Narodna skupština
је ортак са једним катепијом и у његовој радњи често се дешавају ексцеси, као и код већине механшија и да боме да се за то кажњава. Јатљњавају се за ситне ствари и кафеџије радикали, али се они не жале ни јавности ни Окупштини.
Што се овлоједио па радикалну странку Коста, кота заступа г. Милоје, то је с тога што му је пролетос укинута плата коју је пмао као поткавивач у царинарници. костолачкој и што му се није дозволило да па име оне шуме коју је добио сече другу и продаје у Нишу. 5
Џад да видимо шта је радила опозиција у окруту топличком. У томе округу нарочито у општини трабовничкој, која је скроз радикална опозиција је штампала 2—8000 плаката, у којима се нарочито спомиње моје име и каже се, да ћу ја наметнути општини да плати 9.000 дипара за неког мота рођака који одговара по неким примедбама, Главне Контроле. Међутим тај мој рођак нити одговара за 9.000 дипара нити ја то могу наметнути општини. Кад је г. Милоје отишао у општину бањску, кантама се је давала ракија, а тако исто и у општини рачанској дата су два бурета ракије не дан избора.
ila се је агитовало Шрном Гором и избором Ложића за митрополита. Ја сам слушао од Шрнотораца да они неће уз радикале, неће уз Џашића с тога, што радикали не желе слогу са Црном Гором и што неће Дожића за митрополита. Ја мислим да такова агитација, није српска, није пагртпотека. Да завршим. Радикализам је, као што рекох победио у овим изборима, и то не што је било застрашивања. а. се народ не може застратити доказ је то што су странке из опозиције бацале кутије на таван и вршиле јавно гласање, или ако су вршили тајно вршили су та листићима. Али наш народ је пашван, он је веровао да еу напредњади и либерали променили своје назоре о демократизму, п да је та промена у корист демократизма и с TOPA им је и дао већи број мандата. Да данас слуша ове говоре, да елуша израз „звер“ упућен једном народном посланику или други израз „нећу да разговарам, са таквим типовима“, да то данас чује, парод би свакако променио своје миштљењо и видео би да је погрешио а своју потрешку без сумње исправиће па идућим изборима.
Председник Верификжационог Одбора, Драт.
т, Васић. — Има реч г. Љ.- Ђорђевић ради исправке и личне одбране. Љуба Ђорђевић. — Господин предговорник
нашао је за потребно да узме у заштиту учитеље од оних послапика, који су нападали и критиковали рад Државног Одбора приликом одређивања председника за тлавачка места, и рекао је, како су господа, која су критиковали тај рад, сумњала у савесност и спрему учитеља за председнике бирачких одбора.
Како сам и ја један од говорника, који су критиковали Државни Одбор у томе погледу, то ја налазим за потребно, да од себе одбијем тај напад Pp. предговорника; јер ја апсолутно ни једном речи нисам осумњичио учитеље, који су били председници бирачких одбора, него сам се ограничио на
ВАРОДНА ОБУПШТИНА ~ | 4
~
то, да констатујем, да је Државни Одбор повред устав и закон, кад је код толиких правника и др гих Факултетлија у Србији нашао за потребно · одреди 684. учитеља за председнике бирачких одбој
Још сам казао да је само случај, што су | дикали баш у тим у окрузима, у којима су учите. били у већини гласачких места председници, д били већину. Ја дакле ни једном речи нисам бал сумњу несавеспост учитеља као председника т; вачких места.
Председник Верификационог одбора Др: Т,. Васић. — Има реч г. Јован Окерлић.
Д-р Јован Скерлић. — Господо посланиј да два дана како ова дебата траје ми смо мо бити по стоти пут у пашем политичком животу има оно што се може назвати експлозија налие срте политике. Тренутак је био да се после четир дишњег политичког рада поведе реч о послед! замршеној политичкој кризи, да се одреди прир« и пенхологија ових избора, пл да се из свих следњих догађаја изведе једна општа поука. Ме свега тога ми смо, са малим изузетцима, преп на партијска надвикивања и на лична разра навања. ( једне, стране чуло се хвалисање о борним успесима, а с друге стране пребацива тужбе и увреде, и све се Најзад свело нашу стару политику речи, на политику л них разрачунавања и ситних локалних партије интереса.
Мени, на против, изгледа да је овај тренутак пе љан да се при овој општој дебати проговори о он што ми сви, колико год нас има овде, врло добро « ћамо., а што опрезно избегавамо да кажемо, да пр. воримо о свему ономе што смо последњих из0 видели и осетили, да изведемо поуку, мор: тет, „наравоученије“, како су наши стари ге рили. Потребно је да нас индивидуални случај поједина локална питања не ометају, и да бад ошшти поглед на оно што је данас, и ла повед рачуна о путу којим цела наша земља иде. требно је да због дрвећа не изгубимо из в шуму, да збот појединачних случајева не изгуб из вида опште стање ствари. Нарочито је од требе да због личних ни локалних питања не тубимо из вида општу земаљску корист.
Ја мислим, тосподо, да сви ми, без разлике литичких странака, осећамо једну исту нелагодн исту ладноћу око срда, осећамо да је у земљи завладала озбиљна криза, и то не само E} радикалне странке, или криза радикализма, демократизма у опште, или криза уставности, општа политичка криза. И ја бих ишао тако дај да је назовем општом моралном кризом у зе Проблем је на тај начин много шири.
(Све политичке странке које су заступље! овој Окушштини, имају разлога да буду нез вољне последњим изборима. Ови ми можемо се. лити локалним успесима и правити вепбања у а метици, сабирајући бројеве гласова у појединим штинаша тж срезовима, али сви миу души осе! да је нашу земљу захватила једна велика криз ми сви, као добри Орби, имамо разлога да 0у, врло забринути. - |