Narodna skupština

он вести непосредно народно законодавство, право ваајеререндума. и иницијативе народне као срество M ка корекцију погрешака Народне Скупштине. Неко Оасреба, до душе, да корегира погрешке Нар. Скупттштине, али то не треба да корегира ни краљ, ни ноосрњи дом, него бирачи, народне масе. ' ___ Треба дати право иницијативе и референдума наскододу да он има права тражити и предлагати 34 онобоне, као што му треба дати право да касира не фђаве законе, ако би их Народна Скупштина. до Бгатела (Јован Скерлић: У Швајдарској је референитаум дао рђаве резултате). Он може моментално 1 ја покаже рђаве резултате, али само моментално. па онако исто као што ошште право гласа треба нтоцати свима, па п женама, па и онда кад су оне 50 | реакционарно реакционарне да се вежбањем у наџавном животу могу научити слободи у доброј и теравилној, демократској и револуционарној упоО ес реби, исто тако треба завести реерендуме иниБршдијативе па ма и кад би народне масе и најреактондионарније биле, јер народ има право и да греши \B уз лада, посланици, и Краљ немају. | } Цене је срество за погоршавање COJNUHjA.lHOT MOнопожаја радничке класе и сиромашних класа. Ценс 4 че реакционарно срество што се њиме обезбеђује Крешмућним, богатим слојевима друштва да у својим он рукама. имају Народну СОкушптину и политичку моћ, ) вда безобзирно могу спроводити своју скласну поттиштику. Ни Народна Окупштина није ништа друго оптонето једна класна установа буржоаска. Ми овде словодимо класну борбу као што је водимо и на пољу. книвде је класна борба само опширнијег значаја. опао што радници воде класну борбу у Фабрици кадад штрајкују, тако се исто и овде води борба, певамо је овде та класна борба у ширим димензизивама, јача, силнија, неограниченија, борба која поуттреса m креће најшире масе, јер интересује делу ииедемљу. Да би за себе задржала пуну власт и моћ, буржоазија заводи цене да са биралишта отклони транајшире масе народа и да их одведе од утицаја стна државне послове.

У нас је цепес 15 динара непосредне порезе, нелли то је само непосредне порезе (Сима Катић: о Фа прирезом) Г. Катићу, прирез је оно исто што ш порез. Прирез који се рачуна на непосредни отпорев, то је исто што и непосредни порез, то је лава пута два четири. 15 динара непосредног поурева је мерило да ли неко треба да гласа или нв. Тави ће те рећи да је то мали денс и да при регилжиму тога ценза гласа готово цео свет. Не гласа, бео свет јер су 200.000 одраслих мушкараца линошшени права гласа. Па, даље, по том ценсу су лишшене права гласа и 600.000 жена (смеју СОкупптшштини), Ви не поштујете своје жене, мајке и анзЕћери кад се томе смејете.

Господо, цене је у опште једна реакционарна, тотустанова, али сем тога он није ни мали, јер ми бине плаћамо само 15 динара непосредне порезе ннето и јавне терете, који у Србији износе на сваку душу, на сваку главу, на мушко и женско, на старо ши младо и на одојче које је на мајчиној сиси 70 гдинара годишње.

Господо, место да се повећава ценз, као што отшшто се из крила буржоаских партија тражи, безкотусловно је потребно завести опште право гласа.

Завођење општег права гласа једино је средство за ојачање здравог политичког живота и рашчишћењо парламентарне ситуације. И кад би хтели ви не би могли дати отпора ни двору ни Црној руци ни реакционарним елементима при режиму великог ценза. Ви немате помоћи ни парламептаризам нема искрених пријатеља у масама, јер сте их дензом обесправили; а ван оних сиромашних и пролетерских маса које су лишене бирачких права или које ће сутра бити лишене мало има оних који би се за парламентаризам заложили и који би парламенту дали живота, У тим ширим народним масама, у тим ширим пролетерским и полупролетерским масама које сте данас. лишили права гласа, а које ћете сутра лишити и права гласа и осталих права, само у тим масама парламена7 и парламешти и парламентаризам могу наћи свога браниоца.

У капиталистима и реакдионарима који могу да арају и пљачкају и гуло овај народ и са парламентом и без парламента, то нећете наћи. Једино, универзално мерило за право гласа за одрасле треба да буде: њихово учешће у производњи. Производња — то је извор живота друштвеног, у исто време начин производње је данас извор беде оних који ту производњу одржавају. Учешћем својим у производњи радне масе одржавају живот друштвени и гомилају беду своју; радом њиховим се хране и тове тако звани виши редови друштвени а сами произвођачи скапавају; чак и кад радници никако не би били завођени у пореске распореде, већ сами богаташи, ипак, у ствари, сами радници порез подносе: један део неплаћеног“ рада радничкога богаташи одвајају и дају држави, и то је толико исто, колико и да радници непосредно долазе на државну благајну и одброје јој један део своје зараде.

Најзад, опште право гласа треба завести и због тога, што се тих сада обесправљених маса највише и тиче како ће се овде у Окупштини радити. Ако те масе лишите права гласа, онда сте Народну Скупштину направили приватијем крупних чиновника и капиталиста, онда сте Народну Окупштину направили бусијом иза које се убија и сатире читав један народ. Само онда, господо, кад широке народне масе које производе и одржавају све вас, које па граници животом својим плаћају бранећи вашу својину, и бране вам капитале које сте натомилали упропашћивањем и експлоатисањем тих истих радних маса, само кад се њима да право гласа, тек ће онда бити правога народнога парламента. Данас је парламенат привилегисаних, пар-

-ламенат буржоазије а не народни.

Председннк Верификационог Одбора, Драг. Т. Васић. — Молим г. говорниче да се вратите на предмет о коме је реч. Има већ скоро сат како товорите и ја вам обраћам пажњу на то.

Драгиша Лапчевић. — Добро, ја ћу пазитиНећу да се послужим манијом г. Агатоновића: да ћу из личних симпатија према вама г. Председ, ниче скратити свој говор, али ја вам ипак обећавам да нећу дуго говорити, због тога што ће ме друг Т. Кацлеровић допунити. У осталом, још има дана за мегдана, а и ви на нове изборе нећете смети ићи, него ћемо се опет на јесен састати, па

12%