Narodna skupština

84 НАРОДНА ORYyTHTTHHA |.

“

се ради него да се одма иде на изборе, дотле 1911. и ако је раскинута коалиција и ако су господа из самосталпе странке били тешко увређени ипак су они пустили ту такву „полицијску већину да ради за читаву сесију. И не само то нето кад је радикална странка хтела ићи на изборе и поднела предлог Круни зато пре три месеца, господа из самосталио странке говорили су: немојте ићи на изборе радите до краја сесије, ми вам нећемо сметати. Дакле видите господо да овај последњи пут самосталце нису хтели изборе, они су бегали

од избора, и док су господа из либералне и напредњачке странке отворено тражили изборе, дотле је „Одјек“ говорио овако: немојте ићи па

изборе ми вам нећемо сметати.

Томе је господо, по моме мишљењу једини узрок страх. Они осећају да њихова странка већ губи терен, То је са свим природно. Самостална странка није постала нити постоји као остале странке на некој економској основи. Лепо уочава господин Окерлић да све странке па и националне постају на економској основи. Међутим, као што рекох самостална странка није постала на тој основи, већ је постала како они сами причају на некој моралној основи, да буду, како они веле, нека „морална жандармерија. На тој основи странке не постају нити су икад постојале и у томе и лежи клица њене слабости и њене смрти: за то она и слаби и за то је и бегала од последњих избора да што више продужи живот. (Гласови са левице: Што бринете туђу бригуг) За то што је и господин Скерлић бринуо и нашу бригу. Због овога господо, што рекох, због тога ми и видимо једну чудну појаву код самосталаца. Они сад деле масе бирачке на свесне и несвесне: све оне што гласају овомо за нас, оне су несвесне, а оне масе које гласају за њих, оне су свесне. 1906. године г. Љуба Стојановић је говорио: Одкуда та разлика да 1905. год: радикали добију 90 хиљада гласача а 1906. тод. 70 хиљада гласача вишег

То је така проста и јасна ствар. У свакој демократској 'земљи кад изађе на биралиште већа маса бирача то је за похвалу; што већи број бирача изађе, то је за режим за владу и делу земљу боље. Ова борба демократије јесте у томе да што већу масу бррача изведе на биралиште. И ми видимо ту појаву да од 1908. године све већа и већа маса бирача излази на биралиште. 1905 година чини изузетак у томе зато, што је тада мања маса изашла на биралиште него тодину дана доцније (1906. год,) и то много мање. То није био добар симптом. (Д0бацивање са левице: Нису смели чиновници да ис-= терују бираче на гласање.) _

Није-зато нето што сетада земља нашла у врло тешком једном врлом очајном положају. Кад се хтео да закључи један велики зајам за који сте ви викали да није потребан а ми казивали да је потребан земљи и кад је радикална влада поднела тај зајам Круни и дошао предлог зајма пред Окупштину, онда је влада на таком терену пала ин онда је дошла друга странка да врши изборе. ' Тада се радикална странка нашла у чудном положају. Радикална странка која је поднела предлог о зајму који јако дира у осећаје целе бпрачке масе целога народа, натерана је у опозицију и на владу је дошла

самостална странка, Тада смо ми радикали ки NH опозиционари имали да доказујемо бирачком те от

да је зајам потребан а владајућа странка да зају 88 није потребан. Маса бирачкога тела имала је - 81 осећаје да је зајам потребан. Под таквом душе y ном депресијом један део наших бирача који | и! раније излазили на биралиште тада није dni на биралиште, међутим 1902, 1906, 1908 тодиндс излази све већа и већа маса бирача. Та четијнте случаја се одбацују а узима се за пример сарло

1905. тодина кад због изванредних случаја није цејел бирачка маса радикалаца изашла на биралиште.,.57

TT. Скерлић посматра то бирачко тело, види ња + тове слабости, мање његове врлине, и видећи G.D 1 то код бирачког тела он очајава види морале кризу. Ја се чудим г. Скерлићу кад може да камел да у овој земљи после 40 година немамо ниши друго него голо политизирање, једно банкротетутол ма да ту реч није употребио. Он дакле види , Н се демократизам свео на толо политизирање; он но види ништа друго у Орбији он само види у 82 | кону о радњама једно епохалио дело. Г. Окерлишгс не види неколико стотина километара железниците он не види ни развијену индустрију, Окерлик не види ни уређене државне Финансије, г. Окерлингг не види ни ове слободе а и оне за цело непеше вреде. Све то г. Окерлић неће да види: он чисесн изгледа да сам себе сугерира да све види у талвт ној рђавој боји а да бар штогод добро не видлн:

Ми смо сведоци, ми то све добро знамо да 67 пре 10 тодина била грдна маса летећих дугова 54 да су чиновници и оФицири продавали своје квила: дућанџијама што не могу да приме плате из да жавне касе, а војници је нису ни примали неон смо те заостале плате ми радикали исплаћива Ба у ових неколико тодина. дар т. Скерлић не вила данас да је кредит државни на страни и у земллив тако порастао да је углед нашој земљи у странона свету поврађен. Г. Окерлић ваљда добро зна да се наши младићи који се у другим државама шкатш ловаху, стиђаху да се кажу Орбима пре 1908. 11. дине. Да даље не набрајам. Овеово г. Скерлић 4: види. Он види само корумпцију.

TP. Скерлић зна врло добро да корумпције имаш свима другим земљама, готово је немогућно пп вести све врсте изборне корумпције. Нарочито от демократским државама пвета. изборна корумпцијјни што нам даје пример и најстарије доба. Ника.: корумпција, не беше отвореније вршена у римској дг | жави, него баш после прокламовања закона [ех Јићу de реситиз терегитала, који кажњаваше корумпциниј у свима облицима.

И сједињене Америчке Државе дају нам че дновате примере о корумпцији: направити лалја бирачке спискове, фалзиФиковати изборне пе тате, обичне су ствари. То је, господо посталет. тамо обична ствар, и кандидати се отворено id. бирачима у својим прокламацијама што су пор«цо свих трошкова ипак пропали на биралишту. Бру. гласова за продавање често је унапред познат. .т.

У Њујорку је једном иврачунато унапред , г број гласова за продавање износи око 40.000. амасА риканци старе“ лозе — староседноци, отворено O жале на Ирландезе, дошљаке што продају тајет јевтино за чашу впека, своје гласове и зашто # 0