Narodna skupština
Т
штр, тосподо мислите, да ће 80 капетана ни 17 них начелника, од којих један добар део
припадају радикалима, или још тачније рећи, ] странци, извести на би-
по 5 симпатишу радикалној шта диште стотине хиљада бирача да гласају за влаТачну странку. ;
Немојте придавати толики утицај чиновницима. с није ни лепо, ја мислим, да бирачко тело, да опфтрачку масу, о чијој смо свести толико причали, здаједемо на такав ниво. Мећимо сваку ствар на боје право место и свакој ствари додајмо само долико, колико треба. Ви видите колико је то доправдано и колико то може да издржи критику
се самостална странка жали на смањени број дата, на смањени број куглица. Није утицај гобфасти узрок што су они спали на мањи број купица и па мањи број мандата. И сами чланови вевикационог одбора признају да је утицај власти био уда мањи него прошлих избора. Прошлих избора, уда је по њиховом мишљењу утицај власти био ли ђаћи, самостални радикали добили су и већи број лијндата п већи број куглица; сада, када је утицај асти бпо мањи, самостални радикали добили су (ањи број мандата пи мањи број куглица. Има други
н са нижи ниво. Т | По моме мишљењу треба томе тражити други тодврок. Самостална странка постала је у једном
науурном времену. Г. Скерлић прима прошлост разланкалне странке до 1901. године, ми смо то сви 5 па задовољством чули и са задовољством примили. кттло нам је кад бар чујемо од једнога важнога нељлана самосталне странке да нам је бар до 1901. помедине заједничка прошлост. Ми смо већ навипали да слушамо како је и та заједничка проштобрст нама одрицана, како је она ружна, па је чак вдаданпут и „Одјек“ писао: „да се самостална странка клитили те и такве радикалне прошлости.“ Међутим LEBA т. Скерлић рече да он прима Ty заједничку потђошлост и кад ми то чујемо, ми би смо врло одиадо чули и то да ли нам то т. Окерлић каже у зле целе самосталне странке, или само у име своје. (Гласови: Зашто о томе товорите 2). e Ба то, што је и г. Секлић о томе говорио, и дад је он могао начелно о овим стварима. да TOрри, за што дами ја не идем истим путем. Ја сам ттало пре рекао, да су избори један врло важан пакт народни, да треба из њих извући резултате у (у томе, да ли се моражни ниво диже или спушта, нш наћи праве узроке томе и изнети их овде. Није, 2 OOU узрок њиховом паду у чиновницима, него { 9је уарок томе у самој странци. Самостална странка, 'оошостала је 1901. тодине у бурним данима, када је један стари режим падао са једним праском:
|_ За што је она тако брзо набујала у то нећемо леббала дубље улазити, али је после 1901 године зплнастала једна забуна. До те тодине ми смо били падбви заједно, прошлост нам је била заједничка пп ти проведена је у борби за слободе. Од 1901. године овннастаје један други период у нашем животу, натустаје период рада. Али самостална странка, она оштуноси у наш јавни живот по моме мишљењу једну олевабуну: она продужава борбу са мајком странком, ""УОна те ту борбу по мом мишљењу продужила не тебвато да се добије још више слобода, јер смо ми
МАЈА 1919. ГОДИНЕ Пе и 83
те слободе већ добили. Ја мислим да ће сваки од нас признати, а то је и г. Скерлић признао, да ми имамо слободе и да једаншут већ треба да приступимо раду. Ми смо у 1903. години и хтели да озбиљно приступимо раду, али самостална странка, као млада странка, почела је да показује одмах своје хрђаве склоности: она је хтела што пре доћи
_до власти и то пошто по то. Она у целој својој
борби од 1908. тодине па на овамо и не види ништа друго пред собом шего само једну светлу тачку, види само власт.
"о по мом мишљењу није хрђаво, то је добро, али само до те тачке треба ићи одмереним и смишљеним радом. Колико је она радила на врат на ноб да што шре дође до власти, пајбољи је доказ у томе, што је она 1905. године, кад је добила већину свега са једним послаником, довела на упрву земаљску један кабинет од људи добрих и чести тих али са државничким способностима готово слабим. Они су баш ти радници из библије који су дошли увече да поберђу готове плодове који су други урадили целог дана. Колико је она онда крпарила са таквом већином, са људима -недораслим за вођење државних послова и колико је по њу а и по наш јавни политички живот штетно било што је она тада примила власт, то се види најбоље по томе, што је она за један најважнији портфељ у кабинету, за спољну политику довела за министра једног пензионисаног пуковника старог режима Г. Василија Антонића.
Да је самостална странка ишла лакшим темпом да је показала мање пажње за влашћу, до такве забуне не би ни дошло. Место смишљеног рада на подизињу индустрије и привредо настала је поново бесплодна и јалова политичка борба, као што рече г. Окерлић. И ако су све слободе већ биле извојеване, настало је пред народом једно политичко лицитирање. Ко ће више обећати народу. Самостална странка створила је нову атмосферу, нови политички живот упутила нездравим путем, сало ради власти и у 1908. години повела, једну јалову борбу и ако смо ми у то време приступили најјачем раду: почели закључивати зајмове MH пра= вити железнице ради подизања индустрије и привреде. Почели смо али смо у томе ометени тешко.
Can y последње дане атмосфера се на сваки. начин мало стишава, ведри се али у колико се она више ведри ви опажате један сиптом да стање у самосталној странци остаје све по њу нелатодније она брзо слаби. Ви сте видели господо шта је било после избора 1908 године. Кад нисмо могли саставити кабинет. Била је криза месец дана и поверен је састав кабинета Г. Миловаповићу (Граја). онда после 1908. године говораху нам господа из самосталне странке да смо били полицијски избраници, нисмо били достојни да радимо, нето смо морали да пдемо на нове изборе. Дат је мандал р. Миловановићу и самостална странка је кавлла: да ће пристати на тај кабинет да сврши најнужније послове па да се иде на изборе. Образовање кабинета г. Миловановић није тада успео. Дошао је кабинет Пере Велимировића, направила се коалиција и коалипиона влада радила је три године. Шта је било. сада ових избораг Докле 1908. г. нису дали да
пе