Narodna skupština

пацовима, онда ће и избори

i бити у својој битности итиумрачени. Ми смо видели једну појаву у једној

ипраликој варошкој општини у Пироту где су у из-

нар не спискове уписана 150 лица која нису нмала омпоаво гласа по самом уверењу пореских власти, зђује су меродавне.

| Ми смо видели у једној тако великој општини "су из бирачких спискова апсолутно самовласно ипђибачене велике масе бирача, које треба да буду у хопишековима, а које су биле прошле године у би= уноцчком списку. Томе треба потражити одмах лека. пруге државе су томе нашле лека. Наши бирачки тшискови до прошле године нису били стални. Они | се сваке године мењали. Последњим изборним енама ми смо их направили не сталним, пертошанентним него једногодишњим. Сад треба да одемо у mam даље јер није ни ово довољно. Треба учинити пишт једну бољу поправку, коју су учиниле воћ има —[)—90 година, а јоши из ранија, готово све култрне државе. Опискове треба направити не једнотијидишњим него пермаментним, сталним. СОпискови зозбеба да буду увек стални и само треба да се доуаврњују и мењају. Још 1852. год. Француска је довала пермантне спискове. Закон о изборима у Франуноурској од 2. Фебруара 1852. године у чл. 18. каже 19 а су бирачки спискови порманентни. Италија има итврманентне, сталне бирачке свискове од 1882. г. н о их чак има и Грчка од 1877. TOA. А | Али како је бирачко тело у непрестаном мењању, онтко једни губе право бирачко а други га, добијају, ут () те спискове треба ревидирати и томе су државе впборале увек прибетавати. Али, којим путем Путем пасевизијом. Опискови стоје стално, али се врши не'озпрестано и једнако ревизија. У већини напредних жержава ревизија је дата, у једним, општинским супасрвима као најближим властима и управним једикттипама изборном телу. 1892. године за ревизију втвирачких спискова председник Републике Франнотуске одредио је самога мера. 1874. тодине Нандбрдна Скупштина у Француској је пренела ту власт н ла комисију, која се састојала из мера из једног птердиинистративног чиновника, кота одређује пребект п једног члана општинског одбора. У Руму-

(лије врши ревизију спискова за све општине из-

чобрног округа општински одбор оне вароши, која. (8 највећа у том округу. У Сједињеним Државама а овом погледу су вршене такве корумпције са. би вшачким списковима да је Сенат био принуђен да зпедреди једног нарочитог делегата вишег чиновника, 1 ша платом од 8.600 динара да само стално води тишевизију над списковима. Па се није ни на томе таналржало већ се ишло даље те су жалбе увек дајане судовима, а Румунија је у томе правцу још а Т даље отишла, јер жалбе иду не само као код нас јатрвостепеним судовима нето чак Касадионом Суду. | И кад. тосподо, кажем да те исправке треба гтаршшти у законима ја вам могу рећи и то, да раашкална странка може стим почети прва, како би Рдала доказа да остаје доследна и својој лепој тоцтротлости и традицији да доноси најслободоумнније законе.

Џад тосподо, да се упитамо: је ли влада, или отако хоћете јесмо ли ми радикали те законе које олзмо донели за време последњих избора, хрђаво 'папримењивали:; хоћете ли нам дати и учинити ту

СТЕНОТРАФОБЕ БЕЛЕШКЕ 1912.

т. МАЈА 1912. ГОДИНЕ. | 81

примедбу да смо ми те законе, за које смо се 60рили и крв залагали, ва које смо сејали ову земљу и гробовима, за које су режими пудали и крхали се, — хрђаво примењивали, да смо правили би рачке спискове и да су владајући чиновници што тод хрђаво радилиг Не.

Ја господо верујем да нема ни једнога међу вама који ће рећи да је влада са својим ортанима чинила што да се ти закони хрђаво примењују. У тим законима -је видите, гарантија слободних избора, ја нећу казвати потпуна, гаранција, али могу рећи највећа гарантија слободних избора је у тим законима, И ти закони које смо добили и које смо последњих избора најлепше и најправилније применили, могу служити и нашој странци и самој влади на похвалу. (Чује се: тако је).

Хајдемо сад тосподо, даље. Прво да почнемо са извршиоцима ових закона. Ви сте се највише заустављали на чиновницима, на власти, на извр= шиоцима самога закона и кажете да квареж, да неслободе последњих избора долазе само отуда, што чиновници нису вршили своју дужност, што су навијали на владину страну.

Ви заборављате да је једна велика маса чиновника који припадају опозиционим странкама, Ви заборављате да је једна велика маса протесора, једна велика маса инжињера, једна велика маса, судија и судских чиновника, једна велика маса поревнима који су чланови других странака. Ви тосподо, преко свега тога прелазите па стајете на тај терен, да су сви ови оповициони чиновници апсолутно. мирни као јагањци, да су они сви као што мало пре рекох, са неким најлепшим ПолитИчким особинама, а да су чиновници који припадају радикалима са најгорим особинама и да су само они могли извитоперити слободу избора и дати влади већину. Ви заборављате да је утицај председника судова и судија петнавст пута већи него утицај полицијских писара. Кад један председник суда, како овде поменуше, T. Димитрије Војиновић председник суда из г. Мимановца, кад он иде по зборовима, кад се појављује у улози председника суда, иде по зборовима, говори, седи мн пије по ка-= Фанама са бирачком масом, па ту исту масу после дочекује као председник суда у судском заседању, зар мислите да је тај утицај много слабији него утицај једнога капетана или среског писара. (Muлан Марјановић: Какав је ваш Савовић, какав је Трпезићг) Ви преко њих прелазите.

Ако их има међу нама, има ихи међу вама. ако тосподо, погледате оне силне плакате, ако ногледате људе који су те плакате растурали по окрузима, ако погледате људе који су их писали, ви ћете видети људе, не људе из народа, него чиновнике, људе са вишим образовањем, ми се на неке од њих морамо просто са жаљењем и осудом задржали. Кад видите оне књижице, оне песме, које је поменуо мој пријатељ г. Боглан Јанковић, које сам ја читао, а које су штампала господа из либералне, односно националистичке странке, које многи од вас нису прочитали, а кад их прочитате видећете да се тамо људи заклињу славом, децом, крсним именом да не гласају за радикале и најстрашнијим клетвама које језик може замислити, тако да се то- овде не може ни изговорити, про-