Narodna skupština

122

аеро

| __НАРОДНА ОКУПШТИНА

– је —--

Ја, тосподо, нећу да улазим у појединости, нећу да морим Нар. Скупштину, „Јер налазим да је то потпуно непотребно.

У осталом г. Министар Унутрашњих Дела говорио је већ о агитацијама, O томе како су се оне водиле, н могао је доказати да, ако је и било каквих недопуштених атитација, које су се служиле

средсвима неисправним, то је њих било далеко више од стране опозиционих странака противу владе и радикалне странке, него ли што их је било и могло бити од владине странке противу опозиционих странака. То је, господо, несумњиво. Ја сам имао у рукама разне плакате из свих крајева, и оних које је објављивала радикална странка противу опозиционих странака, и оних које су пуштале опозиционе странке противу владе, владине странке и њених кандидата, и часно могу да вам кажем да не може бити упоређења између једних и других. Како је, господо, било међу опо_виционим говорницима и таквих који мало теже мере своје речи и своје аргументе, који више воде рачуна о ономе што говоре и како су и та господа мислила да им треба ипак дати баш и у овом првом тренутку маха њиховим жучним испадима противу владе и радикалне странке: то су та господа просто прескочила преко овог предмета који је на дискусији па су говорили о пуно других којекаквих ствари, говорила о свему и свачему, тра_жила управо где ће наћи ма чега било да влади пребаце ни да владу оптуже.

Ја господо, нећу да се упуштам у појединости. Чуваћу се нарочито колико год могу да не поми· њем имена због једне ружне навике у нашој Окупштини, због личних објашњавања која прете да униште сваку озбиљну дискусију. Јер, тосподо, у место да се кад неко реагира на чији говор сматра

_да он о томе говору води рачуна и да га сматра.

за озбиљан те да заслужује да се његова аргументација побија, — то се код нас узима као повод да се о једној ствари може два пута, пет пута па и више пута говорити. Стога нам се ваља колико је год могућно уклањати од таквих обавештавања.

Један од такве господе товорника г. Окерлић — њега смем да напоменем, јер од његове стране не зазирем од несмислених личних обавештења унео је тако у свој говор више разних ствари. а Скерлић је заљубљен у неке своје крилате речи па није могао срцу одолети прилику да их и у овој дискусији не изложи Скупштини и публици. Г. Окер-

_"дић је поменуо банкократију, и говорио о пресуд-.

ном утицају некаквих банака на изборе и на наш јавни живот у опште.

Говорити, господо, код нас о каквој банкократији, о каквим великим утицајима банака, о какој неодољивој моћи банака у нашем јавном животу ја. мислим да је то потпуно неосновано. Г. Окерлић помињући своју банкократију и дајући нека ближа обавештења о њој, устаје чак и против тога — што имућни људи могу у опште имати неког утицаја на изборе. Господо, г. Окерлић је стао на по пута; T. Окерлић није смео да загледа до дна у своје рођене теорије. Он треба да иде г. Лапчевићу. Г. Лапчевић је логичнији кад каже, да треба укинути приватну својину јер је она узрок свему злу. Г. Скерлић је потпуно нелогичан кад хоће да призна

приватну својину, а да јој одузме сваки утицаји друштвени живот (Др. Јован Скерлић: Боже. BR. чувај).

Господин Скерлић је говорио даље обраћа ја. се директно на радикалну странку, јер његов и HO кор о банкократији односи се на радикалну страут: управо колико и на сваку другу... /Д. Лапчево“ Буржоаску!) Изузимајући социјалистичку, ма ду 5 једној земљи, ја заборавих којој, оснива се саво једна социјалистичка банка! /Чује се: Шведенол' да у Шведској. :

Тосподин Скерлић обраћајући се директно у 0: тиву радикалне странке наводи како радикеин странка нема економског програма па је оне н миње да се тргне за времена, да приступи економ ским питањима. Па, господо, човек да упита, да : је т. Скерлић преспавао ове последње године 96 да ли га је литература толико била, занела да 00 5 литичком раду и кретању није водио никаква рачује Па економски живот за ових последњих неколеол година струји у пуном јеку кроз земљу. Па за 1 ЈЕ зар радикална странка или радикалне странке, . 9) хоће г. Скерлић, јер ја из тога не искључује ид мосталну странку — зар оне нису створиле чиг нов систем трговинеких уговора: зар оне не со рају читаву нову мрежу комуникационих срестто“ зар оне не подижу и законским и административни путевима и индустрију и земљорадњуг Економон живот у пуном је јеку, рад на развоју економс ом живота је на дневном реду. Па за Бога ну ' 7 речи коју су радикални посланици после раса штања Народне Окупштине управили својим (0:0 чима, зар није било казано изречно: да је рад политичким реформама завршен у главном и дал; треба сву снагу земаљску окренути економским тањима, јер само појачање привреде може А сигурне и добре финансије, а добре финани: могу земљу спремити за вршење њених национал задатака. -

Г. Скерлић чини још једну замерку радикали странци. Она управо није учињена радика, странци него је учињена млађем делу радикал странке, омладини у радикалној странци.

Њој г. Скерлић пребацује што она није прост кроз ону борбену школу кроз коју је прошло рије колено радикалне странке и што се онан прекаљује сада онако као што се у политинт борби прекаљивала радикална странка /ДРр. Још Скерлић: Ви сте врло вешт говорник, али дг стите ја то нисам казао!) дозволите, ја пите ваш говор онако како сам га упамтио. Г. Окебог је рекао: оно што је најбоље у радикалној стрг то су ови старији људи, даље, они млађи OD! су као шићарџије у радикалну странку, да ши каријеру. Шротиву тога ја хоћу да кажем: дил у радикалној странци не прави боља каријера. 5 у другим странкама, специјално не боља нето y{ мосталној странци. А за тим хоћу да кажеш: она. омладина која улази у радикалну стран ако се буда јавила каква потреба, већ по тргу цији своје странке биће кадра да дужностима BI јим одтовори онако као што су и њени старији товарали. /Одобравање ч пљескање на десним

Господо, известиоци мањине и г. Тимотијејн и г. В, Маринковић поставили су једно питанн: