Narodna skupština

ајвене а заклањајући се за ову нашу опвариу неодповорност штале.

____ Међутим, слушајући сад овде у Народној (yt IL BIH товоре појединих посланика Hi опозиције 0 изборима од 1. Априла, који су по признању ових " поле објективних људи, извршени потпуно правилно ши слободно, морам да констатујем, да се Цицером штреварио, тврдећи да само слова не могу да 10п дрвене, јор ево досадања дискусија је показала дуда, (част п поштовање неким изу зецима) MILODH и биноги обрави па страни опозиције шису у стању ij" попрвене ни при тврђењу пајординарнијих не-

стих

1. 1 из опозиције говорећи O изборима, твр= кудила су, како су последњи пабори извршени не"слободно, како је радикална странка, која је ову з вемљу задужила свима данашњим слободама, како [је она вршила изборе онако исто као што су оми 7 вршеши пре новога режима, као што су их врГшили либерали и напредњаци. Каква пронија !

___ Господо, о свима воворима п/разловима“ што псу до сада пали против избора 1. априла може "се слободно попут Хамлета, рећи: да су то само [речи ш речи, час крупне час ситне, час велике а до опет мале, али у главном само речи, без пикаквих разлога то доказа. Нема ту стварних руз| лога, поткрепљених аргументима по то што заиста 1 чуди, чак их нема ни код оних људи који су људи од права и закона. Ови су они разметљиво ба| пали љагу па радикалну странку, пе износећи, пи| каквих доказа за оно што тврде.

Погледајте господо само како је то све бедно ! према оним аргументима, који се у свима другим | европским парламентима износи, кад се хоће 08| биљно да војујс противу начина избора -или чак (противу изборног ФалзиФиковања које се овде спо" миње. Ви ћете сви тамо видети. да тамо тада | постоје правне исправе, да постоје документоване жалбе које су само ни једино у стању да докажу оно што-се у говорима тврди. Међутим, погледајте г. г. у извештај нашер верификационог [одбора и ви који ншете у њему били и ви који сте били у њему, па ћете видоти да против ових "избора има цигло и свега 21. жалба.“ |__ Дакле у више од хиљаду изборних места, којао их свега има у свима општипама Орбије, | постоји света двадесет ни једна жалба противу из"бора народних посланика извршених 1 априла. Али, што је најглавније, и од те двадесет и једне жалбе, arome се видети, да је готово једна трећина поднета од самих радикала, разуме се не против владе | власти, нето против терора и насиља које је | вршено одоле, од стране оповиционара према напој партији. Кад дакле одузмете тај број наших жалба, видећете, да број опозиционих“ жалба против власти спада на седамнаест или шеснавст. Па _п те жалбе нису документоване жалбе, јер не ва= _ држе у себи- разлоге који су достојни правних 06зира. Ту се говори о Фалсификатима, говори со о пасипљима, О злоупотребама ортана државне власти, ш т, д. међутим у њима нема доказа, пема _ никаквих правних аргумената, већ се готово све · свело само на то: да је неко нешто видео, неко нешто чуо, неко казао и Т.д. =— а то се све нити довазује нити може да докаже, јер никаквих

_ МАЈА. 1912. 10

ДИЈЕ 59

пасиља по валенфисата није ни било. Отуда господа опозициони посланици осећајући се слаби у аргументима, које закон тражи, прешли су на причања и описивања појединих догађаја, који су се десили овде и онде, и на тај џачин, на основу неких ситних повреда законских које су се могло десити и увек дешавају, дошли су до генералног закључка, да су последњи избори у слободној Краљевини (рбији изврцешт насилио, да су фалсификовани, да је радикална странка фаленфикаљлор и кријумчари да ми, који седимо на десдици нисмо послани овде вољом парода, него омо сплом и Фалсификовањем овамо лошли и створили неку већишу, а да само тоспода из опозиције седе овдо у овом дому са шуно права, јер је само њих народ дратом вољом овамо послао на дику, корист п интерес ове од радикала намучоне земље !

Сад да изблитже затледамо у тврђења опозиције !

Коспода послапици ша оповиције у својим 10ворима о овим изборима, у главном су указивали

претом најпре на нартивапство Државног Одбора,

затим, на партизатство владе ш њених органа и на послетку на. притивак, који су вршили пад оло= зицијом сами грађани радикали.

Ла пођемо редом.

Какво је то партизанство и некоректан рал. Државног Одбора, па коме се у главноме задржао први говоришке Шо његовом тврђењу некоректност и партизанство Државног Одбора састојало се у томе, што је Државшт Одбор послао око половину учитеља за председнике бирачких одбора, и што је вели се један велики део тих учитеља припадао радикалима. Ја признајем да је по закону требало за

председнике поставити у првом реду, = а то је знао свакако и Државни Одбор — правнике. па у оскудици њих, људе са Факултетском спремом па тек на послетку учитеље и у опште људе са стручном школом. Али дозволићете господо да овде констатујем, позивајући се на званичне новипе наше, —_да је већина правника, — судија и ад-=

воката и у опште људи са факултетском спремом, првенствено и била одређена ва председнике (nрачких олбора, али да је један знатан део њих одказао Државном Одбору понуђену част, иввињавајући се на разне начине, да се прими те дужности. И шта је могао онда Државни Одоор да рпди Државпи је Одбор онда морпо да приђе једној јединој мери односно последњем закопом средству; позвао је учитеље. Ја мислим да се таквом раду Државног Одбора не може ништа да замери, јер је несумњиво да су у Државном Одбору седела господа па оповиције и она би исто тако радила. Али, ви господо из опозиције замерате тим учитељима да су као председници бирачких одбора вршили терор над опозицијом. Ја вас међутим питам, зар није баш у њима лежала пајјача гарантија да ће избори бити најнеутралнији, кад их врше, кад предеедавају бирачким одборима учитељи, који су по чл. 89. зак. о држ. рачуповодству дисквалификовани за политичку агитацију при изборима па родних посланика“ Чак да су сви ти људи били баш све сам: радикалци, онш плак пе би могли имати много воље, да се ангажују за радикалну странку, јер су знали да им је баш радикална странка, одузела. право мешања у посланичке изборе.

8»