Narodna skupština

5 ___NE _,

~ i Гттале производе како сам жели. (ам тај случај у 1 железницама и трговинским уговорима учинио 57 - те је покренут један општи напредак у земљи. 0 Овде су неки говорници пребацили влади и раменнкалима за закон о радњама. Радикална странка 59 А самосталном предложила је закон о радњама. ва њему може бити неких мана. Ако их има, ми OM:3MO их поправити. Али, могу да кажем, OH JČ онлдно велико дело. Радикална партија са самозесталном укинула је кулук. Све су то велике текоS5SHiHHe за народ. Што, видите, ко је агитовао за ра„витшналну станку. За радикалну странку није агитоBrana полиција, чиновници, шумари итд. Него је отифитовала њена прошлост и њен рад. Докле год | пена буде радила овим путем, она ће имати повевагење народно. То је што сам имао да кажем. а бурно одобравање и узвичи „ живео“). 1 Председник Верификационог Одбора, Драт. 8 1 Васић. — Ради личне одбрале, има реч г. Мизјбоје Јовановић. т _ Милоје Ж. Јовановић. — Господин посланик тодрота, Милан Ђурић дотакао се у своме говору _длад ја нисам био присутан, али сам из стенографхптких бележака видео, двеју ствари из мога прек-= товтучерашњег говора. Шрво, да он мисли да Коптта Пећанац није могао рећи оно, што сам у моме он(фвору изнео. Кад би се многе ствари могле преоепресати у јавним седницама, онда би се много што втшта чуло. Ја хоћу да кажем само 10, што сам и пофрошли пут рекао, да је Пећанац по неком основу бацребао да прими у Београду извесну суму новаца, к fa aa je због тога јавно тврдио, да је са гнушамољем напустио Београд зато, што је имао да прима '008000 дин., а тражено му је да да признаницу на )00 0000 aWMH. он је то тврдио и ја сам то рекао H шељишта више. | То је главна ствар. Мени је баш мило што п (|. прота Ђурић има тако лепо ни високо мишљење | 0 једном српском патриоти, те се у толико и њезаштрвом тврђењу мора поклонити више вере.

Председник Ферификационог Одбора, Драт. Тр. Васић. — Молим вас, г. посланиче, држите се тамо ствари и одбране, јер не могу да вас пустим _ ка држите читав говор. Ви се грешите о члан 54. ошословника. Ја морам да водим рачуна о закону а ти времену, и о другим говорницима, па вас молим да се ограничите.

Милоје Јовановић. — Још једну ствар прота па Ђурић довео је у везу са мојим говором, а то је вала сам ја тврдио, да је т. Стојан Протић из козиристољубља заузео извесно држање у питању зајма „управе Фондова. Ја то нисам казао. Ја сам казао само то, да је т. Стојан Протић јавно од г. свога котколете Министра Народне Привреде Ј. Продановића, ог демаскиран, да се у питању зајма. Управе Фондова, ангажовао у толикој мери за интересе једне стране банке, да је због тота изазвао министарску кризу, '= за то што је та ствар свршена против његове воље, "у корист државе, а на штету дотичне банке.

Председник Ферификационог Одбора, „Драт. 1 'Р. Васић. — Па, господине, то није лична одбрана.

Милоје #%. Јовановић. — Ја морам да реатирам.

Председник Ферификационог Одддра, Драт. ТТ. Васић. — Ви имате ограничено право на реч, ји5 ако и даље тако продужите, ја ћу Вам на основу

СТЕНОГРАФСВЕ БЕЛЕШЊЕ 1912,

ПА МАЈА 19лан рути

чл. 56. пословника одузети реч, ако се не држите закона, | Милоје Ж. Јовановић. — Ја се држим закона. Ја нисам тврдио, а ено и стенографских бележака, да је т. Стојан Шротић урадио из користољубља. А. зашто је г. Протић заузео једно такво држање, бранећи интересе једне стране банке, на штету српске државе то нека суди Окупштина и јавно мњење.

Председник Фершфикационог Одбора, Драх. Т“ Васић. — Ја Вас поново опомињем да ћу Вам закратити реч, ако продужите тако говорити.

Ja сам Вам дао реч само ради личне одбране.

Милоје Ж. Јовановић. — Па зар ово није лична одбранаг Ја се браним.

Председник Ферификационог Оддора, Драг.

Т. Васић. —- Има границе свему, па и личној одбрани, Милоје #. Јовановић. — Ја одбијам оно, што

је т. прота Ђурић рекао да сам ја у своме говору казао. и мени је веома жао, што ме г. председавајући спречава у личној одбрани.

Председник Ферификационог Одбора, Драг. т. Васић. — Немојте Ви ништа жалити. Водите рачуна о томе како се изражавате, јер ја по закону имам права, да употребим законске мере према, ономе, који буде непажљив на спрам овог дома и председништва.

Има реч г. Михаило Шкорић.

Михајло Шкорић. — Господо, улазећи и сам у дискусују О извештају вериФикационог одбора нека, ми је допуштено да се одмах у првом тренутку задртим на товорима поштованих предтоворника Г. !. Мише Трифуновића и проте Ђурића, који су у својим товорима по неколико пута нагласили како за данашње политичке слободе једина заслуга припада радиукалној странци и никоме више. Изгледа да они мисле, да у овој Окупштини нема живих савременика онога доба, кад су у Краљевини Србији постали и Устав из 1888. године и сви слобододумни закони на основу којих ми данас радимо у Народонј) Скупштини.

Зна се, господо, и то је јавна тајна, да. је Устав од 1888. године дело не само радикала, него дело. великог уставотворног одбора, који је по жељи Краља Милана састављен из свију политичких странака. Зна се, да је тај Устав примљен од стране Велике Народне Скупштине, која је бпла састављена из свију политичких странака. дна се, дакле, да су све ове политичке слободе, све ове установе, које дишу слободоумним духом, заједничка творевина целокупнот Орпског Народа, а не само радикала.

Радикали се у прошлости до 1898 године нису ни борили за слободе. Они су се борили за власт и превласт. Шред својим интересима они нису | хтели да чују ни Краља ни државу, ни државне интересе. Они су за љубав својих интереса, на супрот државних интереса, приређивали таква чуда и покоре, да су усљед борбе коју је имала држава, са радикалима напуштена многа важна економска питања: да су скинута са дневног реда многа крупна привредна питања и отворила се јелна силна борба о превласт. (једне стране борили су се за