Narodna skupština

7. МАЈА 1919. ГОДИНЕ | 95

онсоно о нашем Кости Шећанцу, нашем храбром војпшенику том уваженом Србину. Опо што јег. Милоје унетизнео о Шећанцу, није смео да изнесе, и то не комможе да стоји у истини. То укратко додирујем. | __Jiwa jom једна ствар коју је г. Милоје Јовапошновић изпео. Он је изнео нешто за г. Стојана од И Тротића. и рекао како је г. Отојан Шротић из наоланлоности према страној банци, која је имала да сллевакључи зајам са општином дошао у несугласицу 'оптитрема. колеги г. Јаши Продановићу. Ко познаје г. от у тојана Шротића, он зна да је г. Протић поштен новчовек и не треба да сумњичимо карактер једнога noj neno, што је дошао у размирицу са г. Јашом

ilfipoaanopakey: То је. њихова ствар и такву кванјдиФикацију није рекао ни сам г. Јаша Продановић THHHHTH да јепосумњао у карактер г. Стојана Протића.

Још једну ствар казао је г. Милоје Јовановић

9 ту своме говору, како су радикали атитовали Ca змпименом Ераљевим, али им и то није помогло.

| И та реченица могла му је изостати. Нека тосостане да се саме политичке партије боре а не вада узимамо у дискусију име Краљево. Ја бих моогттао окренути други лист и нека ово послужи Г. #'ММилоју као младом образованом човеку за памет зтиита ће говорити у Парламенту.

Сад долави на ред једна нова звезда у На-

ходродној Скупштини.

Та нова звезда, која се појавила и која је ааптрви говор држала овде у Народној Скупштини, 'озјјесте уважени професор Университета T. д-р Јован зн О Окерлић,

Он је доиста лепо говорио, и ја и сваки раанлдикал може бити задовољан његовим говором. Он · ојје рекао пред целим парламентом: да је прошлост гвфрадикалне странке велика. | To је, тосподо, велики комплименат ва старије људе из радикалне партије, али у исто време, он је рекао да се о млађим људима, који прилазе ра"ил дикалној партији то не може рећи. Ја мислим да {M Пит је ово могло изостати. Сваки се опредељује по у своме уверењу и ја не могу да посумњам у чио стоту доба из 1908. године између нас и самосталне "странке.

Људи су стекли уверења да смо се ми радом иорили и казали су: хоћемо ми да образујемо партију самосталну, и ми смо казали нека вам је у срећно и нисмо их сумњичили, да они то раде из личних користи.

г Скерлић рекао је још једну опасну ствар: да радикална партија тежи да ноништи самосталну странку. То би, тосподо, значило као кад би једна мајка хтела да закоље своје дете. Ја од кад је радикалне странке, ја сам као њен члан стајао у првим редовима, и ја нисам могао чути ни од кога такву реч да се уништи ма која странка, а камо ли самостална странка, која је лево крило радикално демократске странке. На то, господо, имам да одтоворим своме уваженом пријатељу професору · Университета г. Окерлићу ово: Овако друштво, свака, 1 група, сваки човек који иде за једном идејом она 64 ће га носити; ако је та идеја плодна и доноси LI плодан род за друштво, она ће живети и не могу 5 је ни поједине трупе ни поједине личности унитш штити. Као год што лед и снег не могу да пониTH ште усеве који пробију и кроз лед и снег кад дође

VON

време и на позив сунца зазелене се, тако исто бива са групама и људима који иду за једном политичком идејом. И ја верујем да ваша партија има идеју за којом иде, и она се јавно изјаснила за ту идеју пред свима и пред радикалном странком из чије се кошнице рој изројно. |

Уважени г. Окерлић рекао је: тешко је то кад има нахијских кнежева који штете опште ствари. То је другим речима речено за оне људе, који су делили са нашим народом у тешким приликама и добро и зло, који су преживели два рата, који су преживели једну буну, који су преживели и међусобну борбу, који су преживели преке судове. Они нису имали силе и власти да се наметну народу да их воли. Због њихових дела, што су са наро= дом ишли у рат, што су са народом делили и добро и зло, што су одтоварали ни били пред преким судовима, народ их је задржао у свом поверењу деценијама. (Гласови; тако је!)

Ја мислим, да сваки од вас који улази у политику улази као војник кад уђе у војску, пе само да буде редов и каплар него ако дође до зпања и ако буду повољне прилике да дође до генерала. А зашто је то требало самосталној странци. Не треба то крити као што крију социјалисте, они кажу: нећемо власт, а овамо трче да добију власт. И зато што је самостална странка имала вере у себе, у знање, са којим може доћи да послужи својој отаџбини, она је 1903. године оделила се од радикалне странке, то је похвално, то није за осуду. Ја знам да је са таквом девизом покојни Краљ Милан прошао кров округе и казао: не бирајте само ове садашње опозиционаре, него бирајте и друге људе. Народ се показао чврст и дао је оверење оним људима у које је имао вере, да ће та достојно заступати.

Ја имам једну ствар коју подвлачим и са којом се потпуно слажем сат. Окерлићем, а то њему и приличи као професору са Универзитета, а мени као старом свештенику. Не можемо, тосподо, да кријемо, убеђења и уверења морају постојати у уставној земљи, партије морају бити, али партије нека се надмећу да учине више добра своме народу, а не да се крвнички кољу као што су се браћа Мрњавчевићи тукли и хтели да пободу злаћеним ножевима на убаву на пољу Косову код Самодрже цркве око власти, па је после тога до-

шла пропаст српске државе. Ако би, не дај Боже, и ми пошли тим путем, не једна група, него сви синови ове земље, да се само свађамо, да се препиремо, да гледамо ко ће више један другоме зла да учини, онда знајте, да ћемо стајати пред тако страховитим догађајима као што је некада по несрећи Пољска стајала кад су њени племићи на сабору тонећи се међу собом позвали и Катарину и аустријског императора, п напослетку земља, била раздељена. Не сме ни један народни посланик, пш једап Србин да заборави да је стало много крви и мука наш народ, који је само слогом наших предака и јачим пожртвовањем створио ову дтжаву и Фтворио слободан српски народ. (Бурно одобравање),

Не смемо се ми господо да пграмо са тековинама наших старих; ми смо дужни нашој будућности, ми смо дужни деци деце своје да осигу-