Narodna skupština

Мин ЕУ ОУ ДЕ А ДКА А +

=

ћемо на широко и па дугачко наставити. Што се тиче специјалио избора проговорићу само неколико речи.

Некад се у српским Окупштинама и у српској јавности водило рачуна о томе јесу ли избори слободни. Данас по извештају ВериФикациопог Одбора, па и по говорима, који се воде овде, води се рлчуна само о томе, јесу ли избори извршепи у реду. У томе је, да ли су избори слободни или да ли су свршени у реду. огромпа разлика.

Кад се буржоазија борила против личпог ретима и кад се лични режим старао да Формира, Окупштине по своме густу и своме рачуну, онда се буржоазија морала старати о томе да има слободе за себе, ша ма и по цену да пема реда, да извојује победу над личним режимом, и опда је

цептар њезине критике изборне био: слобода. из-

бора. Данас кад је буржоазија дефинитивно као класа завладала, кад више са личпим режимом нема сукоба; кад је добила одрешене руке да гомила државне дугове, да повећава државне бупете, да гомила терете; и да експлоатише, упропашћује и сахрањује народне масе, — данав њој нису потребни слободни избори; данас она не води више рачуна о слободи него води рачуна само о томе да вадовољи један свој класни интерес и да задовољење свога класнога иптереса пзведе у реду, т. ј. да опа може направити Окупштину, која ће изгласавати велшке буџете: дл може довести посланике, који ће ударати велике терете; да може имати такав механизам, којим ће се дедити и експлоатисати широке масе народа, али да може створити такав механизам, без икаква и ичијег отпора, или, у најмању руку, да тај отпор савлада, па да ипак савлађивање буде — у реду! Буржоазији је, дакле, потребан ред, један жапдарски поредак у коме може изводиги своје капиталистичке и своје класпе махинације и операције.

Међутим, господо, није тежиште ствари у томе: јесу ли избори извршени у реду, па да се опда о изборима може похвално рећи.

Кад би били избори извршенп у највећем нереду, али би у Окупштипу била послапа већина од пролетаријата широких снромашних народпих маса; кад би на овим клупама седели 20—80 социјал-демократа, онда би то био ипак израз пародне воље која није могла бити сломљена, то би био само знак, да је влада употребила и полицију п жандармерију н оружје да саломп народни отпор, алш су со пролетерске масе — којима треба прво дати опште право гласа и завести потпун пропорционални систем — опирале и таквом притиску и послале у Скупштину своје преставнике. Алп сте ви све учинили да сопијална демократија, да пролетери и полупролетери немају овде свога правог т.ј. пуног преставништва. То сте учинили прво одузимањем општег права гласа, а друго једним пакарадним изборним системом по окрузима и без потпуне пропорције и треће махинадијама и притиском економским. Зато ви можете говорити о реду опаевом истом каквог реда има и у гробљу. У гробљу је тишина, али тамо пема живота. Боље би било да има и нереда, али да има политичког живота. а њега може. бити кад буде опште право гласа, кад се најширим упропашћеним народним масама даде право да узму учешћа у политичком животу.

Некад је било притиска у пушкарању JI ха ах шоњу; сад је прптисак у скопомској зависпостутоо Та се зависност огледа не само утоме, што једављо зелопаш држећи у зависности сеоско масе, пагоштол. их да гласају по његову плређењу: Не caMo mr O томе што ће поједине банке просипати повац IT KI TI повати тласаче; не само по томе што ће појединих повчашти заводи обвезивати појединце, који имајсмл с њима посла да гласају пи да раде зл њихове казала дидате, него се скопомна зависпост огледа у томлот што данас у колико је свет сиромашнији и еколз помски зависнији, оп у толико осећа свој положеко тежи, па пе може ни издржати оно што је издуде) жавао раније, Пре 40 тодина могло се ићи у апсјпв за политичка уверења зато што је опај, који H/ULJI у апс остављао код куће пупе чабрице сира и кајвл мака; што је остављао трошка својој породици и што је остављао богаство код своје куће и 3838 другу, која ће радити. Данас сте ви лржавлимнл окружним, среским и општинским теретима, новчана ним заводима, зеленашима и капиталистима упроди пастили широко народне масе и довели у положено да буду осетљивији прома притисцима разномон облика. Данас пе може сиромах човек ни једнопл дана бити у апсу, а да му породица не гладујејуг Данас је економска зависност и притисак толикила да _је страшнији и јачи, по резултатима својимни! него раније пушкарање и хапшење.

Оно је био злочин, оно је било варваство, алт.2 како данас називате ово геперално варварство кезл. питалистичке класе, ово генерално варварство бујрто жоаског друштва. Оно се варварство срушило тлмитл што се срушио лични режим, ово се варварствит: једицо може на тај начин срушити кад се сруши режим приватне својине и заведе социјалистички! поредак, режим колективне својине.

Господо, ви из већине, говорите, како немкај гоњења од страпе власти а тако исто и опозицији товори, како су њихови председници незлобим атнеци. Међутим господо, што се тиче нас и нан ших бирача, што се тиче класе коју ми заступлмоиј наши људи пате и од једних и од других; од пи лицијских власти тако псто као и од председниким општипских из свих буржоаских партија. да време. избора радикалне власти су наглашавалес шта ће постићи наше људе, ако буду гласали за наше листето После свршепих избора те су власти тако н ши поступиле, настало је по целој земљи гоњење нагли ших људи (Јеротија Лукић: Није истина за ваља су гласали цигани у Драгињу, њих 69 и ни једноглој од њих није глава заболела.) Мачванска полицијаји радикална полиција, после избора учинила је ононс што је, напредњачка полиција учинила пре 30 гоот дина. Обележавање националне политике те двиг партије почиње из Мачве. Напредњаци су протсралг.5 Овраку и предади аустријским властима, те је тамиг обешен, а радикална полиција у Мачви једнога војјов нога бегунца аустријског, Орбина, на Ђурђев-дап презу! дала је аустријским властима само за што је тагт човек радник и социјалиста. Даље господо, та пст то полиција протерала је из самога Богатића једногто! човека, који има свој дућан, који има своју радњуса. само због тога, што је социјалиста. А што се тичен опих наших другова, који су Цигани по народноон,

ти, и који иста права имају да се сунчају ши