Narodna skupština

рамо још бољу будућност, да дамо још више Слободе, а То је, господо; могућно само онда, ако позпамо, која Зболест влада међу нама, ако сви станемо и мушки и сложно да ту болест лечимо. А. та болест јесте властољубље и песлога. Ша пе вели народ забадава: да кад је Творац стварао свет, да је питао Орбе: кажите, да вам дам шта хоћете, јер Бог је праведан, =- а они му одговорили: Господе Боже, писмо се још договорили. — Па добро, кад се договорите, даћу вам шта, желите, одтовори пм Бог. Али се ми као Срби не могасмо још од тада договорити. To исто видимо и сад. Нас народ шаље да се дотоворимо, како ћемо да поправимо слабу економску спату нашега народа, слабу нашу малу отаџбину, како да сву томе помогнемо. Ја пећу рећи, да су дела партија да су дела владе савршена. — Боже сачувај дела људска у опште су несавршена, потребе људске се непрестапо развијају. Њих треба вадовољити и дати им правилан ток, као Кад пође бујица, а паметан домаћин изађе и направи јарак, и у место да бујица учини штете она оде у реку. Тако је исто и са нама, господо. Ми живимо у озбиљно времб; п кад ко кога увреди и мене исто толико срце боли као и опога увређенога. Кад би ми паш народ ујединили, колико би одскочили код других народа, а дух јединства м морала, нема, сумње, да би донео у будућности и политичко јединство, као што је донео ло историјским документима, и другим народима. Мени све изгледа, Да смо ми заборавили на прошлост која треба да је најважнији наш учитељ. Ми смо пре Врло кратког времена видели, да оде једна српска краљевина И кнежевина (Св, Саве и да тамо дође туђ војник и стаде српском народу за врат.

Ми смо тада полетели на све стране заклињали се и здравили здравице и од тада није прошло ни трп године а ми смо већ заборавили шта је било и ударили понова крвнички дл, се гонимо и да терамо опо старо „стрижено-кошено“, Здомља од пас тражи, господо, да радимо, земља нпб је послала са уверем да имамо памети, а ми кад имамо памети треба дљ имамо срца за ту земљу # За тај народ, па да гледамо да му донесемо мира и добра. „Како можемо ми то да учинимог Треба да се потрудимо, ша прво да почнемо одоздо од аз-буки, што но кажу, да спроводимо паш протрам кроз наше осповне школе у духу нашег народа и његових потреба, па онда кроз тимназиу и најпосле на Универзитету, који треба да буде велико огњиште знања, где ће наша младеж да се васпитава и Еде ће паставници предавати младежи у аманет ову нашу милу земљу, а не да један наставник иде на једну страну, други на другу трећи на трећу итд. Јер, шта ће бити опда2г Ми прости! људи нисмо жалили ни муке пи труда н жртвовали смо све што смо могли како би Универзитет био расадтик за нашу младеж као што су то били ресавески писци.

Ви кажете дл за земљорадника није ништа учињено. Е па лепо, кренимо напред, па гледајмо да створимо пољопривредни одсек па Универзитету, јер је он најпречи за паше земљорадтика пошто у

НАРОДНА СКУШШТИНА

њему може да се просвети. Хајде, да створимо } OŠ медецилски Факултет, јер немамо лекара. Ми имаљеина читаве срезове, који су без доктора и за то требоаи да се нобринемо о народном здрављу. А шта МИШЕ блите 0 моралу. Ми морамо наше друштво и Hali in] ћркву да ставимо на онај пиво, на ону висниу, с00 , које ће они моћи доносити оне користи српском тог народу, због Којих и постоје, а не да еветтенит ти само очитају молитву и мртве сахрањују, већи дед H тиву науку предају својој пастви, која ће их моом рално јачати, душу крепити и која ће их учитинти да љубе Бога и Отаџбину више свега Докле о, 0л све то ми не урадимо нама неће помоћи пи тоот пови пи пушке. Ми дакле треба да радимо ши

томе, да народу дамо јаку материјалну и моралиниг подлогу, да у њему стварамо карактере, па ће «о» у њему породити одпорни дух те ће гледати да у 5. он сам чини велика и славна дела као и његовно! преци за своју будућност.

Допустите ми сада да напоменем јоши ово он“ нама се пребацује као да радикална партија нијјш ништа за овај народ учинила. Немојте, тосподоолс тако да говорите, јер нико не треба да заборавгав да Бе може учинити за свој народ колико је дужанљи да учини. Ма колико желимо да учинимо добргао нашем пароду, ми то нисмо у стању урадити. Алиге Нв треба заборавити да радикална партија има забе слуга за OBY земљу, да има као што рече г. Скер(з7 лић, и своју прошлост и своју историју, а та јер: историја у томе што је она извојевала грађанскено права и слободе какве постоје у другим просвеза“ ћеним земљама што је дала један слободуман Уставно Ја нећу овде да порекнем факт да су пре нас нагн роду Устав дали либерали. То није мало делорт. господо то је крупан један догађај. Ја зпам врлога добро покојног Стојана Бошковића и друге који су: носили због тота гвожђе, и ако су били у оволо време љубимци. Само ми смо тражили слободом“ нији Устав и добили смо га после дуге борбе и великих жртава. Добили смо затим право збора н договора, личну имовну безбедност, слободне изеп боре, слободну штампу и независне судове и пари правили смо 800 Км. по Србији железнице, а тими смо покренули напредак у производњи и на свимби: другим пољима. Ове то чини слободе за један назбн род и све су те слободе за један просвећсн насвн род оно што је сунце за земљу, јер без тих слогог. бода ни један народ пе може напредовати. Даљез господо заборавља се да смо ми завели монопо..07 п жељезпице отели из туђинских руку и тиме пооп већали приходе наше миле отаџбине Орбије ;Чујећ се: Тако је):

Даље, господо, ми смо ередили финансије. Нен само ма —_ него и ви сте нас, браћо, помагалинг. тако да данле Орбија има велики кредит па страпини Кад сам бло војни прота у Зајечару, знам како јеј с било, јер писмо примали ни плату, није било чаше ни соли, а јадни офидири продавала су своје пржну знапице за пола цепе, само да би дошли до повцена да исхране себе m породицу. Све је то данас исправе љено. Железницама и трговинским уговорима налити смо нових пијаца и купаца за паше производе, такси: да дапас паш сељак може да прода своју стоку ту

с 5

d.