Narodna skupština

паланкама, сви ти заводи кад буду избори улазе пуном паром у изборну борбу, и на тај начин даући зајам свакоме сељаку, врло та лако везују. о, господо, тај утицај је најопаснији. Тај утицај је много опаснији у колико се ви мање старате да сељаку обезбелите његово материјално стање, у колико апсолутно не бринете ништа да му олакшата и створите лак и јефтин кредит, да сељачки елеменат дође на лак начин до кредита, - толико више преко новчаних завода и филијала, у унутрашњости ви тај народ спутавате и његову ољу Фалсификујете. Jep ја сам уверен да онај човек који! ми се по физиономији допао, председник ошштине книћске у Гружи не би смео да буде онако дрзак д: спрема руљу, да туче Ататоновића, да тај Книћанин не дугује Оретену Којићу у Окружној Банци, преко хиљаду динара, и тај човек заиста мора да ади онако како интереси Којићеви захтевају. Ја сам уверен да председник општине чукојевачке не би смео да ради после избора ово што сада ради гонећи националне и напредњачке гла_саче што му нису дали већину, говорећи им: __дите нека вам плати казну Ататоновић“, да не _ дугује окружној банци и да не зависи од те банке. Моје тврдо уверење да у крагујевачком округу није Окружне Банке, Оретен Којић не би имао ни половину гласова које данас IMA. Знао је г. Којић којим путем треба обдржа_ вати поверење у народу, знао је да не може ништа више да уради, јер по његовом признању : не верује сада народ никоме, па ни њему, зато је тратио друга средства да се дође до поверења, да принуди агитаторе да раде против своје воље, а преко њих и остали народ да га одстрани од праве његове воље, пи отме му глас силом капитала. Капитал је "најмоћнији утицај у изборној борби. И господо ако ви продужите са таквом политиком, ако останете на влади, што ја не верујем, ако имате појмове о парламентарности, о томе утицају ви сте дужни да водите рачуна, и да се постарамо сви заједнички, да налцег сељака сачувамо од тога најмоћнијег катиталистичког утицаја, да му обезбедимо јевтинији законити кредит, не код зеленаша нето у Земљорадничким Задругама или земљорадничким кредитним банкама, тамо да тражи кредит кад му треба, а не да долази код мене или Сретена Којића да га спутавамо и везујемо за себе п противу његове воље и његовог осећања. Господо, ја морам још да сезадржим на једној врсти агитације која тако исто прети, да и оно мало политичкога морала у пашем народу убије, која прети да наш свет, наше политичке представнике п прваке представља као најпоквареније, најпрофанисаније људе као готово животиње и издајнике земље.

Посподо, каже неко, да се у политици не бирају срества.То могу казати присталице макијевилизма, које у томе налазе политички идеал. Али људи који теже да се у политици колико толико сачува морал, нарочито у народу са овако примитивним погледима као што је то код нас, људи који теже да у народу развију правилан појам 0 политици и учешћу народа у држави, несмеју

O. МАЈА 1918. РОДИЛА и

макијавелизам применити у једном још довољно неписменом народу.

Наш народ по својој писмености не спада у ред, народа који може прозрети једну лаж брво као енглески, Француски и немачки народ, а не спада зато што је још лаковеран, што још верује свему, што се напише, јер је уверења : да књиге и новине не могу латати (Председник Министарског Савета, Мил. Миловановић: Надајући се на то и пишете онако у вашим листовима), Ми, г. Миловановићу што смо писали све смо и доказали нарочито оно о вама.

Народ са овако мало писмености и културног образовања збиља је у стању увек да подлегне јед'ном утицају који може на њега да произведе било књига, било пашквила, било плакат итд. Наравно тренутно он се заведе, а после неколико дана дође до обавештења. Али то може бити онда доцкан. Он се тако одводи од пута да позна истину, он се политички не васпитава пето квари, јер му се квари критеријум за оцену његову о истини и правој ствари коју треба да зна, особито кад треба политички да се определи. У изборној агитацији још моје перо није написало ни један напис, ни један плакат или брошуру а да их ја нисам потписао пили да на њима није наштампано име штампарије. Кад ја имам пред собом Шнајдерову аферу и друге разне афере о Честобродици, Тари, Наупари итд. мени није потребно ништа друто да измишљам ништа друго да говорим.

Али господо, моји политички противници тако већ не раде. Они другчије раде (Мих. Јовановић показујући на један плакат: Ево шта раде ваши пријатељи!) Незнам ја то. То сте могли и ви одштампати и ставити ту слику (Мих. Јовановић : Е, па онда покажи један пример из наше групе). Моји политички противници у оскудици аргумената, да политички воде борбу са мном, прибегавају највећим клеветама и најтаднијим увредама, које могу на једнога човека пасти а које може један човек, једно обличје човека да измисли пи напише. Господо, ја сам дошао као кандидат мојих пријатеља у крагујевачком округу по жељи и позиву њиховуМоји су пријатељи хтели на тај начин да посведоче симпатије које имају према мени и мојој странци, да ми даду и осигурају мандат. Ја у својој агитацији у изборној борби, колико сам год општина и срезова обишао, нигде нисам рекао ни јељну неистину већ сам говорио о делима, о ономе што је свршено од стране радикала, што сви већ знамо. Али су зато радикали радили према мени друкчије.

Доживео сам на пример, да ме у Гружи радикални представници огласе да сам Бугарин зато ваљда што живим у Нишу, који можда радикали шумадијски сматрају да је бугарски. Ја сам Бутарин, што сам се родио на врх Копаоника, усред срца Немањића државе! Ну то није све.

Дожнвео сам још једно чудо, да после избора дођем до једног плаката, који ме ни више ни мање, него представља да сам посланик Фрање Јовифа, „највећи аустријски атент“ који је дошао у Шумадију „да сруши данашње стање у Србији.“ Ево, господо, једног таквог писменог састава, који нема пи потписа штампарије што је по закону потребно, и који најбоље том оскудицом занонском све-