, а то је апсолутно нетачно, јер JO последњих неколико избора узастошце вршила увек једна савезпа влада било влада копзерваливторадикално униопистичка, било влада либералпорадикално-радничка ; ја ћу да сматрам да је то чисто једна омашка опота, који је то писао н употребио израз „хомогена“.

Ја ћу да сматрам да је он хтео рећи да у Енглеској врше изборе партијске владе и да због тога треба да их врше и партијске владе у Србији. Да, господо, зашто у Енглеској врше изборе партијске владе, и ако нису хомогене, оне су увек партијске. Али има две околности које пикако пе треба губити из вида. Прва је та, врло важна, да Ентлези имају сасвим различити управни систем тде је искључена свака могућност утицаја државних власти на изборе, и тој толикој мери, да се у Енглеској сматра да је она партија у повлашћеном положају, која на изборе иде из опозиције. Можете ли рећи да се то тако и код нас сматра, т. Миловановићу 2 Кад је 1906. године Балур, осећајући да је његов кабинет ослабљен, дао оставку и сишао у опозицију да у опозицији дочека изборе, цела либерална. странка напала га је, да је подвалио опозицији, TP. Миловановић, ма колико био уверен у „напредак“, који је Орбија учинила. за ово неколико година, не може тврдити да је то и у Србији случај и да би се и његова партија, обраловала и мислила да ће доћи у повољнији положај, ако би из опозиције водила изборе.

Друго, господо, што је требало имати на уму, то је дату Енглеској скоро мора да врши партијска, влада изборе. јер се избори у Енглеској не врше да се добије већа већина, да се добије јача већина за владање п решавање неких мистериовних државних послова, О којима нико унапред не зна који су нето се у Енглеској врше избори за то, да се народ консултира о извесним политичким питањима, на којима-су дошли у сукоб влада и опозиција. И ту се, господо, карактер борбе мења, води се начелна борба око тих питања, а не око тота, хоће ли једна странка остати на влади или ће друга на место ње доћи.

Код нас међутим, тако не бива. Као "што знате, влада није била оборена, она није изнела ни једно крупно питање због кога је, немогући да га реши, сматрала да треба консултовати народ. Влада је тражила јачу већину да би могла остати на власти

пак а

рова]

| 7. МАЈА 1919. ГОДИНЕ

Ја

и владати даље и свршавати крупне државне п0слове о којима нико пије знао који су и према томе није се могао ни опредељивати. И на тај начин политичка изборна борба изгубила је карактор начелне борбе и добила је карактер борбе о власт између радикалне странке с једне и опозиционих странака с друге стране. И чак, господо, да су и најглавнији политички људи из радикалне и из опозиционих странака и хтели да задрже борбу на начелном терепу, они у томе више не би могли успети, Није се могло објаснити људима око чега, се води борба ако не око власти.

__Из тако несрећно постављене ситуације потекло је као из неког мутног извора све оно што је било неправилно на овим изборима. Јер, кад је влада својим примером дала на знање да јој треба јача већина ни да она хоће да се одржи на власти без обзира на то шта ће се на власти радити, — онда је сасвим природно да су тај њен пример примили на знање и сви њепи органи и сви њени партизани и онда је сасвим природно што ни Државни Одбор па ни они доле нису показали пикакво поштовање закона. Ја господо нећу да тврдим да је Државни Одбор радио партизански, алш он пије радно по закону, а мени је сасвим свеједно како је он радио, кад није радио по закону. Ми смо последњи пут нарочито мењали одредбе у Изборном Закопу само да пооштримо и појачамо контролу приликом избора, а Државни (Одбор је радио као да ништа у томе погледу пије промењено. Шре је стајало у изборном закону да ће се Државни Одбор при одређивању председник: бирачких одбора руководити и локалним приликама, те да одређује људе из ближих места. Али, кад је примећено да су с тим чињене злоупотребе, јер су одређивани људи са мањим квалификацијама, ми смо ту одредбу изоставили.

Докле се, господо, ишло са непоштовањем закона то можете најбоље видети из једнога примера Да је противно закону о судијама, на једном политичком збору председавао један председник суда, који је најнадлежнији да чува законе, па чак о томе послао и депешу владином листу, коју је овај и штампао!

Настас Петровић. — Зар је он сам то радног

Др. Воја Маринковић. Мени је познат само овај један случај сат. Тимотијем Савовићем и зато само тај случај и наводим, а ви ако знате и друте, наведите их.

(Гласови: А што не наведете Нешковића 2) Г. Нешковић је може бити био на зборовима, али им није председавао. (Гласови с левице: Није ни био ни на једном збору).

Господо народ се не васпитава јавним предавањима ни причама о демократизму; он се васпитава примером. И кад људи и са мањим положајем и са мањим социјалним угледом и са мањим образовањем виде да један председник суда ради отворено противу закона о судијама, да не поштује закон, и да за то нико ништа не предузима према њему нето да лист који преставља владу још штампа депешу којом се та незаконитост објављује свету, онда је природно, да и сви ти други људи према томе заузму држање и да се свако према томе равна. Тако су, господо, дошле све ове ружне