Narodna skupština

7 ЕЦ M || — O OM 2, MA M U ILOOE MUTU Р

80 НАРОДНА СКУПШТИНА

сматрање и много вештине и знања, и из пособних аката направити нешто генерално. Генералисање је ствар научна и ствар вишег интелекта. И кад је тај посао генералисања у социјалном животу то најтежа ствар, још је теже свакоме од пас то чинити јер се тиче политичких странака јер се сваки од нас налази у једном политичком табору и изложени смо лако искушењу да погрешимо и пристрасни да постанемо. Чим хоћемо да изађе из тенералне атмосфере да то примени и нехотице на своју странку, одмах се опажа та тешкоћа.

И код г. Скерлића то се осетило. Он који је покушао гледати ствари генерално, који је хтео гледати ствари ошште, чим је хтво као члан једне странке да то примени корисно за своју странку чим је обукао партиску одећу, одмах је испао из колосека и пао у погрешку. Чим је г. Окерлић скинуо начелну одећу, стао као (партиски човек и изрекао: да су се све странке у политичкој борби око избора служиле разним недозвољепим средствима корумпирале, али само његова самостална странка пије то радила, пао је у велику погрешку. Г. Скерлић вели: уми нисмо имали она средства којима су се служиле без скрупула све странке, нити смо хтели политички да лицитирамо“.

Одмах господо, видите кад се једна странка издвоји од нашег друштва и стане она једина као светла невина и чиста то, господо, не може издржати критику. Наше је друштво мање више једнако бар у том погледу. (Гласови на, левици: није, ми то не потписујемо).

Мин, господо, живимо под ни истим поднебљем, под једним истим климатолошким и под једним истим географским и метереолошким приликама, под једном атмосфером и цело бирачко тело у целини има мање више исте особине. Сваки се онај партијски човек вара — а ја сам партијски човек који мисли да између странака, кад их узмемо као целине, има тако велике разлике у 0особинама, склоностима и навикама, у врлинама и манама. Цело бирачко тело је са истим склоностима, и врлинама.

Од једаннут, по г. Скерлићу, излеће из тога друштва, као светла самостална странка, са најлепшим особинама; она се само у изборној борби није служила недозвољеним средствима, а све су се остале служиле. Господо, ви већ осећате да је такво гледиште апсолутно погрешно и не може издржати критику. Од чега, господо, зависи слобода избора 2 Олобода избора зависи од три чињенице, од три фактора. Олобода избора зависи од оних, који праве законе; зависи од оних, који извршују законе, од извршиоца закона; и најзад слобода избора зависи од самог бирачког тела, од те народне масе, од њених особина, склоности п навика мана и врлина. Треба, гослодо, сад размотрити, како сваки од ових чиниоца, утиче, колико утиче и колико може утицати на слободу избора. Не треба, господо, никако мешати те три ствари, и господа су чинила велику забуну, кад нису одвајали ове разнолике утицаје, него све што се дешавало приликом избора,

стављали на једну гомилу, желећи да то припишу утицају владо,

Има један део који припада власти, који припада чиновницима, извршиоцима закона, а трећи део који се тиче самог бирачког тела. Да разгледамо утицаје сва три ова чиниоца. Какви су нам изборни закониг Ја мислим да ћемо се у томе сложити, да су наши изборни закони врло добри, ако не потпуно одлични, а што су нам закони врло добри, ја, господо, налазим да је то пајвећим делом, — а мислим да и о томе неће бити спора, — заслуга и тековина радикалне странкв. Ако погледамо целу нашу политичку прошлост, ако почнемо од 70-тих година, кад је политички живот почео мало правилније, интензивније, да се Формира; ако почнемо, ако хоћете од осамлесетих тодина, онда ћемо видети у томе политичком животу једну странку која се потпуно лепо, отворено, чисто и јасно борила за слободоумне законе. Та странка, господо, то је наша странка, ти закони, то су наше дело. (Мих. Ђорђевић: А либерали и либерални покрет није се на поштен начин борио 2!)

Па лепо, онда да направим један интермецо; па ову целу борбу за 20 до 30 година, која је била у Орбији, радикална, странка није могла водити са самом собом. Радикална странка је почела као социјалистичка странка, па се је после 1880. године реаливовала у праву демократку странку, у радикалну странку. Борбу је почела са конзервативним елементом : тај елеменат од осамдесетих година код нас су либерали и напредњаци, и резултат, господо, целе те борбе, то су овакви закони, добри, слободоумни какве имају само пајкултурније и најслободније земље. И осим, што мм имамо те законе заслуга је, господо, само радикалне странке, и радикална странка, за то се може потпуно гордити, и ми смо, господо, и горди и поносни на ово своје дело што све ово данас имамо. Та наша света прошлост, прошлост борбе наше, патњи, жртава и страдања јемство је и за будућност нашу и наше странке. Ми смо, господо, вољни да. сваку и најмању поправку, која још иде на 6ољитак, да се закони још боље усаврше, увек прихваћати, ми смо, господо вољни, да законе добијемо још савршеније. /Чује се: А опште право

глава 2) Имаће времена и за то.

Ако, господо, погледамо сад у овоме извештају ВериФикационог Одбора иу овој целој дебати, има ли што год у тим законима, — а то, господо није још нико додирнуо, а ми известиоци треба то да додирнемо, — има ли што год да би ишло на 60љитак ових закона, има ли да се учине ма какве поправке, видећемо да има. И ето, господо, опет видите, да и то потиче од радикалне странке, а не од опозиције, јер опозицији то и не пада на ји. Ми смо уочили у БВериФикационом Одбору мане изборног закона. Ви сте, господо, видели да изборни закон у суштини својој великим делом, од почетка почива на изборним списковима. Ако та предизборна радња, прављење изборних спискова, ако она буде петачна, Фалсификована, сав избор бива у суштини својој пшомрачен. Ако у изборпе спискове уђе она маса, уђу они људи, који немају права, који пе треба да стоје у изборним списковима, а ако буду искључени бирачи, ако буду избачени људи који треба да буду у бнрачким спи-

па 4.

а а: